Оскар 2023: „Све у исто време" - водич за цитате, ускршња јаја и значења филма

На први поглед, Све у исто време није типичан Оскаром овенчани филм.

Крајње инвентивна мултиверзумска прича о пријављивању пореза доноси ликове са виршлама уместо прстију, нихилистички ђеврек и сцену туче око секс играчке.

Упркос (или можда баш због) апсурдне премисе, филм је био миљеник сезоне награда, што је кулминирало уловом од седам Оскара.

Не само да је освојио награду за најбољи филм, већ је однео и три од четири главне глумачке награде, као и награду за најбољи сценарио и најбољу режију за Данијела Квана и Данијела Шајнерта.

После тог тријумфа, многи људи ће бити инспирисани да погледају филм први пут… и, на прво гледање, имаће много тога да сваре.

И зато, ево корисног водича за главне тачке филма и, за оне међу вама који се спремају да га погледају други пут, „ускршња јаја" која сте можда пропустили први пут.

Заплет, укратко

Евелин (Мишел Јео) једва излази на крај са егзистенцијалном кризом.

За ову америчку имигранткињу кинеског порекла, њена фирма, брак и међуљудски односи почињу истовремено да се урушавају.

Да би скренула мисли са проблема, она сања о различитим путевима којима је њен живот могао да пође да се није удала за вечитог оптимисту Вејмонда (Ке Хуј Куан) и непрестано укрштала рогове са ћерком Џој (Стефани Хсу, на слици).

Али кад посети пореску управу, ствари постају крајње бизарне.

Одједном се појављује верзија Вејмонда из алтернативног универзума, која обавештава Евелин да читаво постојање угрожава агент хаоса познат као Џобу Тупаки, а који је сасвим случајно управо њена ћерка.

Да би је победила, Евелин мора да црпи моћ од разних верзија Евелин из паралелних универзума, овладавајући свиме, од борилачких вештина до певања опере.

Више пута се користе снимци из каријере Мишел Јео

Јео, која је рођена у Малезији, прославила се као каскадерка, редовно се појављујући на филму уз Џекија Чена осамдесетих.

Кад њен лик мора да усвоји знање из борилачких вештина у филму Све у исто време, она се повезује са верзијом Евелин која је филмска звезда заснована на Јео из стварног живота.

Филм чак користе снимке појављивања глумице у јавности, као што је кадар са црвеног тепиха са премијере Лудо богатих Азијата и друге архивске снимке из њене каријере.

А то није једини филмски цитат...

„Овај филм је, очигледно, стопостотна реакција на Матрикс", изјавио је Данијел Кван на фестивалу Југ Југозапад, где је филм премијерно приказан.

„Желели смо да направимо нашу верзију."

Баш као и класик са Кијану Ривсом, Све у исто време има протагонисту који открива да свет није онакав као што изгледа и који „преузима" нове вештине да би победио мрачне силе.

Али филмски цитати се ту не завршавају.

Пародија на секвенцу „откривања алата" из Одисеје у свемиру 2001. укључује групу мајмуна који се боре до смрти - сем што овај пут уместо прстију имају виршле.

(Забавни податак: Режисер Данијел Шајнерт игра скоро све мајмуне зато што су могли да приуште само два костима).

Сцена борбе у којој се припадници обезбеђења појављују у екстравагантним фламенко костимима посвета је Маски Џима Керија; а романтични сусрет у уличици Јео и Куана је визуелна посвета визионарском режисеру Вонг Карваију и његовим атмосферичним, медитативним драмама.

Та сцена имала је посебну тежину за Куана, који је радио као помоћник режисера за славног аутора у годинама док се мучио да нађе посао као глумац.

Данијели су наговестили да има још више цитата из њихових омиљених филмова, од Керол Тода Хејнса и Магнолије Пола Томаса Андерсона до научнофантастичног култног класика Заплењивач.

А ту су и друге референце на борилачке класике као што су Клан Белог лотоса и Џелати из Шаолина.

Филм се служи источњачком приповедном техником по имену Кишотенкецу

Она се највише везује за Јапан, мада је присутна и у Кини и Кореји.

Кишотенкецу је наративна структура коју карактерише самоспознаја, разумевање, а потом промена.

За разлику од стила „путовања хероја", који користи већина западњачких филмова, не ослања се на архетипове сукоба и победе.

Уместо тога, подељена је на четири јасно раздвојена чина:

Док су писали сценарио, Данијели су били инспирисани класиком јапанске анимације Принцеза Мононоке.

„Дуго сам био опседнут Принцезом Мононоке", рекао је за Гизмодо режисер Данијел Шајнерт.

„Финале је много компликованије од обичне борбе добра против зла… Нема гомиле зликоваца које треба убити. Мононоке је морално много двосмисленија.

