Руска новинарка и адвокат претучени у Чеченији

Наоружани људи претукли су у Чеченији познату руску новинарку и адвоката, наневши им теже телесне повреде.

Јелена Милашина је новинарка Нова газете Европа, као и чланица невладине организације Меморијал, која је забрањена у Русији, након што су је власти прогласиле „страним агентом".

Према речима активиста за људска права, адвокат Александар Немов и Милашина били су у аутомобилу којег на путу од аеродрома у Грозном пресрела група наоружаних људи и потом их претукла и узела им сву документацију и опрему,

„Док су их тукли, говорили су им: 'Упозорени сте. Губите се одавде и не пишите ништа'", наводи се у саопштењу Меморијала, преноси ББЦ руски сервис.

Милашина и Немов су сада у болници.

Немов тешко говори и креће се. Тим против тортуре саопштио је да му је нога повређена, вероватно од убода ножем.

Јелени Милашиној су сломљени прсти и повремено губи свест, кажу активисти за људска права.

„Има модрице по целом телу, глава јој је обријана и прекривена зеленом фарбом", пише Меморијал, организација која је прошле године била један од добитника Нобелове награде за мир.

Према тврдњама организације, обоје су тукли и шипкама.

Ово није напад банди, више је него јасно да су нападнути због њихових активности, изјавио је Сергеј Бабинец, шеф Тима против тортуре.

Немов и Милашина одлетели су у Грозни у уторак, 4. јула, како би се присуствовали суђењу супрузи бившег судије Врховног суда Чеченије Зареми Мусајевој, коју су чеченске снаге безбедности отеле из Нижњег Новгорода у јануару 2022.

Мусајева је данас осуђена на 5,5 година затвора у казненој колонији, а чеченски лидер Рамзан Кадиров је раније целу њену породицу назвао „терористима".

Муж Мусајеве је бивши чеченски савезни судија Сајди Јангулбајев.

Њихови синови Абубакар и Ибрахим су активисти за људска права и опозиционари.

Зарема и Сајди су били принуђени да напусте Чеченију још 2017.

Чеченске власти повезују породицу Јанбгулбајев са покретом који отворено критикује Кадирова.

Њен син Абубакар Јангулбајев у јануару ове године предложио је чеченским властима да затворе њега и да му суде уместо његове мајке, што је одбијено.

Зарема Мусајева је пред судом кроз сузе рекла: „Нисам починила никакав злочин. Људи знају каква сам. Алах види да је моја савест чиста."

Ово није први пут да је Јелена Милашина нападнута у Чеченији.

У фебруару 2020. она и адвокаткиња Марина Дубровина претучене су у Грозном, где су дошле како би присуствовале суђењу аутору видеа „Како живе Кадиров и његови сарадници".

Рамзан Кадиров је чеченски лидер одан руском државном врху и заједно са чеченским борцима учествује у рату у Украјини.

Милашина је тада за ББЦ рекла да су чеченске власти незадовољне њеним писањем и да је зато нападнута.

Она је дуги низ година радила за Нову газету, док овај медиј није престао да излази у Русији, и бавила се истраживачким новинарством.

Већина њених текстова је о кршењу људских права у Чеченији.

Према њеним сазнањима које је објављивала у овом листу, било је разних погубљења становника Чеченске републике без суђења, а писала је о прогону и мучењу хомосексуалаца.

У интервјуу за ББЦ на руском 2017. године, Милашина је изјавила да је у Чеченији опасније бити хомосексуалац него терориста.

Чеченске власти су све њене тврдње негирали.

Шта је Милашина говорила о извештавању из Чеченије?

новинарка руског сервиса ББЦ-ја Анастасија Лотарева

Неколико недеља пре рата, разговарала сам са Јеленом Милашином која је напустила Русију после још једне серије претњи.

Ризици познати новинарима у Русији, у њеном случају, допуњени су претњама смрћу.

Пре 17 година убијена је Ана Политковска, коју је Милашина називала својом учитељицом, а 2009. године убијена је њена колегиница и девојка Наталија Естемирова.

Милашина је добијала много претњи, нападали су је и тукли.

У једном интервјуу је рекла да је напустила породицу како не би угрозила најближе.

У том разговору питала сам је - као да сам претпоставила одговор - шта бисте поручили младим новинарима који се занимају за Чеченију и желе да раде у њој? Сада то вероватно није могуће?

„Како мислите да није могуће?", одговорила је и наставила: „Треба радити и, наравно, могуће је. Разговарајте са људима, идите у судове, на суђења. Сви заборављају на судове, а у њима можете да добијете информације, само разговарајте са људима".

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]