Животиње: Атлантске орке уче од одраслих да се залећу у бродове

Необична, опасна игра узимања на зуб и залетања у мале једрилице и рибарске бродиће шири се популацијом орки уз шпанску обалу.

Научници кажу да је најмање 20 Иберијских орки сада научило то понашање опонашањем старијих.

Верује се да су једна или две орке започеле интеракцију са малим пловилима за једрење и њихово уништавање 2020. године.

Научници су за ББЦ рекли да се чини као да се животиње „играју" са бродићима уместо да се понашају агресивно.

„То је само игра. То није освета против бродића, није климатска промена, то је само игра и ништа више", каже доктор Рено Де Стефанис, научник који ради на јужној обали Шпаније.

Доктор Де Стефанис је председник Конзервације, информација и истраживања китова (ЦИРЦЕ), организације за очување мора.

Он каже да орке, познате и као китови убице, изгледају као да играју „игру" усредсређену на кормило бродића - дела покретног апарата за управљање који се налази у води.

Он и његове колеге су сада причврстили сателитске тагове за праћење на пераја две од мање од 60 животиња у овој популацији, која је критично угрожена.

Шпанска влада користи мапе њиховог кретања да помогне у информисању морнара како да избегну ове морске сисаре, који лове туне дуж обале Португала и Шпаније, и кроз уски Гибралтарски мореуз.

Играчке у мору

Француски морнар Лу Ломбарди се и сам сусрео са оркама близу Гибралтара у јулу.

Он и остатак његове посаде гледали су 80 минута како пет ових животиња гурка и окреће његов брод, ударајући у кормило све док се ово није распрсло.

Док су се он и његове колеге припремали да врате поправљени брод у мореу бродоградилишту у Барбатеу, у Шпанији, рекао нам је да је сусрет пре деловао разиграно него агресивно.

„У кормилу има пене која улази у воду", објаснио је он, „а орке су је гуркале около носевима - као да је играчка."

„Имао сам осећај да обучавају једна другу", рекао нам је он.

„Била су два младунца, а одрасла орка би то радила, па би потом гледала како младунци то понављају - као да преносе нешто."

Орке су познате по томе да су изузетно дружељубиве животиње.

Друге подврсте китова убица су забележене као се играју са пловећом морском травом, поигравају се са рибарском опремом, а једна популација у Пацифику је чак наизглед прошла кроз фазу ношења мртвих лососа унаоколо на својим главама.

Коришћење бродских кормила као играчки је нова врста понашања и тренутно је ограничено на ову малу, угрожену Иберијску популацију, али младе животиње као да заиста опонашају одрасле орке.

Проучивши снимке и фотографије које су снимили морнари, научници су препознали неке од животиња које су у томе учествовале.

Туристи плаћају за блиске сусрете са овим оркама

Моника Гонзалес је морска биолошкиња при организацији Орка Иберика, која бележи и мапира сусрете са оркама које пријављују пловила.

„Одрасли су веома усмерени. Усредсређени су на кормило и само на кормило.

„Али младунци делују као да прилазе, удаљавају се, истражују читав бродић. То је веома другачија врста понашања", објашњава она.

„Ми смо уљези"

Ове крупни, интелигентни и сада проблематични морски сисари изазивају збуњеност и поделе и међу морнарским и научним заједницама дуж овог дела Атлантске обале.

Неки научници су сугерисали да је једна женка орке започела „нападање" бродова из освете, зато што ју је повредило једно пловило.

У току је расправа на друштвеним мрежама међу морнарима, од којих неки предлажу методе за одбрану њихових бродова, као што је бацање петарди у воду ако орке почну да прилазе.

Доктор Де Стефанис, који проучава ове морске сисаре од 1996. године, нада се да ће његово таговање и праћење указати морнарима на „жаришта са китовима убицама" које треба избегавати.

„Они имају обичај да остају на истом месту два, три сата, зато што траже туну", објашњава он.

„И зато је званични савет шпанске владе да се не заустављате ако видите орке - удаљите се од те области што је брже могуће."

То је, међутим, у директној супротности са прошлогодишњим саветом и актуелним препорукама португалске владе а које гласе да ако видите да вам се орка приближава, одмах зауставите свој бродић.

Идеја иза тога, објашњава Моника Гонзалес, била је да се буде што досаднији.

„Не померајте кормило, не бацајте ништа, не вичите", рекла је она.

Оркама би напросто требало да досади и да се удаље.

Доктор Лук Рендел, стручњак за морске сисаре са Универзитета у Сент Ендрјузу, није оптимистичан да ће морнари напросто успети да само заобиђу дефинисана жаришта активности орки.

„Постоји ризик да ће то ескалирати и да ће морнари преузети ствар у своје руке", каже он.

„Кад се све сабере и одузме, ако желимо да ово понашање престане, морамо да извучемо бродове из тог окружења.

„То је радикалан корак за нас као врсту - да кажемо да ћемо ограничити властито понашање за добробит неког другог."

Доктор Рендел верује да би, у будућности, могли да постоје економски, а не научни, разлози да неки бродићи избегавају воде - и можда избегну да плове њима током сезоне - у којима се дешава већина ових сусрета.

„Осигуравајућа друштва би могла да се заинтересују за ово", каже он.

„Можда ће бити потребне додатне премије за пловидбу овом водама, што би могло да смањи густину пловидбе тамо. То би могао да буде најповољнији исход по орке."

Погледајте видео: Орке су врло друштвена бића

У међувремену, док морнари и рибарска индустрија покушавају да схвате како да избегну ове животиње, туристи на обалама Шпаније, Португала и Гибралтара плаћају да одлазе на екскурзије посматрања китова како би их видели.

Нурија Риера, уметница која живи у Тарифи на јужној обали Шпаније, и која волонтира за организацију за конзервацију и посматрање китова Фирм, каже да језик који се користи за описивање понашања орки напросто није фер.

„Научници чак ни не знају зашто оне то раде", каже она.

„А опет читам извештаје о томе како орке нападају - то је јако агресиван језик.

„Не смемо да заборавимо да је море њихов дом - ми смо уљези", каже она.

Пратите Викторију на Твитеру

Додатно извештавање: Хуан Домингез

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]