Краљ Чарлс: Зашто је британском монарху потребно крунисање

Крунисање краља Чарлса Трећег 6. маја вероватно ће садржати ону врсту раскошне краљевске церемоније по којој је Велика Британија славна.

Али то је и дубоко религиозни догађај укорењен у вековним традицијама који би, некима, могао да изгледа непримерено 2023. године.

Да ли такав догађај има исту важност као некада и да ли је монарху он уопште потребан?

За само неколико дана, милиони људи широм Велике Британије присуствоваће ретком спектаклу.

И док смо можда навикнути на помпу, масе и уличне прославе које прате краљевске прославе и јубилеје, прошло је 70 година откако смо последњи пут видели право крунисање.

Ово је нешто потпуно другачије, препуно знаменитости: средњевековна заклетва, свето уље сипано на кашику из 12. века и 700 година стара столица са каменом који је наводно рикао кад би препознао законитог монарха.

Неки експерти пореде крунисање са венчањем, али уместо са супружником, монарх се венчава са државом.

Две хиљаде људи који ће гледати како се краљ Чарлс крунише у Вестминстерској опатији, биће упитано да ли га признаје за монарха.

Он ће добити крунски прстен и од њега ће бити затражено да положи заклетву.

Ако све ово звучи као нешто из давно прошлих времена, то је зато што су се церемоније крунисања у Великој Британији врло мало мењале у протеклих 1.000 година.

Према закону оне нису обавезне, јер монарх наслеђује круну аутоматски по претходниковој смрти.

Али то је симболичан гест који формализује монархову посвећеност његовој улози, каже доктор Џорџ Грос, који води истраживачки пројекат о крунисањима на Краљевском колеџу у Лондону.

Он верује да је обећање које монарх даје да ће „поштовати закон и правду са милошћу" у изјави јавности јединствен и посебан тренутак.

„У данашњем неизвесном свету у ком лидери све време крше међународна права, наш монарах мора да каже да су то 'фундаменталне ствари које су битне', а мени то ни на који начин не смета."

Спајање новог и старог?

Оно што следи после тога можда најбоље сумира суштину крунисања: то је фундаментално верска прилика.

На монарховој глави се исцртава облик крста, са светим уљем на рукама и грудима, сипаним из средњевековне кашике.

Процес помазања издиже „монарха малтене у свештеника", каже доктор Грос, и истиче монархову улогу као поглавара цркве.

„То је англиканска церемонија и помазање је кључно за то као преношење божје милости на монарха", каже доктор Дејвид Торенс, аутор парламентарне студије о крунисањима.

„Али исто тако Црква Енглеске подсећа свакога да је она једна од признатих цркава у Великој Британији и да је монарх њен врховни владар."

Тај тренутак обавља се у приватности зато што се доживљава као интиман моменат, али и из практичних разлога, будући да у овој фази монарх носи мање одеће, каже докторка Елена Вудекер, директорка Краљевске мреже студија.

Камере ће се тад највероватније удаљити, као што су то учиниле кад су краљици Елизабети били скинути њени огртач и накит током крунисања преношеног преко телевизије 1953. године.

Уместо да се користи уље са претходног крунисања - као што су то радили неки ранији монарси - направљена је свежа серија ове године.

Оно је претходно садржало животињске производе, али ова веганска верзија лишена је свирепости према животињама направљена је углавном од маслина.

У могућем одавању поште другим вероисповестима, маслине су узгојене у Манастиру Марије Магдалене у Јерусалиму, где је сахрањена краљева бака принцеза Алиса.

Али избор уља такође поштује „савремени сензибилитет", каже докторка Вудекер, додавши да он „спаја традицију и континуитет са прилагођавањем и променама" у тренутку када неки постављају питање да ли монархија и даље има своје место.

„Крунисање је краљева шанса да искористи моћ прошлости да би обликовао властиту будућност.

„Све ове древне традиције као што су Вестминстерска опатија и употреба кашике помажу да се учврсти његов положај."

Да ли нам је стало до традиције?

Грејем Смит, из групе активиста Република која се залаже за изабраног шефа државе, доводи у питање валидност аргумента традиције кад су се крунисања „сваки пут мењала по размерама, обиму и садржају."

„Већина људи се не сећа прошлог пута, тако да то није традиција која значи нешто било коме", каже он.

„Оно нема уставну вредност, није обавезно и кад то не бисмо урадили, Чарлс би и даље остао краљ."

