Економија и финансијска тржишта: Црни понедељак 1987. године, дан када се берза срушила као кула од карата

Пре тридесет пет година, инвеститори су били запањени кад се глобална берза срушила као кула од карата.

Овај дан остао је познат као Црни понедељак, када су месеци и године раста цена акција били потрти у једном једином дану трговине на берзи.

Један брокер присетио се толике запањености да су „вилице ударале о столове".

У августу 1987, сваки велики амерички индекс достигао је рекордне висине.

Али у јесен исте године, инвеститори су почели да продају и - у октобру - то је почело да се дешава убрзаним темпом.

Чинило се да је у данима пред понедељак 19. октобра завладао општи песимизам.

И Дау Џонс и С&П 500 изгубили су више од девет одсто током радне недеље пре него што се берза затворила у петак 16. октобра.

Због тог губитка, азијски инвеститори морали су да се сустижу кад је берза поново отворена у понедељак.

И што се више берзи отварало, та продајна активност у Азији изазвала је све више продаје у Европи, приморавши Америку да се сустиже са губицима које је првобитно сама изазвала.

До краја дана, индустријски индекс Дау Џонс је пао за више од 20 одсто, а британски ФТСЕ 100 за 11 одсто.

На крају је то био најгори крах берзе још од 1929.

„Уста су нам била широм отворена, вилице су нам ударале о столове", каже Питер Бориш, који је у то време био други човек Тјудор Инвестмент Корпа, америчког хеџ фонда.

Тјудор је била једна од ретких фирми која је предвидела крах и на крају успела да заради уз помоћ иновативне употребе компјутерског моделовања.

„Страх увек надмаши похлепу а страх је тада достигао највишу тачку, тако да кад се људи уплаше, рационалност нестане и они само почињу да продају."

Тачан разлог краха и даље је предмет расправе.

Погледајте видео: Лажни долар који ни стручњаци не могу да препознају

Многи се сећају како би са закашњењем слушали вести са других берзи из свих делова света.

Компјутерска технологија и интернет били су, на крају крајева, још у повоју и двадесетчетворочасовни телевизијски канали са вестима тек је требало да се појаве.

„Крв је текла улицама Азије, Европа се тресла, а ја нисам имао појма зато што није било вести или телевизије као што их имамо данас", каже Кенет Полкари, који је у време краха био двадесетшестогодишњи почетник у Њујорку.

„Новине које сам читаво већ су биле један дан застареле."

То је такође значило да је трговина акцијама на берзи морала да се одвија писањем налога на папирним листићима, тако да је велика количина продаја значила да су дилови одлагани сатима.

Али популарно објашњење је да је Црни понедељак први случај компјутерске трговине која је пошла по злу.

У оно време, компјутерски програм у повоју који су користиле финансијске фирме широм света пружао је осигурање за портфолија хартија од вредности.

Он је то чинио издавањем налога за продају кад год би берзански индекс „фјучерса" достизао одређени ниво да би се компаније заштитиле од будућих губитака.

Али како се глобална продаја убрзавала и губици повећавали, то је створило повратну спрегу, па је издавано све више и више налога за продају.

„Кад се све сабере и одузме, то се десило зато што нико није посумњао у компјутер", каже Кенет Полкари, данас генерални директор О'Нил Секјурит

Али упркос огромном паду цена, берзе широм света су се релативно брзо опоравиле.

После свега, централне банке су смањиле каматне стопе да би подстакле банке да наставе са позајмицама, помогавши да се заштити проток новца.

Уведена су и нова правила, укључујући „прекидаче", који су стварали аутоматски прекид трговине ако би берзе пале испод одређеног нивоа.

У наредних пет година, америчке акције нарасле су скоро 15 одсто годишње, а британске и европске берзе расле су по стопи од око осам одсто.

„Ако погледате табеле од Другог светског рата до данас, генерални тренд је од дна лево до врха десно, а крах из 1987. био је само мали прекид општег правца", каже Ричард Хантер, шеф истраживања у Вилсон Кинг Инвестмент Менаџменту.

Али докторка Викторија Бејтмен, економисткиња и историчарка економије са Универзитета у Кембриџу, упозорава да добра времена никад не могу да потрају.

„Оно што економисти слободног тржишта нерадо признају је да су берзе по самој њиховој природи веома нестабилне."

„Најбоље што можемо да урадимо је да признамо ту чињеницу и да не обећавамо превише онога што берзе могу да понуде како бисмо преживели сваку следећу олују."

Погледајте видео: Како корона вирус утиче на светску привреду

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]