Амерички избори за Конгрес: Шест разлога зашто је исход важан за читав свет

A voter casts her ballot with her child in Alexandria, Virginia

Аутор фотографије, Getty Images

    • Аутор, Фернандо Дуарте
    • Функција, ББЦ Светски сервис

Амерички избори за Конгрес су важно питање.

На овим изборима, у понуди је свако посланичко место у Представничком дому, трећина места у Сенату и хиљаде државних законодавних и извршних служби.

Ови „избори средине мандата", као што им само име говори, одржавају се на половини председничког мандата и иако се име Џозефа Бајдена не налази на изборној листи, гласање ће у великој мери одредити шта он може да уради за последње две године мандата.

Непријатељски настројен Конгрес озбиљно отежава председнику доношење закона или предлагање важних кандидатура, попут оних за судије Врховног суда.

Прва бирачка места отворена су у 11 сати по средњеевропском времену.

Бира се свих 435 посланика доњег, Представничког дома Kонгреса, чији је мандат две године, и 35 од 100 чланова горњег дома, Сената, за шестогодишњи мандат.

Бирају се и гувернери 36 од 50 савезних држава, и велики број званичника савезних држава и нижих нивоа власти

Али ови избори имају и последице које сежу много даље од САД, а 2022. они привлаче још више пажње него раније.

„Људи из читавог света прате политику у САД зато што је важно за оно што Америка ради ван сопствених граница", каже за ББЦ Лесли Винџамури, директорка Програма за САД и Америке лондонског политичког института Четам хаус.

„Ови избори су важнији од већине зато што демократски и републикански кандидати имају дијаметрално супротне ставове о многим фундаменталним питањима", каже она.

Ево шта је улог:

Абортус

Placards showing opposing views on abortion are displayed in a 2021 demonstration in front of the US Supreme Court in Washington

Аутор фотографије, Getty Images

„Ово су најважнији избори за Американке од памтивека", каже Јасмин Рађи, иранско-америчка активисткиња из напредне политичке организације Свинг лефт.

Рађи, бивша директорка Планираног родитељства, невладине организације која се залаже за низ питања попут приступа абортусу, упозорава да ће се на изборној листи водити битка „против екстремиста који раде на томе да уназаде наша репродуктивна права".

У јуну је амерички Врховни суд укинуо одлуку из 1973. познату као Ро против Вејда која је озаконила абортус за труднице у прва три месеца трудноће.

Одлука Врховног суда отворила је врата појединачним савезним државама да забране или у великој мери ограниче приступ прекиду трудноће - од тада је то учинило њих 13.

То је абортус учинило кључним питањем у предизборним кампањама државних гувернера за изборе средине мандата.

Анкете упорно показују да су републикански гласачи много склонији гласању у корист ограничавања или укидања приступа абортусу од демократа.

Осмог новембра ће се гласати за 36 гувернерских положаја.

Американци ће у четири државе (Калифорнија, Кентаки, Монтана и Вермонт) заправо на изборима средине мандата гласати о предлозима закона о абортусу који или ограничавају или гарантују поступак.

„Слобода је конкретно угрожена што се тиче репродуктивних слобода. Ако демократе изгубе гувернерске трке у државама као што су Мичиген, Аризона или Виксонсин, абортус би буквално могао преко ноћи да постане незаконит", каже Рађи.

„А ако демократе изгубе Конгрес, републиканци у Представничком дому већ планирају да предложе забрану абортуса у читавој земљи."

Што се тиче абортуса, као и многих других питања, оно што се дешава у САД може да буде индикативно за глобалне трендове или чак утиче на њих.

„САД су једна од највећих демократија на свету, тако да одлуке које се тамо донесу утичу на остатак света", објашњава за ББЦ Луиз Четкути, политичка аналитичарка у париској стручној групи Институт Монтењ.

Украјина

A Ukrainian woman in uniform is seen at a drill with other soldiers

Аутор фотографије, Getty Images

Америчка помоћ Украјини после руске инвазије питање је које је ујединило демократе и републиканце, нарочито у Конгресу, где су пакети помоћи добијали убедљиву подршку обе странке.

Докторка Винџамури верује да је спољна политика ретка област у којој су демократе и републиканци више на истој страни него подељени кад су у питању кључна питања.

Међутим, постоје знаци да би овај уједињени став ускоро могао да се промени.

Председник Бајден јавно је изразио забринутост шта ће се десити са будућом помоћи Украјини уколико републиканци стекну контролу над Конгресом.

Републикански лидер у Представничком дому Кевин Мекарати раније је изјавио за политичку интернет страницу Панчбоул њуз да Конгрес неће исписивати „бланко чекове Украјини" ако његова странка тријумфује.

