Хемикалије које остају у крвотоку деценијама

У марту 2022, научници су потврдили да су први пут пронашли микропластику у људској крви.

Ове ситне честице су пронађене код 80 одсто од 22 насумично одабраних људи за потребе тестирања.

Узорак на којом су рађени тестови је мали и за сада није утврђено да присуство ових честица изазива директну штету по људско здравље, али уз даља истраживања и то ће ускоро бити познато.

Микропластика је предмет детаљних истраживања - кад год кренемо да је тражимо, пронађемо је.

Међутим, постоје други, мање опипљиви загађивачи који треба да привлаче пажњу шире јавности, а који су присутни у нашем крвотоку већ деценијама.

Хемијско загађење је званично прешло „планетарну границу", претећи екосистемима на земљи у истој мери колико и климатске промене и губитак станишта за животиње.

Недавна студија, коју су објавили научници из Шведске, Велике Британије, Канаде, Данске и Швајцарске, указује на нужност доношења одлуке да се у потпуности забрани коришћење отровних хемикалија.

Многи од њих, познати као дуготрајни органски загађивачи (Persistent organic pollutants - POP) не распадају се лако.

Годинама могу да опстану у животној средини и унутар наших тела, најчешће у крвотоку и масним ткивима.

Док сам прикупљала материјал за књигу „Ослободите се отрова: Једноставни и одрживи начини да смањите хемијско загађење" (Go Toxic Free: Easy and Sustainable Ways to Reduce Chemical Pollution), занимало ме је да ли су неке од ових хемикалија у мом крвотоку, па сам контактирала професора хемије животне средине Берта ван Бавела из Норвешке.

Он истражује дуготрајне органске загађиваче, који опстају у телу дуже од 20, 30, некад и више од 50 година, и анализира како се висока изложеност становништва тим загађивачима подудара са појавом рака, срчаних болести и стања попут дијабетеса.

Берт ван Бавел је осмислио протокол теста крви за Сејф Планет (Safe Planet), глобалну кампању програма за животну средину Уједињених нација, који може да се користи како би се пратили нивои ових токсичних хемикалија у организмима људи на глобалном нивоу.

Сејф планет истиче какву штету ствара производња, коришћење и одлагање опасних хемикалија, као што су успоривачи пламена и пестициди, међу којима су многи забрањени.

Осмислио је тест, који мери „оптерећеност тела" - количину ових дуготрајних синтетичких хемијских загађивача који се скупљају у телу.

Од 2010, више од 100.000 људи се подвргло овом тесту широм Европе, Северне и Јужне Америке, Африке и Југоисточне Азије.

Тест

Дошао је ред и на мене - заказала сам термин код изабраног лекара и извадила крв.

Пажљиво сам спаковала епрувете и послала их као посебну пошиљку у специјалистичку лабораторију у Норвешкој, у којој су током шест недеља анализирали узорак на присуство више од 100 хемикалија.

Када су резултати коначно стигли преко мејла, осетила сам страх.

У документу дугом осам страна наведене су прецизне концентрације великог броја хемикалија, а имена неких од њих је било готово немогуће изговорити.

Потребна ми је била помоћ да дешифрујем шта ово све значи и да утврдим да ли је треба да бринем у вези с тим или су ти регистровани нивои толико ниски да уопште нису важни.

Позвала сам Ван Бавела, који ми је објаснио да је већина хемикалија на листи очекивана јер су део „токсичног коктела" који имамо у нашим телима.

Коришћење многих, али не и свих загађивача регулише Стокхолмска конвенција Уједињених нација, глобални уговор који забрањује или ограничава употребу токсичних синтетичких хемикалија попут појединих пестицида, успоривача пламена и полихлорованих бифенила, који се користе као расхладна течност у машинама и електричним производима у Великој Британији до 1981. године.

„У твом узорку крви смо тражили старе традиционалне загађиваче, који су били регулисани и ван тржишта, па нису коришћени много година," објаснио је.

Резултати анализе моје крви су показали трагове ДДЕ-а, метаболита пестицида ДДТ који је коришћен до седамдесетих година 20. века, као и ниске нивое полихлорованих бифенила.

„Застрашујуће је што имамо овакве хемикалије у друштву, не можемо лако да их се решимо."

Упркос забранама, многе од њих и даље постоје јер се не распадају тако лако.

Он је био изненађен што је пронашао релативно висок ниво хемикалије познате као оксихлордан, које најчешће има у мањем степену у односу на DDТ и чешће у Сједињеним Државама и Азији, него у Великој Британији.

Пестицид хлордан је забрањен у Великој Британији 1981, годину дана после мог рођења.

Кад се једном нађе у телу, метаболише се у оксихлордан, а он је пронађен у мојој крви на нивоу од пет одсто укупне присутности тог једињења у популацији током осамдесетих.

