Краљ Чарлс Трећи: Какви све изазови чекају новог монарха

Мало је примера глатке процедуре наслеђивања власти као што је случај у британској монархији.

Краљ Чарлс Трећи званично је проглашен новим владаром Велике Британије, мање од 48 сати после смрти краљице Елизабете Друге.

Ствари, међутим, нису тако једноставне као што изгледају.

Чарлс је сео на престо у тешка времена за Велику Британију и њену краљевску породицу.

Историчари које је интервјуисао ББЦ верују да се нови краљ суочава са „незабележеним изазовима" који ће дефинисати његову владавину и владавину оних који ће га наследити.

Од излажења на крај са утицајем који енергетска криза има на земљу, до суочавања са мењањем перцепције монархије после седамдесетогодишње владавине његове покојне мајке, Чарлса Трећег чекају времена пуна искушења.

Ево неких од главних проблема који би могли да захтевају краљеву пажњу.

„Приземнија" монархија?

Милиони породица у Великој Британији суочавају се са потенцијалном несташицом горива ове зиме због све већег раста цене енергената до ког је довео рат у Украјини.

Према најпесимистичнијим проценама, и до 45 милиона људи имаће проблема да плати рачуне - што су две трећине становништва земље.

Такав сценарио највероватније ће ставити финансије краљевске породице под већу лупу него иначе.

И пре рата почеле су да се шире гласине у британској штампи да је тадашњи принц од Велса спреман да смањи помпу и околности краљевских догађаја - конкретно властитог крунисања.

Лист Дејли телеграф спекулисао је 13. септембра да ће овај догађај одступити од раскошног крунисања покојне краљице из 1953. године - што је била прва церемонија те врсте која се преносила уживо путем телевизије.

Цитирајући краљевске изворе, лист је навео да ће крунисање Чарлса Трећег, за које се очекује да се неће одржати пре јуна следеће године, бити краће, „мање скупо" и, кључно, мултикултуралније како би одсликало диверзитет британског друштва.

Чарлс је већ раније говорио о сопственој жељи да има „скраћену монархију" - што вероватно значи мање језгро активних чланова краљевске породице, са краљем и краљицом супругом Камилом, принцом Вилијамом и његовом женом Кетрин у средишту.

„Врло је вероватно да ће ствари бити сведене, поготово његово крунисање.

„Мора да се види да је краљевска породица свесна онога што се дешава у земљи у ова тешка времена", каже за ББЦ краљевска историчарка Кели Сваб.

Финансије краљевске породице сложено су питање које се често налази у средишту анти-монархистичких аргумената.

Углавном су то годишње исплате коју плаћају порески обвезници, познате као Владарски грант.

За 2021-2022, овај грант износио је 99,8 милиона долара - што је једнако 1,49 долара по особи у Великој Британији, али то не обухвата позамашне трошкове безбедности за чланове краљевске породице.

Репутација у паду

Подршка монархији је на најнижим гранама у последњих више од 30 година, макар по Британској анкети о друштвеним ставовима, која редовно мери ставове узорка британског становништва према члановима краљевске породице.

Последње издање ове анкете, објављено 2021, показало је да свега 55 одсто Британаца сматра да је „веома важно" или „прилично важно" имати монархију.

Протеклих деценија, та подршка варирала је између 60 и 70 одсто.

У мају ове године, Чарлс се нашао на трећем месту на листи најомиљенијих чланова краљевске породице у народу, одмах иза краљице и његовог старијег сина принца Вилијама.

Иако су анкете спроведене после смрти Елизабете Друге показале већу подршку новом краљу, постоје назнаке да Чарлс Трећи мора још много да поради на краљевској репутацији.

„Један од изазова за краља Чарлса Трећег јесте да монархију приближи млађим генерацијама", каже краљевски историчар Ричард Фицвилијамс.

Фицвилијамсово мишљење подржава Британска анкета о друштвеним ставовима, која показује да је 2021. само 14 одсто људи старости између 18 и 34 године сматрало „веома важним" да Велика Британија има монархију, док је проценат оних старијих од 55 година био 44 одсто.

А према анкети ЈуГова, спроведеној за анти-монархистичку групу Република у мају ове године, 27 одсто популације подржава потпуно укидање монархије - што је значајан пораст у односу на 15 одсто који су били норма већи део прошлог века.

Значајно веће незадовољство забележено је међу млађом генерацијом.

Кели Сваб такође истиче да се „много тога променило од 1952." (године када је Елизабета Друга постала краљица).

Она конкретно мисли на спорадичне анти-монархистичке протесте одржане протеклих неколико дана.

