Холандија, колонијализам и историја: Златна кочија заувек паркирана - борба са тешким наслеђем из прошлости

Краљ Виљем-Александер објавио је да ће холандска краљевска породица престати да користи златну кочију због критика да величају ропство.

Критичари кажу да је једна страна кочије - Де Гуден Котс (De Gouden Koets) - украшена сликом која велича колонијалну прошлост земље.

Кочија се традиционално користила за превоз холандских монарха на отварање парламента.

Одлука је уследила после дебате покренуте због њене историје.

На контроверзној слици са једне стране кочија су црнци и Азијати - један од њих клечи и нуди робу и шећерну трску младој белкињи која седи и која је симболизује Холандију, а до ње је мушкарац који даје књигу младићу.

Ово је дело сликара Николаса ван дер Веја, који је 1896. године имао намеру да портретише поклон Холандије колонијама, а то је цивилизација.

У званичној видео изјави, краљ Виљем-Александер је рекао да је кочија увредљива за велики број људи и позвао све да се заједно суоче са наслеђем њихове колонијалне историје.

„Нема смисла осуђивати и брисати оно што се догодило", рекао је он.

„Забрана симбола и објеката такође нису решење.

„Уместо тога, потребан је заједнички напор који ће трајати дуже и дубље ући у проблем. Напор који ће нас спојити уместо делити", додао је.

Кочије се не користе последњих неколико година и налазе се у музеју у Амстердаму од рестаурације која је завршена прошле године.

Активисти који воде антирасистичку кампању у Холандији поздравили су овај потез, али позивају краља да предузме још неке акције које ће се суочити са наслеђем колонијализма.

„Он каже да се прошлост не треба гледати из ове перспективе и вредности у данашњици", каже Мичел Есајас, кооснивач Блек Архивса у Амстердаму.

Мисли да је то заблуда, јер се и у историјском контексту ропство може посматрати као злочин против човечности.

Последњих година, многи Холанђани позивају надлежне да заврше са колонијалном прошлошћу.

Током 17. века, под холандском влашћу биле су територије на простору данашње Индонезије, Јужне Африке, Курасаа и Нове Гвинеје, где је био организован највећи део трансатлантске трговине робљем.

Прошле године, градоначелница Амстердама Фемке Халсема упутила је формално извињење, јер је град у прошлости имао велику улогу у трговини робљем.

Тај потез ју је довео у сукоб са премијером Марком Рутом, који је одбацио позиве да се и држава формално извини.

Можда вас и занима видео о црном тржишту на којима су собарице на продају

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]