Светски дан хоботница: Десет невероватних чињеница о овим животињама

8 октобар 2021

Ажурирано 8 октобар 2022

Са можданим ћелијама које се крећу кроз цео организам, хоботница је разиграно, знатижељно и несташно биће чије би вас способности могле изненадити.

У његовој аудио књизи, Другачија размишљања: Хоботница и еволуција интелигентног живота, филозоф и ронилац Питер Годфри-Смит истражује запањујуће еволуционо путовање ових животиња.

Ево само неких невероватних чињеница које смо научили о фасцинантним бескичмењацима.

1. Оне су паметне, а већиња њихових можданих ћелија је у њиховим пипцима

Хоботнице имају велики нервни систем и у просеку око 500 милиона неурона или можданих ћелија.

Због тога припадају групи животиња „које умеју да размишљају", а којој припадају мањи сисари попут паса.

За разлику од паса, људи и осталих, већина нервних ћелија се код хоботнице налази у њеним пипцима, а не у мозгу и има их двоструко више.

Сваки пипак садржи 10.000 неурона, због којих хоботница има развијено чуло укуса и додира.

2. Хоботнице могу да уче и памте

Хоботница стара два месеца покушава да одврне поклопац на тегли како би из ње извадила ракове

Истраживање спроведено у протеклих седамдесет година показало је да хоботнице могу да уче и изведу једноставне задатке.

Skip Најчитаније and continue reading

Најчитаније

End of Најчитаније

У једном конкретном експерименту, многе хоботнице су могле да повуку полугу како би добиле награду - комад сардине.

Хоботнице су такође прошле визуелне тестове, при чему су једноставне задатке прво запамтиле с једним покривеним оком, а затим и другим.

То је био дуг процес, али хоботнице су биле боље од многих других животиња, чак и од голубова.

3. Веома су несташне

У горе поменути експеримент са полугом биле су укључене три хоботнице - Алберт, Бертрам и Чарлс.

Алберт и Бертрам су били најдоследнији извођачи, док је Чарлс био својеглав и поломио полугу!

Као да то није било довољно, тог дана је Чарлс је попрскао водом онога ко је водио експеримент.

Из различитих акваријума пријављено је да хоботнице умеју лоше да се понашају, да има оних које су научиле да искључе светла, тако што прскају водом сијалице и направе кратак спој.

На Отаго универзитету на Новом Зеланду ово је постало толико учестало и скупо, да су пустили хоботницу назад у дивљину.

Погледајте видео несташне хоботнице

Потпис испод видеа, Црвено море: Научници покушавају да схвате зашто хоботница удара рибу

4. Хоботнице препознају поједине људе

На истом месту на Новом Зеланду где су имали проблема са хоботницом која је правила шоу са светлом, дугој хоботници није се допадао један од чланова лабораторијског особља, без неког посебног разлога.

Кад год би та особа прошла поред, хоботница би је испрскала!

5. Хоботнице воле да се играју

Хоботница Пол Други задивила је свет необичном спретношћу да тачно предвиди резултат фудбалских утакмица на Светском првенству

Хоботнице су разиграна створења и то можда и не чуди, с обзиром на лудорије о којима сте већ горе читали.

Неке од њих у лабораторији проводиле су време играјући се са бочицама за пилуле, бацајући их напред назад према млазу воде који долази из вентила резервоара.

6. Хоботнице које се размножавају изгледају као да се држе за руке

За многе врсте хоботница можете рећи да ли су мужјаци или женке ако имају жлеб испод трећег десног пипка.

Ако постоји, ради се о мужјаку и они користе овај пипак при парењу.

Оно што мужјаци раде је да испруже тај пипак према женки и ако га она прихвати, сперма пролази дуж доње стране пипка.

Женке често складиште сперму неко време пре него што оплоде јаја.

7. Баци пет је стандардно поздрављање

Када су хоботнице у покрету, може се видети како пружају пипке ка онима које се налазе у јазбинама.

Ипак, професор Стефан Линквист, који је проучавао њихово понашање, верује да ове интеракције представљају заправо поздрављање и да им пипци помажу у распознавању.