„Ових дана је поштовање према монархији мање, а много је више критика на рачун краљевске породице.

„То је нешто што краљ Чарлс не сме сметнути са ума", каже она.

„Никад се не жали, никад не објашњавај"

Краљ Чарлс Трећи је шеф британске државе.

Али према британском моделу уставне монархије, моћи владара углавном су симболичне и церемонијалне.

Стога се од чланова краљевске породице очекује да остану неутрални.

Резервисаност покојне краљице многи су доживели као последицу њеног веровања у максиму „никад се не жали, никад не објашњавај".

Упркос томе, Чарлс је у прошлости имао обичај да се оглашава по разним питањима која су му важна.

Године 2015. обелодањено је да је писао на десетине писама министрима у влади изражавајући забринутост због разних питања, од финансија до оружаних снага и биљне медицине.

Хоће ли се његов став променити?

Вернон Богданор, водећи уставни експерт професор мисли да хоће.

„Он је од најранијих дана знао да ће његов стил морати да се промени. Јавност неће желети монарха који води кампање", каже професор Богданор.

Дванаестог септембра, док се обраћао члановима парламента, новопроглашени краљ је већ показао знаке промењеног приступа.

Поред тога што је признао да постоје интереси које више не сме да следи, Чарлс Трећи је изјавио да је Парламент „живи инструмент" британске демократије.

Комонвелт и колонијално наслеђе

После смрти његове мајке, краљ Чарлс Трећи постао је шеф Комонвелта, политичког удружења 56 земаља, састављеног од углавном бивших британских колонија.

Он је и шеф држава 14 земаља поред Велике Британије - на том списку налазе се још и Аустралија, Канада, Јамајка и Нови Зеланд.

Последњих неколико година, међутим, неке земље Комонвелта покренуле су расправу о властитом односу према Британској круни.

У склопу тог процеса, Барбадос је крајем 2021. донео одлуку да постане република, чиме је практично уклонио краљицу са места шефа државе и окончао вековни британски утицај на острво, које је више од 200 година било чвориште трансатлантске трговине робљем.

Турнеја принца Вилијама по Карибима почетком 2022. довела је до анти-колонијалних протеста и позива на репарацију за ропство, а јамајкански премијер Ендрју Холнес јавно је саопштио члану краљевске породице да ће његова земља „поћи даље сопственим путем".

Шон Кафлан, ББЦ-јев краљевски дописник, сматра да ће редефинисање модернијег односа са Комонвелтом бити „кључни изазов" за краља Чарлса.

„Сад кад је постао њихов нови шеф, како његове посете земљама Комонвелта могу да заобиђу тешко наслеђе колонијализма и проблема као што су ропство?"

Краљ „ветеран"

Са 73 године, Чарлс Трећи је најстарија особа која је икада проглашена краљем у Великој Британији.

Једно од питања везаних за његову свакодневну владавину јесте колико ће тога са проширене листе краљевских задужења моћи да преузме на себе.

Много се спекулише о томе како ће његов син и престолонаследник принц Вилијам преузети део терета краљевских задужења, нарочито путовања у иностранство.

Краљица Елизабета Друга је сама престала да путује у иностранство у осамдесетим.

„Чарлс је стар краљ. Он неће моћи да ради све.

„Очекујем да ћемо због тога много више виђати принца Вилијама", каже историчарка Кели Сваб.

Постављени су високи стандарди

Као што се да видети по изливима ожалошћености широм земље после њене смрти, Елизабета Друга била је изузетно популарна монархиња.

То је само по себи изазов за новог краља - али он није непремостив, према краљевској историчарки Евалин Брутон.

Она помиње околности под којима је Едвард Седми наследио круну 1901, после смрти краљице Викторије, још једног вољеног монарха.

„Има занимљивих паралела између тренутка у коме смо сада и краја Викторијанске ере.

„И Едвард Седми и Чарлс Трећи преузели су престо у периодима промена у друштву у Великој Британији и ниједан није био толико популаран као њихове мајке", каже Брутон.

Едвард Седми је владао свега седам година (1901-1910) али је остао у драгој успомени као краљ који је учествовао у дипломатским напорима који су поставили камен темељац за славни „Срдачни споразум", револуционарни низ договора између Велике Британије и Француске потписан 1904.

„Едвард Седми је на крају прошао изузетно добро и нема ничег што би сугерисало да Чарлс неће остати упамћен као такође важан краљ.

„Имао је краљицу Елизабету Другу као сјајног узора и имао је времена да се припреми за овај задатак", сматра Брутон.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]