Али „полуживот" те хемикалије, што је време које је потребно да се преполови њена концетрација у крви, траје 30 година.

Не само да је највероватније ова отровна хемикалија доспела у мој организам преко материце, него сам је и ја ненамерно пренела мојој деци.

Утицај неких од најопаснијих хемикалија протежу се на неколико генерација, а хлордан се и даље користи у неким земљама у развоју и данас.

Хлордан је створен да би био отрован, његов задатак је да убија инсекте, али и да утиче на глисте, птице и рибе.

Код људи, он утиче на функцију јетре, развој мозга и имуни систем, а највероватније је и канцероген.

Ван Бавела није бринула тренутна концентрација оксихлордана у мом крвотоку, он инсистира да је веома важно забранити коришћење токсичних хемикалија пре него што постану доступне свима на планети и њихова концентрација се акумулира у становништву.

Њега су плашиле хемикалије новије класе, познате као ПФАС или полифоуроалкилне супстанце.

Више хиљада различитих ПФАС хемикалија се користи у свакодневним производима, како би били отпорни на воду и прљавштину - водоотпорна одећа, одећа на којој се не стварају флеке, непријањајуће посуђе за кување су направљени коришћењем ових супстанци, познатих и као „хемикалије које трају заувек" јер су толико отпорне.

Погледајте видео: Крв младих особа - нови „лек" за дуговечност

Да ли треба да будем забринута?

„Нивои полифоуроалкилних супстанци нису високи, али треба их пратити. Пронашли смо ПФОС (перфлуорооктансулфонску киселину), ПФНА (перфлуорононску киселину) и ниже нивое ПФОА (перфлуорооктаноинске киселине), коју најчешће налазимо у узорцима крви.

„Тест је утврдио да су главне супстанце на 'разумном нивоу', не нивоу који треба да нас брине, али усвајање правила која ограничавају количине дозвољене супстанце заостаје за неопходношћу регулације," прокоментарисао је Ван Бавел.

Оптерећеност мог тела на хемикалије он је описао као поприлично просечну.

„Ми смо сви изложени овим врстама хемикалија. Оне се скупљају у нашем телу, али не би требало да су тамо. Из перспективе људског здравља, ниво забележен у твом телу је прихватљив, али ако не бисмо ништа мерили, нивои изложености отровним хемикалијама би расли и становништво би трпело другачије токсиколошке последице."

„Наравно, ове хемикалије треба регулисати, а све је више њихових замена, па су одговарајуће мере неопходне, како бисмо их контролисали."

Анин токсични коктел

Хлордан (инсектицид) - забрањен у Великој Британији, САД и Европској унији

ДДТ (инсектицид) - забрањен широм света

Полихлоровани бифенили (боје, течности за хлађење, успоривачи пламена) - забрањени широм света

ПФОС - перфлоурооктански сулфонати (пене за гашење пожара, премази за тигање и скидачи флека) - ограничено коришћење, али нису забрањени

ПФНА - перфлуорононанска киселина (исто као ПФОС) - није још забрањена

ПФОА (Исто као ПФОС) - забрањено 2019.

Ове „жаљења вредне замене", то јест замене једне забрањене хемикалије другом сличном, треба да нас брину, поготово нови хемијски загађивачи попут ПФАС. Према Ван Бавеловом појашњењу:

„Немамо времена да чекамо истраживање о свакој појединачној хемикалији, због чега морамо да предузмемо превентивни приступ".

Што се тиче оптерећености мог тела хемикалијама, нема много ствари које могу да урадим да бих смањила њихове нивое у мом крвотоку, тврди Ван Бавел.

„Тужно је што је веома тешко да нешто предузмемо поводом ових хемикалија, а морали бисмо да будемо веома спремни да регулишемо законом ова једињења, пошто су она свеприсутна.

„Веома је тешко појединцима да избегавају оно што се налази у нашој средини, а не би смело да буде у нашем телу. Зато морамо да подржимо законе и конвенције УН да уклонимо ове хемикалије."

Превенција је боља од лека

Боље законодавство је нешто за шта се залаже Ана Ленквист, виша токсиколошкиња у организацији за заштиту животне средине КемСек (ChemSec).

Са седиштем у Шведској, КемСек се брави смањивањем коришћења опасних хемикалија, вршењем утицаја на људе који пишу законе и охрабривањем компанија да престану с коришћењем тих хемикалија и пређу на безбедније алтернативе.

И Ленквист се слаже да „ми можемо да смањимо изложеност овим хемикалијама, али не можемо да их елиминишемо".

Према истраживањима КемСека, 62 одсто од свих хемикалија које се користе у Европској Унији су опасни за људско здравље и животну средину.

„Зато су закони кључни и треба да нас штите. Обични људи не треба да мисле о томе, али још увек нисмо достигли тај ниво у друштву."

