Тина Тарнер: Поп легенда која је превазишла злостављање и постала светска звезда

Храпави контраалт Тине Тарнер и њени слободни наступи на сцени претворили су је у једну од најпознатијих певачице своје генерације.

Било је то дуго и често болно путовање од несталног детињства у руралном Тенесију до статуса глобалне звезде.

Имала је скоро 40 година када се ослободила насилне везе и етаблирала као соло уметница.

Али је после тога снимила читав низ продаваних албума, освојила гомилу награда и постала једна од најпопуларнијих музичких извођачица уживо.

Поремећено детињство

Тина Тарнер је рођена као Ане Меј Булок 26. новембра 1939. године у малом руралном граду Натбушу, у савезној држави Тенеси.

Њен отац Флојд радио је на локалној фарми.

Имала је поремећено детињство.

Она и њена старија сестра Ејлин биле су раздвојене кад су се њихови родитељи преселили да би радили у фабрици муниције, а млада Ана Меј отишла да живи са строгим религиозним дедом и баком.

Кад је породица поново била на окупу после рата, Ана Меј је почела да пева у локалној баптистичкој цркви.

Њена мајка их је напустила кад је она имала само 11 година и, две године касније, кад се њен отац поново оженио, Ана и њена сестра послате су да живе са баком у Браунсвилу, у Тенесију.

Постала је чирлидерсица у локалној школи, играла је кошарку и водила буран друштвени живот.

После дипломирања 1958, добила је посао у болници у Сент Луису, и Мисурију, и одлучила да постане медицинска сестра.

У ноћном клубу у који су она и њена сестра изашле на провод први пут је гледала Ајка Тарнера како наступа са својим бендом Краљеви ритма.

Велика шанса

Ајк је већ био прослављен као извођач и студијски музичар, а његов бенд био је једна од највећих атракција на клупској ар енд би сцени.

Током паузе једне вечери, Ани Меј је понуђен микрофон - и њен наступ га је толико одушевио да јој је понудио да пева са бендом.

У оно време она је била у вези са саксофонистом бенда Рејмондом Хилом, са ким је имала сина Рејмонда.

Снимила је прве снимке као пратећи вокал 1958, али јој се прва велика прилика указала две године касније за песму „Fool in Love" коју је написао Тарнер.

Кад се његов главни певач Арт Ласитер није појавио на снимању, Ана Меј је била замољена да га замени, са идејом да се њени вокали касније уклоне.

Али диск-џокеј који је чуо демо снимак био је толико импресиониран да га је проследио локалној издавачкој кући.

Пробој на топ листе

Ајку је сугерисано да стави штићеницу на чело бенда, а он ју је убедио да промени име у „Тина", зато да, како је касније тврдио, бивши љубавници не би могли да је нађу.

„Fool in Love" је стигла на 27. место Билбордове топ листе, а наредна песма, „It's Gonna Work Out Fine", ушла је у топ 20 и донела дуету награду Греми.

Она је тада већ била у вези са Ајком, који се развео од пете жене.

Пар се коначно венчао 1962. године.

Новоименовани Ајк и Тина Тарнер Ревју провео је на турнеји већи део успешне три године без луксуза хит сингла који би их погурао.

Тина је такође имала соло наступе на америчкој телевизији у емисијама као што су Америкен бендстенд и Шиндиг.

Продуцент Фил Спектор, импресиониран Тининим гласом, убедио ју је да уђе у студио и сними „River Deep, Mountain High".

Забринут да ће Ајк, чије је склоност контролисању била добро позната, покушати да доминира снимањем, Спектор му је платио да не улази у студио.

Бекство од злостављања

Овај снимак, украшен Спекторовим славним „звучним зидом", ауторски је приписан Ајку и Тини Тарнер, иако је Тинин глас на њему једини.

Он испрва није добро прошао у Америци, али је постао огроман хит у Великој Британији.

