Светски дан чоколаде: Да ли ваша жеља за слаткишем штети животној средини

Чоколада је вероватно најпопуларнија посластица на свету и чак јој је посвећен један међународни празник који се обележава 7. јула, у знак сећања на дан 1550, када су слаткиши наводно први пут стигли у Европу.

Људи широм света сматрају да је чоколада веома укусна, чини се - поједемо више од седам милиона тона годишње.

То је скоро килограм за сваку особу која живи на Земљи.

Али овај апетит има злокобне нуспојаве, као што су истакли бројни документарни филмови попут филма „Тамна страна чоколаде" из 2010.

Индустрија чоколаде је дуго била под притиском да се позабави етичким питањима и питањима одрживости као што су крчење шума и коришћење дечјег рада у берби какао зрна, одакле долази слаткиш.

Дакле, како се индустрија носи са овим питањима, која бацају дугу сенку на веома профитабилан посао?

Одрживост: Одакле долази чоколада?

Један од главних проблема са индустријом чоколаде је чињеница да зрна какаоа, сировина за чоколаду, нису у изобиљу.

Дрвеће какаоа је прилично осетљиво и захтева велике падавине и високе температуре да би расло, као и покривеност шумама да би их заштитила од светлости и ветра.

Због тога само неколико земаља нуди те услове.

Само две западноафричке нације - Обала Слоноваче и Гана - одговорне су за скоро 52 одсто убраних какао зрна широм света, према подацима Агенције УН за храну и пољопривреду (ФАО).

Остале земље региона, као што су Нигерија и Камерун, помажу да се удео Африке подигне на скоро 69 одсто.

Климатске промене и крчење шума

Климатске промене представљају разлог за велику забринутост, јер се очекује да ће се повећати температуре и сушни периоди у западној Африци, што је лоша вест за произвођаче какаоа.

Други проблем је крчење шума, а произвођачи често не оклевају да крче шумске површине како би засадили ново дрвеће.

Еколози сматрају да је узгој какаоа један од главних криваца за запањујућу стопу крчења шума у Обали Слоноваче.

Подаци Светске банке показују да је земља изгубила 80 одсто шумског покривача у последњих 50 година - што је једна од највећих стопа крчења шума на планети.

А шума је и даље угрожена - америчка еколошка група Свемогућа Земља, која мапира крчење шума уз помоћ сателитских података, саопштила је да је у тој афричкој земљи само 2020. нестала шумска површина од 470 квадратних километара.

Али крчење шума је у великој мери повезано са климатским променама, које дугорочно угрожавају егзистенцију истих пољопривредника.

Доктор Мајкл Одиже, истраживач на Универзитетском колеџу у Лондону који је специјализован за афричку индустрију какаоа, верује да једноставна економија покреће овај зачарани круг.

„Постоји огроман еколошки трошак укључен у узгој какаоа."

„Нажалост, ово ће се вероватно наставити јер су трошкови производње какаоа у шумском земљишту (девичанске шуме) нижи од травнатих површина и цене (какаоа) су прениске за одрживу производњу", каже доктор Одиже за ББЦ.

Али индустрија каже да предузима кораке да почисти неред.

Амерички кондиторски гигант Марс, највећи светски продавац чоколаде, рекао је за ББЦ да је предузео кораке како би ланац снабдевања какаом учинио одрживијим, што укључује какао у потпуности „без крчења шума" до 2025.

„Незаконито набављен какао нема места у ланцу снабдевања Марса", наводи се у саопштењу у одговору на наша питања.

Марс је такође истакнуо да је део Иницијативе за какао и шуме - јавно-приватног партнерства са владама Обале Слоноваче и Гане - која има за циљ окончање крчења шума и обнављање шумских површина у тим земљама.

Експлоатација деце

Постоје докази о кориштењу деце (и одраслих) у условима присилног рада у узгоју какаоа.

Још 1998, Дечији фонд УН је рекао да се деца из суседних земаља систематски кријумчаре у Обалу Слоноваче да би радила на фармама какаоа.

