Кина и свемир: Кинески астронаути стижу на нову свемирску станицу

Тројица кинеских астронаута полетела су у орбиту ка новој свемирској станици.

Ние Хаишенг, Лиу Боминг и Танг Хонгбо провешће три месеца у свемиру на Тианхе модулу, 380 километара изнад Земље.

Ово ће бити најдужа свемирска мисија коју је Кина до сада организовала и прва у последњих пет година.

Шенжу-12 капсула успешно је полетела на Лонг Марш 2Ф ракети.

Полетање је изведено у Ђиуквану, центру за лансирање у пустињи Гоби.

Лансирање и нова мисија су још једна демонстранција кинеске самоуверености и способности у домену свемирских истраживања.

У последњих шест месеци, на Земљу су стигли узорци стена и земљишта са површне Месеца, а сложену и пуну изазова мисију на Марсу извео је робот са шест точкова.

Шта ће астронаути радити у свемиру?

Примарни задатак команданта Хаишенга и његовог тима на мисији Шежу-12 је да ставе у сервис Танхе модул, тежак 22,5 тоне.

„Много очекујем. Треба да направимо наш нови дом у свемиру и тестирамо серије нових технологија. Ова мисија је тешка и пуна изазова", рекао је Ние пре почетка лансирања.

„Верујем да ћемо нас тројица, радећи заједно, темељно и тачно све задатке, успети да превазиђемо изазове. Сигурни смо да ћемо завршити мисију".

Модул Тјанхе, дугача 16,6 метара и широк 4,2 метара, лансиран је у априлу.

Ово је прва и најважнија компонента која ће на крају бити тешка 70 тона и чине је просторије за живот, научне лабораторије, као и телескоп Хабл за проучавање свемира.

Током наредних година разни елементи биће лансирани у свемир.

Изградњу ће пратити редове испоруке, као и експедиције посаде.

Шта знамо о астронаутима?

Представници кинеских власти чували су у тајности идентитете астронаута до конференције за новинаре организоване у среду.

Педесетшестогодишњи Ние Хаишенг је настарији кинески астронаут који је летео у свемир.

Овај ветеран је 2013. године боравио 15 дана прототипу свемирске станице Тјангонг-1.

Његове колеге, Лиу Боминг и Танг Хонгбо такође имају искуства у свемирским мисијама.

Лиу је раније био на мисији Шенжу-7 2008. године.

Танг је новајлија, пошто још није имао прилику да борави у орбити.

Храна, гориво и опрема за астронауте је прошлог месеца на станицу доставила роботска летелица.

Летелица је и даље прикачена, а први задатак астронаутима ће бити да распакују товар.

Међу опремом су и два свемирска одела која ћа да користе за шетњу на спољшној површини станице.

Какве су амбиције Кине у свемирским истраживањима?

Последњих година Кина је свету јасно ставила до знања да има озбиљне амбиције у свемиру.

Држава је инвестирала велика количине новца у свемирској трци, а 2019. је постала прва земља која је послала ровер без посаде на даљу страну Месеца.

Кина је морала самостално да развија свемирску станицу између остало и због тога што није укључена у међунарони пројекат који предводи Америка.

Кина тврди да је каже да је отворена за међународну сарадњу на сопственој станици.

То значи да би били организовани научни експерименти.

А на спољној површини станице налази се телескопски спектрограф развијен у Индији за проучавање ултраљубичастих емисија које долазе из дубоког свемира, попут звезда које су експлодирале.

Али дугорочно гледано, вероватно ће и страни држављани моћи да посећују станицу.

Русија, која је у прошлости делила технологију са Кином, споменула је могућност слања сопствених космонаута.

На конференцији за новинаре на којој је представљена посада Шенжуа-12, Ји Киминг, помоћник директора кинеске Агенције за свемирске летове, рекао је: „Поздрављамо сарадњу у овом погледу".

„Верујем се да ћемо, у блиској будућности, по завршетку кинеске свемирске станице, видети кинеске и стране астронауте како лете и раде заједно", додао је он.

Председник Кине Си Ђинпинг такође је дао подршку свемирским подухватима, државни медији редовно говоре о „свемирском сну" као кораку на путу ка „подмлађивању нације".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]