Корона вирус: „Три месеца у коми су ме научилa како да живим”, каже Грејс Виктори, Јутјуб звезда

Јутјуб звезда Грејс Виктори провела је три месеца у индукованој коми после порођаја због изузетно угроженог здравственог стања изазваног обољевањем од ковида-19.

Доктори су тридесетједногодишњој блогерки давали само пет одсто шансе да преживи пошто јој је стало срце.

Грејс прича за ББЦ шта је научила и како се осећа после овог несвакидашњег здравственог искуства.

'Лебдела сам у ваздуху док сам била у коми'

Била сам у седмом месецу трудноће када сам почела да се осећам лоше.

Био је децембар 2020. и мој син Сајпрус није требало да се роди до фебруара.

Отишла сам у болницу и ниво кисеоника ми је био заиста низак.

Замолила сам докторе да ме породе и он је рођен хитним царским резом, на Бадње вече.

Моја интуиција га је спасила и верујем да је он мене тада спасио.

Борила сам се и борила да му се вратим.

Када се сетим порођаја, не осећам се као да је било трауматично.

Било је врло мирно, веома хладно, и сећам се да сам га накратко додирнула.

Тада је донета одлука да морам на интензивну негу.

На Дан дарова (празник који се слави дан након Божића), пристала сам да ме ставе у кому.

Сећам се да је мој партнер Ли плакао и нисам могла да разумем зашто.

Била сам збуњена и нисам схватала колико је то озбиљно.

У коми сам мислила да сам у веома дугом, чудном сну.

Видела сам зелено светло и духовне ствари и разговарала сам са Богом.

Летела сам, и у једном тренутку сам одлетела у Малезију.

После месец дана имала сам срчани застој и рекли су да сам заправо умрла на пет минута.

Када сам се пробудила у марту, доктори су ми рекли: „Ти си буквално наше чудо. О теби ће се причати још годинама јер не би требало да будеш жива".

Верујем да је разлог што сам овде то што се толико људи молило за мене, сви на друштвеним мрежама, и моји пријатељи и породица.

Невероватно је да нисам имала оштећење мозга и осећала сам се као чудо око месец дана.

Онда се појавила реалност кроз шта сам прошла, чиста траума тога.

Схватила сам да морам поново да научим да ходам и помислила сам да је то шала.

И осећала сам толику кривицу што нисам био са Сајпрусом.

Знам када је раније плакао, плакао је за мном.

'Чинило ми се као да беба није моја'

Још жалим за Сајпрусовим раним фазама.

Његов први осмех, његов први плач, његово прво купање, све ми је то недостајало.

Нисам могла да га дојим.

Људи увек кажу да се неће сетити, али ја се сећам.

Дозвољено ми је да га видим само сат времена док сам још била на интензивној нези.

Било је веома тешко гледати како га одгајају из болнице на Фејстајму.

Сајпрус се није осећао као да је мој.

Очигледно сам била веома слаба, још сам била на сонди за храњење и била сам забринута за бактерије па нисам желела да га пољубим.

Али када сам пребачена у болницу за рехабилитацију у Хилингдону, почела сам да се осећам као права мама.

Имала сам собу и пуштали су га сваки дан од 14 до 20 часова.

Могла сам да му променим пелену, да га храним и стално сам га држала у наручју.

Некада сам радила са незбринутом децом и знам колико су ти први месеци важни за повезивање. Могло је бити неких проблема са везаношћу, али он је прави мамин дечак.

Обријала сам косу пре него што сам отпуштена јер је била тако згужвана и бринула сам се који би све лекови још могли бити у мојој коси.

Требало је да се ослободим енергије и мириса болнице.

То је за мене било веома прочишћавајуће.

'Збунило ме појављивање Бога'

Доктори су били задивљени мојим опоравком.

Мој палац још не може да се помера, али речено ми је да ће се опоравити, а ако не, могу на операцију.

То заправо не утиче на мој живот.

Моји органи и плућа су били отписани.

Стручњаци су рекли да су разговарали о мојим ЦТ снимцима на састанцима и да једноставно не могу да верују, то се не поклапа.

Ожиљак од трахеостоме није тако добро зарастао, али доктори кажу да бих то могла да решим.

Глас ми је сада много храпавији, али ми то не смета.

Али психички ми је била потребна велика подршка.

Заправо сам сада на духовном месту где сам прилично љута на Бога и осећам се помало удаљено.

Знам да је духовни свет стваран због онога кроз шта сам прошла и видела, али не могу порећи бес и збуњеност које осећам.

Мирна сам са оним што се десило, али нисам мирна са тим колико је тешко било.

'Била сам престрављена када сам поново добила ковид'

Умрети и вратити се ми није било тешко.

Одрастала сам уз насиље у породици, тако да ми преживљавање није страно.

Али живот, и протекла година поновног учења да се живи, били су много тежи од боравка у болници.

Била сам престрављена у јануару када сам поново добила ковид.

Послала сам поруку докторима јер сам била избезумљена, али само ми је цурио нос.

Сада сам примила вакцину, што је била заиста тешка одлука јер нису могли да гарантују да ћу бити добро, али било је добро и осећам се заштићено.

Најгори сценарио десио ми се са ковидом и вероватноћа да се то понови је веома ретка. Осећам се снажно и здраво и више не размишљам о ковиду.

Што се мене тиче, не могу да живим у страху.

Вратила сам се из мртвих и шта вреди ако ћу да живим у страху.

Терапија ми је била сламка спаса. Без тога не бих могла да живим, то ми је била окосница.

Бити у могућности да процесуирате ствари са неким, и имати ту подршку, је нешто што бих заиста препоручила.

'Очекујемо ћеркицу ускоро'

Бити мама је невероватно.

Сајпрус је најбољи дечак икада и толико смо узбуђени што сам поново трудна и да ћемо у октобру дочекати девојчицу у породици.

Све кроз шта сам прошла променило ми је перспективу.

Раније сам толико радила, толико сам се навикла на ту културу рада радничке класе, где се каже да мораш заиста напорно да радиш да би нешто постигла, али сада су се моји приоритети променили.

Сада само желим да будем присутна мајка.

Моји односи долазе пре посла.

Веома сам поносна што сам амбасадор ума и желим да помогнем медицинским сестрама да добију подршку за ментално здравље.

У будућности бих волела да идем у болнице и мењам мале ствари за пацијенте.

На пример, немају никакве производе за црну косу - и иако сам била на самрти, то ме је нервирало.

Осим тога, нисам сигурна шта желим даље да радим.

Једина ствар коју ме је болест научила је да живим у садашњости, тако да не планирам превише унапред.

Сада сам више усклађена са телом и боље постављам границе и верујем себи.

Цело ово искуство ме је толико научило, а иначе не бих променила свој живот, тако да морам да будем захвална на томе.

Погледајте како је десетогодишња комичарка из Нигерије купила мајици кућу

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]