То је било довољно да Ролингстонси замоле бенд да их прати на британској турнеји, што је довело до заказивања нових европских датума и веће публике.

Кад су Стонси пошли на турнеју по Америци, поново су тражили од Тарнерових да буду пратећи бенд, што им је донело наступ у емисији Шоу Еда Саливена.

Две године касније, пар је имао највећи амерички хит сингл са обрадом песме „Proud Mary" групе Creedence Clearwater Revival.

Тина је 1973. године отпутовала у Лондон да сними цењену улогу Краљице есида у бомбастичној филмској верзији рок опере Томи Пита Таунсенда у режији Кена Расела.

Исте године, дует је имао последњи највећи хит „Nutbush City Limits" - али њихов лични однос већ је пошао низбрдо.

Средином седамдесетих, Ајк је постао велики зависник од алкохола и кокаина, а његова жеља за контролисањем супругиног живота и каријере ескалирао је у физичко насиље код куће.

Тукао ју је жичаним офингером и дрвеним калупом за ципеле док је била трудна и опекао је врелом кафом.

У јулу 1976, Тина је побегла са шаком новца у торбици и провела месеце кријући се код пријатељица док је на суду тражила развод од Ајка.

Финансијски потпомогнута од пријатељски настројеног руководиоца издавачке куће, пошла је на низ соло турнеја који су је прославили као самосталну уметницу.

Испочетка јој је тешко падало.

„Многи су мислили да је Тина Тарнер завршила своје", изјавила је за немачки Вог.

„Знали су само за Ајка и Тину и нису знали шта се заправо дешава. И зато сам морала да се ставим на пробу."

Након што два албума нису успела да заврше на топ листама, опробала се са много сировијим звуком, што је довело до наступа са Родом Стјуартом и још једне турнеје са Стонсима.

Њен хит из 1983. године „Let's Stay Together" представљао је ускрснуће њене каријере.

Албум Private Dancer, снимљен у Лондону, изнедрио је седам хитова на топ листама и покренуо огромну светску турнеју.

Вратила се на филм две године касније као Ујна Ентити у Побеснелом Максу 3 и приложила песме за филмски саундтрек , укључујући насловну нумеру „We Don't Need Another Hero".

Изгледало је да не може да омане док је хит сустизао хит, а она наступала на распродатим турнејама током читавих осамдесетих.

Икона која траје

Успех се наставио и у следећој деценији, укључујући снимање песме „GoldenEye", главне теме за филм о Џејмсу Бонду први пут са Пирсом Броснаном у тој улози.

На преласку у нови век, у 61. години, саопштила је да се делимично повлачи.

Вратила се 2008. године, певајући на додели награда Греми и пошла на турнеју да би прославила 50 година певачке каријере.

Упркос поодмаклим годинама, изгледало је да је енергија никад није напустила и да јој је глас једнако моћан као и увек.

Године 2013, у 73. години, постала је најстарија особа свих времена која се нашла на насловници часописа Вог.

„Никад се нећу предати старости све док не остарим", рекла је. „А још нисам стара."

Удала се за директора издавачке куће Ервина Баха, после 27 година везе, и одрекла се америчког држављанства да би постала држављанка Швајцарске.

Године 2020, објавила је освежену верзију песме „What's Love Got to Do with It?"

Са њом је ушла на британски топ 40, што ју је учинило првим музичарем који је то постигао у седам различитих деценија.

Годину дана касније, Тарнер је продала права на сва своја дела менаџменту за ауторска права БМГ за више од 50 милиона долара и примљена је у Рокенрол кућу славних.

Пре него што је умрла, Тина Тарнер је постала тема мјузикла на лондонском Вест Енду који је испричао причу о њеном невероватном животу.

Једном су је питали шта ју је бодрило да настави даље кроз године и године борбе и злостављања.

„Нисам скретала са путање од почетка до краја", рекла је она, „зато што сам веровала у нешто у себи што ми је говорило да може бити боље."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]