И заиста, монарху није неопходно крунисање да би владао, а шачица њих је то и чинила без њега, као Едвард Осми, који је абдицирао пре властитог крунисања.

Европске монархије су се одавно одрекле крунисања, а испитивања јавног мњења сугеришу да интересовање за њега вероватно опада и у Великој Британији.

Скорашње испитивање ЈуГова показало је да су за 48 одсто испитаника врло мале или готово никакве шансе да ће гледати крунисање.

Друго испитивање, спроведено у време краљичиног платинастог јубилеја, показало је да, иако је шесторо од десеторо људи подржало монархију, већина Британаца сматрала да је краљевска породица мање важна за земљу него што је била 1952. године.

Стивен Еванс, генерални директор Националног секуларног друштва, каже да се британски верски простор, на пример, „променио до непрепознатљивости" од последњег крунисања 1953. године и да ће се „многи осећати отуђени англиканском церемонијом".

Доктор Торенс се слаже да су централни аспекти церемоније можда били познати људима тада, али да су вероватно мање познати данас.

Али он каже да статистика показује како су окупљања верника у Лондону у порасту и да су многе англиканске цркве врло посећене.

„Кад је краљица умрла, имали смо много религије помешане са церемонијом. Мислим да је Палата била затечена реакцијом јавности… Много њих је пажљиво пратило шта се дешава", каже он.

„Ако постоји напор да се крунисање учини мање ексклузивно англиканским, онда се можда узима у обзир да се у Великој Британији сада повећао број различитих вероисповести."

Погледајте и овај видео:

Крунисање у 21. веку?

Кључни део церемоније, међутим, и даље је везан за само једну веру, каже професорка Ана Вајтлок, директорка Центра за студије савремене монархије.

„Проблем је што се у њеном средишту налази помазање и заклетва који говоре о поштовању Цркве Енглеске. Чињеница је да не можете да промените фундаменталне делове крунисања, које је врло искључиво, ту нема никаквог диверзитета, оно је привилеговано и све што мултиконфесионална, мултиетничка Велика Британија није."

Професорка Вајтлок се слаже да је било покушаја да се крунисање осавремени, као што је његово смањење у односу на претходно, наручивање нове музике и позивање разноврснијих гостију, „али то је покушај да се промени стил кад не можете да промените садржај".

Она подозрева да би било каква значајнија промена захтевала крупне промене, као што су расформирање Цркве Енглеске или референдум о монархији, а ниједно не можете да очекује у скоријој будућности.

„Легитимитет монархије је заснован на традицији и континуитету, и зато мислим да кад би принц Вилијам покушао да се реши крунисања, то би се доживело као претеривање и подривање институције, а не мислим да смо још стигли дотле."

Доктор Грос мисли да постоје покушаји да се крунисање модернизује на друге начине, а међу њима је питање трошкова.

Он каже да иако није неуобичајено да се крунисање деси током економски тешких времена - наводећи као пример крунисање Џорџа Шестог, које је одржано током Велике кризе - одлука да се смањи списак званица за крунисање краља Чарлса за четвртину оних који су присуствовали крунисању његове мајке, могао би да буде покушај палате да сведе трошкове на „разумну меру".

Али у време кад многи људи имају финансијских проблема, критичари кажу да је крунисање, које кошта милионе, расипање јавног новца.

Министарство културе, медија и спорта није могло да наведе конкретну процену, али очигледно је да неће бити јефтино.

Нити је министарство могло да открије колико је коштала краљичина државна сахрана прошле године, мада је, поређења ради, сахрана краљице мајке 2002. године наводно коштала 5,4 милиона фунти.

Реакција јавности на обе њихове смрти, међутим, показује да још увек постоји извесни ниво интересовања за монархију.

Процењује се да је око 250.000 људи стало у ред у септембру да ода последњу почаст краљици у ковчегу, а слична бројка се појавила и за њену мајку.

У односу на укупан број британског становништа - 67 милиона - то можда делује мало, али око 40 одсто њих је гледало сахрану на телевизији.

Да ли ће крунисање имати исти ефекат остаје да се види, мада је професор Вајтлок скептичан.

„Несумњиво је да ће га неки људи погледати и рећи ће да је Велика Британија у помпи и церемонијама најбоља.

„Али многима смета идеја да се један човек, одабран рођењем, помазује и поставља изнад свих, човек који није изабран и не представља Велику Британији верски или етнички."

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]