Тетоваже: На којим деловима тела је тетовирање најболније

Tattoo on the shin — Потпис испод фотографије, It will be more painful to get a tattoo where there is less fat and more nerves

6 август 2022

Британска средњошколска професорка науке и биологије Натали Вилшер има на руци тетоважу Алберта Ајнштајна.

Друге тетоваже има на стопалима, зглобовима и глежњевима.

Од свих тетоважа које је урадила, најболније су биле на горњем делу стопала и на глежњевима.

„Бол је начин нашег тела да се заштити, а наши нерви су ти који то откривају", објашњава професорка у ББЦ подкасту „Научи ме лекцију".

„Биће болније истетовирати се на месту где има мање масног ткива а више нервних завршетака", објашњава она, у разговору са водитељима Белом Меки и Грегом Џејмсом.

Уз стопала и глежњеве, на списку осетљивих делова тела још су и потколенице, пазух и грудни кош, каже Вилшер, иако све зависи од осетљивости сваке особе.

„Нерви у области која се боде током тетовирања шаљу сигнале бола мозгу", додаје професорка.

Жене се много тетоважа — Потпис испод фотографије, Праг бола је различит код људи

Међутим, реакција једне особе на процес тетовирања није нужно упоредива са реакцијом неке друге.

Skip Најчитаније and continue reading

Најчитаније

End of Најчитаније

„Праг толеранције на бол потпуно је другачији од особе до особе", каже она.

Прва тетоважа

Најстарија позната тетоважа пронађена је на Ецију, званом још и Ледени човек, мумији откривеној 1991. године у забитом делу италијанских Алпа која је остала замрзнута више од 5.000 година.

„Ецијеве тетоваже биле су веома ситне, веома неупадљиве. Биле су то тачкице и цртице."

„Антрополози верују да су оне нека врста акупунктуре у медицинске сврхе", каже Вилшер.

Научници испитују остатке Леденог човека — Потпис испод фотографије, Еци, који је живео пре него што је изграђена прва пирамида у Египту, је најстарија мумија очувана у леду

Вилшер се пита како су се залечивале ране изазване цепањем коже и претпоставља да је требало да прођу месеци да би се оне до краја зацелиле.

„Невероватно је да су у тим временима, у каменом и бронзаном добу, они могли да се тетовирају и да се не разболе од тога. Невероватно је да су поседовали то знање."

Временом су тетоваже постале начин да испричате властиту причу.

„Према митологији, капетан Џејмс Кук је, крајем осамнаестог века на својим путовањима по Пацифику, виђао различите народе са различитим тетоважама.

„Прича се да се тада 90 одсто његове посаде такође истетовирало како би обележило своја путовања", објашњава ова средњошколска професорка.

Човек са истетовираним лицем — Потпис испод фотографије, Мастило се убризгава у кожу, где су смештени нерви који препознају бол

Морнари у британској морнарици наследили су ту традицију и почели да се тетовирају на својим путовањима, тетоважама од урина и барута, препаратом који се звао наутичко мастило, каже Вилшер.

Крајем 19. века, машина за тетовирање заправо је била заснована на штампачу Томаса Едисона.

„Она је настала 1875. године и од тада се није много мењала. И даље може да убоде кожу између 50 и 3.000 пута у минути."

Највећи орган у телу

Кожа је највећи орган у телу, чини око 50 одсто његове телесне тежине, а њен спољашњи слој обнавља се сваких 28 дана.

Зашто мастило онда не избледи кад одбацимо кожу?

Професорка Вилшер објашњава да кожа има три слоја: епидермис на површини; дермис у средини, где се налазе крвни судови, знојне жлезде, фоликули и нерви; и најдубљи и најдебљи део, хиподермис, масно ткиво коже.

„Мастило тетоваже убризга се у дермис, где се налазе нерви задужени за бол. Тетоваже остају тамо, не избледе, зато што је средњи слој коже заштићен епидермисом", објашњава она.

Вилшер истиче да кад се мастило убризга у дермис, „ваше тело каже: 'Ох мој боже, рањен сам.' И шаље макрофаге, бела крвна зрнца, у ту област да покушају да упију мастило и затим га пошаљу у крвоток."

Међутим, пигменти мастила су сувише велики да би их макрофаги уклонили, тако да они остају тамо.

„И зато можемо да их видимо кроз епидермис", објашњава она.