Русија и Украјина: Зашто је Немачка оклевала да пошаље тенкове Кијеву

Аргумент Украјине да жели борбене тенкове је јасан.

Инсистира на томе да они могу да направе разлику - да помогну да се Русија потисне са украјинске територије и препусти иницијативу Кијеву.

Немачка производи огромну већину савремених тешких тенкова у Европи - Леопард 2.

Око 2.000 њих је распоређено код европских савезника, а Немачка поседује све извозне дозволе за њих.

То је значило да су, док је она блокирала, други попут Пољске - који су очајнички желели да испоруче тенкове Украјини што је пре могуће - били спречени да то учине.

Било им је потребно зелено светло из Берлина да би их извезли.

Украјински војници, наравно, тек треба да буду обучени како да користе тенкове, а нејасно је колико њих и колико брзо би могли да стигну да би били употребљени у Украјини.

Али продужено оклевање Берлина, чак и након што је Русија прекршила људска права у Украјини, довело је до огромног притиска међу западним савезницима који су, до сада, били толико жељни да покажу одлучан осећај јединства пред руском агресијом.

Неодлучност канцелара Шолца поделила је и његову земљу, али и владајућу коалицију, па чак и његову Социјалдемократску партију.

„Ослободите леопарде!" био је слоган који се узвикивао на редовним демонстрацијама испред немачког парламента, док су немачки посланици у згради водили жестоку дебату да ли слати тенкове или не.

Шта је то онда изазвало толико запрепашћење Олафа Шолца?

Од огромног је значаја тежина историје коју осећају немачки савремени лидери.

То се не може занемарити.

Овог петка је Дан сећања на холокауст.

На Рајхстагу у Берлину виси огроман транспарент са натписом „Нећемо заборавити".

Због улоге агресора у два светска рата, многи Немци су опрезни у одлуци да буду главни добављач борбених тенкова у Украјини.

„Цајтенвенде" или „прекретница" у Немачкој, коју је најавио канцелар Шолц убрзо након што је Русија напала Украјину, изузетно је значајна.

За саму Немачку, али и Европу у целини.

Берлин је обећао да ће масовно улагати у властиту потрошену, застарелу војску и да ће преузети много одлучнију улогу у европској одбрани.

Може се тумачити и као раскид са резервисаношћу Берлина после Другог светског рата и склоношћу да савезници воде реч у безбедносним питањима.

Ова „трансформација" је зачињена неуспесима и никако није потпуна, али је свакако у току и то је велика промена за Немачку.

Од Другог светског рата, Берлин није био вољан да преузме вођство, али као највећа европска привреда, то је управо оно што савезници често траже од Немачке.

Други проблеми у вези са слањем тенкова

Још једно осетљиво питање које Немачка треба да превазиђе јесте да ће њихови Леопард 2 бити употребљени против руских војника.

Немачка осећа дубоку одговорност за покољ милиона Руса током Првог и Другог светског рата.

Даље, не сасвим одвојено питање, јесте да се велики делови немачког друштва - посебно на некадашњем комунистичком истоку земље, где многи изражавају разочарање у то како функционише западно друштво - осећају традиционално блиски Русији.

Невладине организације које прате руске дезинформације у Европи кажу да су многи Немци у криву.

Ипак, огромна већина Немаца саосећа са обичним Украјинцима који су захваћени актуелним сукобом.

Али у анкети непосредно пре Божића, 40 одсто испитаника у Немачкој рекло је да разуме кривицу Кремља на Запад за његову инвазију на Украјину - због ширења војног савеза НАТО на исток.

Олаф Шолц је признати трансатлантиста, али његова партија СПД историјски - иако далеко од тога, ових дана - гледа на исток према Москви, при чему су многи чланови странке помало сумњичави према САД и њиховој доминацији у НАТО-у.

Из свих ових разлога, канцелар Шолц није желео да Немачка иде сама, нити да буде централни посредник на фронту између тенкова и Украјине.

Друга немачка забринутост је била да, док европске земље, попут Велике Британије, Пољске и Холандије, кажу да је очигледно Кремљ тај који ескалира овај сукоб, многи у Немачкој кажу да се плаше да би испорука борбених тенкова и другог офанзивног наоружања Украјини могла да натера Владимира Путина ка још већим екстремима.

Чак и да употреби нуклеарно оружје.

Сматра се да је један од разлога зашто је канцелар Шолц толико инсистирао да Вашингтон такође пошаље тенкове у Украјину јесте да Европа осети да је нуклеарна сила САД на истом броду и уз европске савезнике.

Све у свему, Олаф Шолц није желео да Немачка буде усамљена као главни снабдевач борбених тенкова Украјини.

Његов изненадни преокрет би могао да буде у томе што је схватио да ако настави да задржава те тенкове, могао да буде изолован међу својим савезницима.

Још нешто што треба имати на уму је да је, упркос садашњим и претходним контроверзама око Шолцових одуговлачења у испоруци борбене војне опреме, Немачка међу три највећа појединачна донатора војне помоћи и један од главних добављача хуманитарне помоћи Украјини.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]