„Мораћемо да видимо шта ће се дешавати са политиком према Украјини, нарочито мимо војне помоћи", каже за ББЦ доктор Питер Фин, политички научник са лондонског Универзитета Кингстон.

Спољна политика је област у којој извршна власт има значајну контролу, али ако републиканци победе демократе са танком већином од осам места у доњем дому, Бајденова подршка Кијеву могла би да наиђе на отпор.

Климатске промене

A thermoelectric plant in the US state of New Jersey

Аутор фотографије, Getty Images

Председнички мандат Џозефа Бајдена не може бити различитији у односу на мандат Доналда Трампа кад је у питању приступ климатским променама.

Док је његов претходник поништавао међународне споразуме о ублажавању последица климатских промена као што је Париски споразум, актуелни становник Беле куће усвојио је револуционарни закон за решавање климатске кризе.

„Нема сумње да републиканци у својим редовима имају велики број негатора климатских промена", каже докторка Винџамури.

„Врло је вероватно да ће блокирати законе који се баве климом, поготово ако пуно коштају."

САД је други највећи емитер гасова ефекта стаклене баште, а испред њих се налази само Кина.

Имиграција

A young black child sits at a migrant camp near the US-Mexico border

Аутор фотографије, Getty Images

Једно од питања које највише поларизује Американце је имиграција, нарочито дуж партијских линија.

Двоје од троје републиканских гласача, двапут више од демократа, оцењује питање имиграције као „веома важно", према последњим резултатима истраживачког института Пју Рисерч.

Оштра разлика у ставовима између присталица две главне политичке странке вероватно ће за последицу имати иницијативу за много строжу политику према имиграцији ако републиканци победе 8. новембра.

„Свакако ће се много више расправљати о имиграцији ако републиканци освоје више гласова", каже доктор Фин.

Трампов повратак

A Trump supporter dressed as Superman and wearing a mask with the face of the former president

Аутор фотографије, Getty Images

Избори 2022. одигравају се у посебно поларизујућем тренутку у америчкој политичкој историји, обележеном Трамповим неоснованим тврдњама да су председнички избори 2020. „покрадени".

Бивши шеф државе је и даље изузетно утицајна личност међу републиканцима.

„Трамп има амбиције да се поново кандидује за председника 2024, тако да је учинак кандидата које он подржава прилично важан за тај план", тврди доктор Фин.

„Ови избори су и о њему."

Испит за америчку демократију

Trump supporters storming the Capitol on 6 January 2021

Ово ће бити први избори после нереда на Капитолу из јануара 2021, када су Трампове присталице упале у Конгрес у покушају да спрече потврду изборне победе Џозефа Бајдена.

„Кад се све сабере и одузме, ови избори су заправо о демократији у САД, о томе да ли ће она наставити да функционише, да ли избори могу да се одржавају слободно и фер", тврди докторка Винџамури.

Луиз Четкути истиче да је већина од стотина кандидата подржаних од Трампа поновила оповргнути аргумент да је бивши председник победио на изборима 2020, а не Бајден.

„Последњих година смо доживели успон анти-демократских кандидата широм света и биће значајно ако велики број негатора изборних резултата дође на власт", додаје она.

Кажњавање председника

US President Joe Biden at a campaigning event in Pennsylvania

Аутор фотографије, Getty Images

Од 1946, партија актуелног председника малтене је без изузетка пролазила лоше на изборима средине мандата, нарочито ако је проценат подршке председнику на власти био у опадању.

У Бајденовом случају, широк дијапазон анкета показује да само 40 одсто Американца позитивно оцењује његов досадашњи учинак.

Америчка интернет страница FiveThirtyEight, специјализована за праћење анкета, пројектовала је да ће Републиканска странка преузети већину од демократа у Представничком дому, али исто тако предвиђа победу демократа у Сенату.

Задржавање Сената заиста је важно за председника зато што, на пример, горњи дом одобрава номинације за положаје у влади и судије Врховног суда.

Такође, сенатори имају шестогодишње мандате, за разлику од двогодишњих за посланике у Представничком дому.

Али контрола над Представничким домом би омогућила републиканцима да умногоме отежају демократском председнику усвајање важних закона.

Она би такође републиканцима дала моћ да распусте одбор који тренутно води истрагу о нападима на Капитол и чак би могли да покрену властите истраге о Бајдену или другим демократама.

Дакле, ако се промени превласт у Представничком дому, то би суштински могло да промени однос снага у Вашингтону и у огромној мери утиче на то какав однос ће САД имати са остатком света.

Grey line

Погледајте видео: Немири у америчком Конгресу кроз фотографски објектив

Потпис испод видеа, Фотограф Мел Д. Кол био је у сред гомиле људи.
Grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]