Наука и животиња: Чачкање носа - навика лемура која је инспирисала научнике

То је биолошка мисија започета сусретом са лемуром који чачка нос.

Али то није било који лемур, већ ноћни лемур са Мадагаскара којег је снимила професорка Ан Клер Фабр са Универзитета у Берну док гура издужени прст у ноздрву.

„Хтела сам да знам куда иде тај прст", рекла је за ББЦ.

Сусрет у Дјук центру за лемуре у Америци, понукао је професорку Фабр и њене колеге да се запитају које је еволуционо порекло те навике.

Ајај лемури живе само на Мадагаскару.

Познати су по чудним, танким и дугачким прстима које користе да лове гусенице на гранама стабала.

„Он је гурао прст целом дужином, а када погледате колика му је глава, занимало ме - куда иде", присећа се Фабр.

„Запитала сам - да ли гура прст у мозак? Било је тако чудно и деловало је немогуће".

Ово питање је толико занимало професорку Фабр да је урадила 3Д анатомску анализу главе лемура.

Хтела је да реконструише на први поглед немогућу анатомију чачкања носа.

„Улазио је у синус, из синуса у грло, па у уста", објаснила је.

Заједно са колегама, професорка Фабр је претражила стручну литературу како би нашла доказе код других животињских врста које чачкају носеве.

У студији објављеној у стручном часопису Journal of Zoology, тим научника је пронашао 12 примера примата код којих је забележено чачкање носа.

Професорка Фабр, која је и кустоскиња Природњачког музеја у Берну, истакла је да има веома мало студија чији је циљ да разумеју зашто су животиње и људи развили навику чачкања носа.

„Мислимо да овакво понашање није довољно проучавано зато што се посматра као лоша навика", појашњава професорка Фабр.

Истраживања која су се бавила оваквим понашањем код људи, показују колико је ова навика учестала, откривајући да већина људи често чачка нос, али да је ретко ко то и признаје.

Постоји и неколико студија које испитују шта су предности, а шта мане чачкања носа.

Поједине указују да се овом навиком преносе и шире штетне бактерије.

Међутим, једно истраживање указује да би чачкање по носу и гутање назалне слузи могло бити здраво за зубе, јер су људи са овом навиком пријавили мање каријеса.

Додатне анализе подстакла је још једна студија која сугерише да би гутање назалне слузи ојачало имуни систем, услед имуних протеина који се налазе у самој слузи.

Професорка Фабр каже да би то требало испитати јер је са разлогом еволуирало.

„Не знамо ништа о његовој функционалној улози.

„И то би могло бити корисно", рекла је за ББЦ.

Уместо да буде једноставно одвратан, може имати користи за неке врсте, а пошто се чини да толико животиња дели ову навику, професорка Фабр додаје:

„Мислим да то заиста треба да истражимо".

Погледајте због чега пси плачу од среће

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]