„Они покушавају да постигну мировни споразум у завршници једног фентези филма, што је управо како смо ми водили наш филм."

Визуелне ефекте је правио петочлани тим

Већина холивудских филмова ангажује стотине аниматора и гуруа за визуелне ефекте.

Али са буџетом од свега 20 милиона долара, Данијели су проблематици приступили много домаћинскије.

Користећи бесплатан софтвер и радећи из спаваћих соба током пандемије, петочлани тим је створио више од 500 задивљујућих визуелних сцена.

„Ни у једном кадру у филму не постоји тренутак који је коштао превише", рекао је Бен Бруер за ББЦ.

Сцене са Рататуијем су више од једнократног штоса

У првом делу филма Евелин грешком назове Пиксаров анимирани класик Рататуи „Ракакуни".

У случају да сте заборавили, филма Бреда Берда из 2007. говори о злосрећном младом кувару Алфреду Лингвинију.

Овај се спријатељи са пацовом који говори са амбицијама да постане врхунски француску кувар.

Пацов некако успева да контролише Алфредове покрете док се крије под његовом куварском капом и њих двојица постају хит у Паризу.

Евелинин гаф делује као проста језичка омашка.

Све док не угледамо алтерантивни универзум у ком удовима њеног пријатеља кувара Чеда управља, као марионетом, један ракун.

Ова сцена наговештава да „права" Евелин подсвесно зна за друге универзуме пре него што јој открију њихово постојање…

Додајући још један слој, Рататуи служи као метафора за начин на који Евелин могу да контролишу њене друге верзије.

Главна порука је о важности добродушности

Упркос свој вишедимензионалној бизарности, Све у исто време доноси искрену емоционалну награду.

У филму постојање мултиверзума претвара Евелин и Џој у нихилисте.

Ако је све могуће, онда ништа више није важно.

Према Вејмонду, међутим, чаша је полупуна.

У трећем чину филма, он објашњава своју филозофију Евелин: „Кад одаберем да видим само добру страну ствари, ја нисам наиван. То је стратешки и нужно.

„Тако сам научио све да преживим. Знам да ти себе доживљаваш као борца. Е, па и ја себе тако доживљавам. Овако се ја борим."

Да све буде занимљивије, та реплика делује као адаптација цитата који је режисер Данијел Кван ретвитовао 2018.

Он је првобитно гласио: „Само будале мисле да је емпатија беспоговорно слагање. Емпатија је истовремено хумана и стратешка; морално је мудра и практично нужна."

Обратите пажњу на ђеврек

У самом срцу филма, крије се Свеђеврек Џобуа Тупакија - ђеврек попрскан прашином сваког догађаја из свих универзума у свакој верзији историје.

„Свим мојим надама и сновима, мојим старим оценама из школе, сваком расом паса, сваким личним огласом на Крејгслисту, сусамом, семеном мака, сољу и он се урушио сам од себе", објашњава она.

Зли ђеврек мотив је за очајање које се дешава током читавог филма: то је црни прстен који Евелин фломастером нашкраба на пореском формулару; налази се у вратима веш машина у њеној перионици; и утиснут је у чело Џобуиних следбеника.

Нихилизам ђеврека поништава се низом избечених очију које Вејмонд повремено поставља на предмете око перионице.

Они су јин за ђевреков јанг, то је став да је и даље могуће бити оптимиста и пронаћи радост иако је универзум у хаосу.

Испрва Евелин одбацује фриволност њеног мужа, негодујући док уклања очи свуда са радног места.

Али кад достигне врхунац својих моћи, она намерно ставља једно на своје чело - експлицитна референца на духовну традицију „просветљеног" трећег ока.

Контраст између црне рупе ђеврека и белог круга ока представља како тама и светлост морају да раде у тандему.

Прави разлог зашто се све дешава у исто време

„Сваки пут кад кренем да снимам филм, почнем да страхујем да ћу умрети", изјавио је Данијел Кван за филмски часопис Емпајер.

„Чак и кад смо били веома млади, говорили смо: 'Ово би могла да буде последња ствар коју ће нам било ко дозволити да радимо! Зато боље да у њу уложимо све што имамо!'

„Праг за 'све' полако је растао све до тачке у којој смо снимили овај филм."

У интервјуу за Л.А. Тајмс, Кван је додао да је махнити ритам филма производ „контрадикција и емоционалних буботака" онлајн дискурса.

„Интернет је почео сам да ствара те алтернативне универзуме", каже Кван.

„По први пут смо почели да схватамо колико је интернет застрашујући, прерастао је из техно оптимизма у техно терор."

„Мислим да је овај филм био наш покушај да се изборимо са тим хаосом."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]