Русија и Украјина: „Она је Украјинка - победиће" - Борба за живот превремено рођених беба

Доктори су приметили нагли пораст броја превремених порођаја у неким деловима Украјине, док сукоб улази у други месец.

У пренаталним клиникама у Харкову и Лавову за ББЦ је речено да се стопа превремених порођаја удвостручила или утростручила у последњих неколико недеља, као резултат стреса и здравствених проблема повезаних са ратом.

Полина је рођена у регионалној перинаталној клиници у Харкову, тешка је само 630 грама. Просечна тежина новорођене девојчице је пет пута већа.

Викторија, тешка 800 грама, рођена је у перинаталној болници у Лавову почетком марта заједно са сестром близнакињом Вероником, након што им је мајка пребегла из Кијева. Управо је прешла свој први килограм.

Ове две девојчице, једна избеглица, друга која се бори за живот у граду који бомбардују руске снаге, откривају напорне изборе са којима се овдашње мајке и лекари суочавају.

Ирина Кондратова, начелница породилишта задужена за Полинину негу, рекла ми је да су превремени порођаји порасли до три пута у односу на нормалну стопу у њеној клиници у Харкову и сада чине 50 одсто свих порођаја.

„Инфекције, недостатак медицинске помоћи, лоша исхрана: рат ствара ризик од превременог порођаја", каже докторка Кондратова.

„Наша стопа превременог порођаја је већ била висока јер смо имали доста пацијенткиња из Доњецка и Луганска."

„У зонама сукоба, жене проводе доста времена у препуним подрумима, где су инфекције активне. А женама је такође теже да дођу до медицинске помоћи ако им је потребна."

Док је проценат превремених порођаја у њеној клиници повећан, Ирина каже да се укупан број њених пацијенткиња смањио, јер жене беже од борби у Харкову.

На другој страни земље, у Лавову, далеко од линија фронта, видљив је прилив избеглица.

Викторијина мајка, Ирина Зелена, пребегла је у Лавов из Кијева непосредно пре него што се породила.

„Отишли смо због масовног гранатирања", каже она.

„Све то време смо били у склоништу."

Она верује да је стрес због проведених првих дана рата у бункеру допринео томе да је Викторију - и њену сестру близнакињу Веронику - родила више од седам недеља пре термина порођаја.

Низ ходник, у пренаталном одељењу, Олга Богадиза је у шестом месецу трудноће и такође чека близанце.

И она је пребегла из Кијева, очајнички желећи да пронађе неко безбедно место за њене бебе, далеко од гранатирања и полицијског часа.

До Лавова јој је, каже, требало три дана, а за све то време од страха није могла ни да једе ни да пије.

„Да ли сте чули за изреку 'животињски страх'?", пита ме она.

„То није као страх од бола или порођаја - то је страх од којег те боли кожа. Толико си уплашена да не можеш да једеш ни да размишљаш.

Када сам стигла у Лавов, докторка ми је рекла да сам изгубила 3,5 килограма, и да су животи мојих беба били у опасности јер је њихов развој стао."

Њени близанци су сада поново почели да расту.

Петогодишњи син је при свакој посети пита када ће му браћа доћи.

Олга је Рускиња, њен муж Украјинац.

Њихова деца су уточиште љубави коме се враћају док њихове земље ратују.

Али како су руске ракете погађале мете у Лавову, појавио се изазов бриге о крхким бебама попут Викторије и Полине.

У Харкову, докторка Кондратова каже да је особље донело одлуку да остане на одељењу интензивне неге са најмањим бебама, чак и након упозорења о ваздушном нападу.

„Не можете дете од 600 грама одвести у подрум", рекла је она.

„То би било путовање у једном правцу. Тако да остајемо са децом и са њима проживљавамо бомбардовање."

„Када су бебе превремено рођене, потребна им је стална медицинска нега, а све више та нега мора да долази у бункере где недостаје хигијене или су установе под сталним гранатирањем", рекао је портпарол Уницефа Џејмс Елдер.

„Напади на болнице, неселективни напади, спречавање хуманитарне помоћи за децу - то су очигледна кршења међународног хуманитарног права."

За Викторијину мајку Ирину, сирене за ваздушни напад представљају тешку дилему.

Викторијина сестра Вероника, већ је напустила интензивну негу и борави са мајком на општем одељењу.

Када се огласи сирена, Ирина је одводи у склониште - али мора да остави Викторију у инкубатору, јер је превише крхка да би се померала.

„Емотивно је заиста тешко", рекла је Ирина.

„То је као да поцепам своје срце на два дела. Једна беба иде са мном, друга остаје код докторке.

Стално размишљам: 'Је ли све у реду? Како се осећа?' Али у овој ситуацији само морамо бити јаки."

Болница у Лавову - граду који се некада сматрао сигурним уточиштем од сукоба - већ је заштитила неке прозоре, али сада такође гради посебан подземни бункер за смештај најкрхкијих пацијената у инкубаторима.

Болнице су биле мета у овом рату, а особље је забринуто.

У оквиру овог сукоба који је захватио свет, бебе попут Викторије и Полине воде сопствену борбу за опстанак.

Ирина милује ћеркину руку у инкубатору.

„Она је Украјинка", каже Ирина, „и победиће".

Погледајте видео о односима Србије и Украјине

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]