Пол Њумен: Легендарни холивудски глумац је био несигуран, тврди ћерка

„Желео је да развеје бајку", каже Клеа Њумен Содерлунд за одлуку оца Пола Њумена да се упусти у писање мемоара.

Година је била 1986. и Њумен је већ три деценије био једна од најславнијих филмских звезда на свету, играјући у филмовима као што су Буч Касиди и Санденс Кид, Жаока и Хазардер.

Био је познат по светлоплавим очима, дечачком шарму и наизглед идиличном педесетогодишњем браку са једнако талентованом глумицом Џоан Вудворд.

Али није све било онако као што је изгледало.

„Желео је да развеје представу да је све било савршено", каже за ББЦ Содерлунг, најмлађа од пет глумчевих ћерки.

„Ничији живот није такав."

И зато је у шездесетим Њумен одлучио да сарађује на мемоарима са пријатељем, сценаристом Стјуартом Стерном.

Њих двојица су пет година разговарали о Њуменовом детињству, каријери, породици и слави.

„Био је то кључан период у његовом животу", објашњава Содерлунд. „Много се преиспитивао."

Али су 1991. године Њумен и Стерн схватили да су затрпани пуком количином материјала и одустали од процеса.

Њумен је умро 2008, у 83. години. Стерн је умро 2015.

Нико није знао шта се десило са хиљадама страница транскрипта тих интервјуа.

Чак су колале гласине да су спаљене на ломачи.

А онда, пре две године, пронађене су у породичном складишном простору и приређене у нову књигу, Необични живот обичног човека.

Она слика искрену слику о напаћеној звезди коју изједају сумње у саму себе, која се присећа оца алкохоличара, посесивне мајке, првог брака који је напустио кад је упознао Вудворд, властитих неуспеха као оца и претеривања у пићу.

Читање рукописа тешко је пало Њуменовој ћерки, која је открила „много тога" о оцу што није знала од раније.

„Све је веома сирово", каже она.

Шта ју је изненадило највише?

„Колико је био несигуран", каже она.

„Рођена сам 1965. године. Кад сам постала свесна, већ је био већи од живота, зато што је био јако славан у то време и касније. Тако да је то била једна потпуно другачија перспектива."

„Нисам могла да схватим како је могуће да нисам знала да себе посматра толико другачије од онога како га виде деца и породица, јер је деловао јако самоуверено у вези са свим."

„Знала сам да вероватно никад није мислио да је његов рад толико добар као што су мислили остали, али ме је изненадило колико је оштро критиковао самог себе."

„Увек сам стрепео"

На једном месту у књизи, Њумен каже да је „увек стрепео" да „није довољно добар".

И пита се за колико тога је у његовој каријери заслужан он, а колико његов изглед.

Глумац то објашњава у мемоарима: „Тешко је особи попут мене, која је одувек имала језиво непријатан осећај дубоко у стомаку да њен успех потиче просто од тога што је имала довољно среће да се роди са оваквим изгледом."

Содерлунд каже да је њен отац желео да се према њему опходе као према некоме ко је нешто више од пуког наочитог човека.

„Срце вам се цепа кад видите да је осећао како, колико год да се труди, то ничему не служи: не може да се издигне изнад лепог лица и тих прелепих очију."

Седамдесетих је Њумен оформио изузетно успешно глумачко партнерство са Робертом Редфордом.

Они су снимили Буч Касиди и Санденс Кид и Жаоку, и много година су тражили прави сценарио да сниме још један филм заједно.

Али књига открива да њих двојица у то време заправо нису били пријатељи ван филмског платна.

„Не можете да се ослоните на Редфорда", говорио је Њумен.

„Никад нисте сигурно да ли ће се појавити. То је просто непоштовање."

Содерлунд сматра да је за било какву затегнутост која је постојала између њих заслужан другачији приступ раду.

„Мом оцу је веома важно било да буде тачан, док Бобу то никада није била јача страна."

„За тату је то био мукотрпан рад. Он је радио веома марљиво јер је желео да буде добар и желео је да буде успешан, а Боб је био више слободног духа."

У књизи Њумен такође прави алузије на проблеме у односима са Вудворд.

Он је за њихов брак једном славно изјавио: „Код куће имам одрезак, зашто бих излазио на хамбургер?"

А опет у мемоарима постоје сугестије о неверствима.

„Имали смо проблеме", испричао је пријатељу. „Нису нам увек цветале руже."

„Ох, било је затегнуто", потврђује Содерлунд. „Сигурна сам да није било лако бити у браку са њим."

„Али мислим да је импресивно то што су много радили на томе да остану заједно. Признајем им велике заслуге што су успели да преживе нека веома тешка времена и да после свега остану јачи и бољи."

„Мој отац није хтео да удахне последњи дах све док га моја мајка није држала", открива она.

Као родитељ, Њумен је такође био критичан према себи, објавивши: „Нисам талентован да будем отац."

„Могао сам да будем доследнији са децом, могао сам да имам више разумевања. Могао сам да будем стрпљивији."

Његов син Скот умро је од случајне прекомерне дозе дроге и алкохола 1978. године.

„Тешка одлука"

Содерлунд се присећа оца који је „много радио, па је стога био много одсутан".

Она додаје: „Кад је био код куће, био је велико дете. Тако је то било док сам била мала. Волео је да се игра са вама и да вас баца у базен. Био је забаван. Али није био доследан."

У деценијама након што су снимљени ти разговори, Содерлунд каже да је Њуман „мукотрпно радио на себи" и „имао много боље мишљење о себи како је старио".

Објавити мемоаре пуне толико много интимних открића и шокантних увида била је „тешка одлука", каже она.

Али на крају су она и њене сестре одлучиле да му испуне жељу.

„То је нешто што је он желео."

Како сам Њумен каже: „Желим да оставим неку врсту сведочанства које исправља погрешне ствари, буши рупе у митологији која је настала око мене, уништава неке од легенди и држи пиране на одстојању."

„Нешто што на аутентичан начин документује време које сам провео на овај планети."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]