Викиликс, Америка и Велика Британија: Џулијан Асанж може да затражи од Врховног суда да размотри случај изручења

Оснивач Викиликса и најпознатији узбуњивач на свету Џулијан Асанж добио је право да затражи од Врховног суда да блокира његово изручење Сједињеним Америчким Државама.

Виши суд је у понедељак пресудио да постоји спорна правна тачка коју би судије Врховног суда можда желеле да размотре.

Одлука значи да Асанж може да поднесе захтев највишем суду Велике Британије за саслушање, чиме би за сада било одложено његово изручење.

У САД га траже због објављивања хиљада поверљивих докумената 2010. и 2011. године.

Лорд Бернет, врховни судија, рекао је да је случај Асанжа покренуо правно питање у вези са околностима у којима су судије добиле и разматрале уверавања од САД о томе како ће се према њему поступати у затвору.

Али Асанж нема гаранцију да ће бити саслушан упркос томе што може да поднесе петицију Врховном суду.

У пракси то значи да би се разматрање његовог случаја растегло на још много месеци пре доношења коначног закључка.

Стела Морис, Асанжова вереница и мајка његова два дечака, изјавила је да је пресуда Вишег суда победа, али је рекла да смо „далеко од постизања правде у овом случају".

„Не заборавимо ово сваки пут када победимо - све док Џулијан не буде ослобођен, он наставља да пати", рекла је она окупљенима испред суда у Лондону.

Асанж је скоро три године у лондонском затвору Белмарш.

„Наша борба се наставља и борићемо се док Џулијан не буде слободан", додала је Стела Морис.

Погледајте видео: Зашто Америка тражи изручење Асанжа

Документи Викиликса откривају како је америчка војска убила стотине цивила у непријављеним инцидентима током рата у Авганистану.

Процурели ратни извештаји из Ирака показују да су ирачке снаге убиле 66.000 цивила и мучили затворенике.

САД кажу да су објављивањем докумената прекршени закони и угрожени животи, али Асанж каже да је случај политички мотивисан.

Ако би био ирзучен Америци и ако би му се судило, Асанж би могао да буде суочен са затворском казном од чак 175 година, тврдили су раније његови адвокати.

Виши суд у Лондону поништио је у децембру 2021. године претходну одлуку нижег суда из јануара и пресудио да Асанж може да буде изручен Америци.

Претходно је у јануару, нижи судија блокирао захтев за изручење због бриге о Асанжовом психичком здрављу.

Судије Вишег суда, међутим, утврдиле су да је одлука у јануару заснована на процени да Асанжу прете веома тешки услови за одслужење казне у случају да буде изручен Америци.

Ипак, америчке власти су после тога дале гаранције да услови за Асанжа неће бити најстрожи осим ако не почини дело за које је запрећена таква казна.

Обећале су и да ће смањити ризик од самоубиства Асанжа на најмању могућу меру ако буде изручен.

Асанжови адвокати сада имају 14 дана да поднесу захтев Врховном суду о саслушању.

Комитет за заштиту новинара опрезно је поздравио пресуду Вишег суда и рекао да би, ако би Асанж био кривично гоњен у САД, то био „далекосежно штетан правни преседан".

Асанж је ухапшен је у амбасади Еквадора у Лондону 2019. године и од тада се налази у британском затвору.

Он је у мају 2019. године добио затворску казну од 50 недеља због кршења правила условне слободе.

Претходно се годинама крио у амбасади Еквадора у Лондону.

Тражио је и азил од Еквадора како би избегао изручење Шведској у којој је била подигнута оптужница за силовање, али су надлежни органи на крају одустали од истраге.

Америка захтева његово изручење због оптужби да је одавао државне тајне и сковао заверу са Челси Менинг, бившом аналитичарком америчке војске.

Њих двоје су наводно заједно „скинули" четири поверљиве базе података.

Погледајте видео о Џулијану Асанжу

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]