„Не можемо да се ослободимо ових хемикалија у потпуности јер их имамо у себи од рођења и оне су толико присутне у животној средини - сви имамо у крвотоку на стотине синтетичких супстанци," каже Ленквист.

Токсичне хемикалије утичу на све од развоја мозга до система хормона.

Неке од њих могу да буду канцерогене.

„Ове хемикалије функционишу на различите начине у нашем телу, неке имају одложено дејство, на пример оне које утичу на систем хормона. Ако смо изложени таквим хемикалијама док смо у мајчиној материци или током пубертета, последице се могу појавити годинама, чак и деценијама касније, на пример рак дојке или различити поремећају метаболизма."

Последице не зависе само од врсте и нивоа изложености хемикалијама, већ и од тога да ли се нешто десило током кључних фаза развоја.

Ленквист објашњава да смо у сваком тренутку изложени бројним хемикалијама, и да последице овог „отровног коктела" могу бити сложене.

Неке хемикалије могу да појачају дејство других, а неке се поништавају међусобно.

„Ови ниски нивои хемијских смеса које утичу на хормоне и генетске ефекте су много тежи за препознавање и теже их је повезати с одређеним поремећајима, зато су неопходне велике студије популације током дужег временског периода како бисмо утврдили шта је узрок и шта је разлог," каже Ленквист, која је и даље оптимистична у погледу тих истраживања.

Нови прописи у Европској унији, који треба да забране 12.000 супстанци, били су предложени као „највећа забрана токсичних хемикалија икада", како је то најавио Биро за животну средину Европске уније, али промене закона могу потрајати.

„Очекујемо пуно од нове хемијске стратегије Европске уније и Европског зеленог договора, надам се ће се ствари променити. Али чак и тада, бојим се да ће бити потребно много времена пре него што се те промена види у крвотоку."

Етикете омогућавају потрошачима да направе избор, а да не морају да разумеју све што на етикети пише.

Ту треба да се ми укључимо као потрошачи, али још важније и као грађани.

„Можемо да користимо наш глас, тако што ћемо тражити већу транспарентност, јасније обележавање хемикалија на етикетама и стриктније прописе," додаје Ленквист.

„Ако би потрошачи и сви који се налазе у ланцу снабдевања извршили притисак, хемијска индустрија би се брже мењала. А смањење загађења отровним хемикалијама није добро само за посао, већ за сваког од нас, као и за будуће генерације."

Проблеми

Пошто сам редовна даватељка крви, занимало ме је да ли британска национална служба ради тестирање на дуготрајне органске загађиваче, попут оних који су нађени у мом крвотоку.

Очекивано, потврдили су да тестирају крв на болести попут хепатитиса, али проверавају и присуство синтетичких хемикалија.

Вероватно нећете размишљати о загађивачима, ако вам је потребна трансфузија крви, али почела сам да размишљам на ту тему.

Да ли треба да будемо опрезнији када дајемо крв, која ће бити коришћена и тиме преносимо загађиваче из нашег крвотока?

Или је давање крви добар начин да се решимо токсичних материја, јер ако контаминирана крв истиче из нашег дела, онда ћемо произвести свежу крв.

Од тренутка објављивања моје књиге, ново истраживање се појавило и то баш на ову тему.

Познато је да пена за гашење пожара садржи високе нивое ПФАС супстанци, због чега су ватрогасци изложеним вишим нивоима ове хемикалије него остало становништво.

У истраживању које је променило свест друштва о давању крви, тестирано је 285 аустралијских ватрогасаца на присуство ПФАС у крви током годину дана.

Неки од ватрогасаца су давали крв, неки нису.

ПФАС хемикалије се везују за серум протеине у крви, а истраживачи су утврдили да је ниво ових супстанци у крвотоку људи који дају крв значајно смањен.

Једно од могућих објашњења је да су се давањем крви, тела давалаца решила крви која је контамирана, па је замењена незагађеним крви.

Ово истраживање је у повоју, а могућност да је давање крви дугорочно, одрживо решење, и даље је под знаком питања.

Ленквист објашњава да је „за посебно изложене особе, попут ватрогасаца, можда решење да се донира контамирана крв, па да тело створи нову крв".

„Али то значи да не бисмо смели да будемо изложени поновном загађењу. Просечна особа је мање-више стално изложена овим хемикалијама, па не видим да је донација крви решење за општу популацију. Међутим, због оваквих дилема неопходно је да хитно решимо проблем ПФАС хемикалија."

И док је уклањање хемикалија кључни корак у неким случајевима, сигурно је најподесније решење да се заврне славина на извору и тиме спречи да ПФАС и друге опасне хемикалије уопште допру до наших тела.

Погледајте видео: И пси могу да буду добровољни даваоци крви

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]