Ова пракса и даље постоји, наводи Друштво за борбу против ропства, невладина организација са седиштем у Великој Британији.

„Процене су да најмање 30.000 одраслих и деце ради у ситуацијама принудног рада у сектору какаоа широм света", рекла је Џесика Тарнер, портпаролка Друштва за борбу против ропства, за ББЦ.

Али шира употреба дечјег рада је друго питање.

Термин се односи на рад који, према Међународној организацији рада (ИЛО), „лишава децу детињства" - што укључује ометање школовања и нуђење штетних или опасних услова рада.

У 2020, студија Универзитета у Чикагу открила је да је двоје од петоро деце која живе у регионима Обале Слоноваче и Гане у којима се узгаја какао било укључено у рад који је класификован као опасан - активности као што су употреба оштрих алата, ноћне смене или изложеност хемијским производима који се користе у пољопривреди.

Индустрија чоколаде се од 2001. обавезала да оконча рад деце у производњи какаоа, као део међународног споразума под називом Харкин-Енгел протокол.

Али је пропустила рок да постигне смањење дечјег рада за 70 одсто у Обали Слоноваче и Гани до 2020.

Светска фондација за какао (ВЦФ), кровна организација неких од највећих светских играча у индустрији чоколаде, признала је проблем дечјег рада, цитирајући процене да само у Обали Слоноваче и Гани 1,6 милиона деце ради на узгоју какаоа.

На веб страници, ВЦФ каже да има „нулту толеранцију на било какве случајеве принудног рада, модерног ропства или трговине људима у ланцу снабдевања".

Организација такође каже да је посвећена „елиминисању дечјег рада у какау" повећањем улагања у програме друштвеног развоја како би се позабавила тим проблемом - тврди да је само у 2019. новац додељен овим програмима био већи од целог периода 2001-18.

ББЦ је контактирао ВЦФ за коментар, али није добио одговор до тренутка објављивања овог текста.

Да ли плаћамо поштену цену за чоколаду коју једемо?

Према активистима кампање, па чак и неким гласовима у индустрији чоколаде, ми то не чинимо.

Инкота, немачка невладина организација која води кампању Make Chocolate Fair, каже да цене плаћене произвођачима какаоа подстичу проблеме са којима се суочава индустрија чоколаде.

„Узгајивачи какаоа су у дубоком сиромаштву и то је директно повезано са питањима као што су дечји рад и крчење шума", рекла је за ББЦ Евелин Бан, саветница за људска права у Инкоти.

У 2020, стручњаци за фер трговину проценили су да просечан фармер какаоа зарађује само 0,88 евра дневно, што је испод прага екстремног сиромаштва Светске банке (1,86 евра).

„Сиромаштво и све радне праксе које из њега произлазе углавном су последица ниске цене која се плаћа узгајивачима какаоа", рекао је доктор Мајкл Одижи.

Покретачи кампања као што су Инкота и Fairtrade Foundation верују да је потребно повећати тржишне цене какао зрна да би се решила ова ситуација, а неке компаније за производњу чоколаде јавно су се обавезале да ће плаћати више пољопривредницима.

Један пример је Tony's Chocolonely, холандски бизнис који је започео као активистичка платформа против принудног рада у индустрији чоколаде и тренутно је најпродаванији бренд чоколаде у земљи.

„Читав разлог зашто постојимо је да чоколаду направимо без рада деце и робова. А плаћање поштене цене (за какао) је велики принцип", рекао је за ББЦ Бен Гринсмит, генерални директор компаније у Великој Британији.

И то не значи нужно да ће купци на крају платити много више за посластицу.

Инкота процењује да би цена чоколадице од 100 грама порасла за мање од 0,20 евра ако би узгајивачи какаоа били плаћени за производњу.

„То заправо није велико повећање и направило би огромну разлику за животе узгајивача какаоа", тврди Бан.

Погледајте видео: Колико је свежа храна коју купујете - сензор ће вам рећи

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]