Свемирска истраживања: Кина лансирала први модул нове свемирске станице

Кина је лансирала главни модул са нове сталне свемирске станице, што је последњи корак у амбицијама Пекинга да уђе у свемирску трку.

Модул Тианхе - који има и кабине у којима могу да бораве чланови посаде - полетела је са Венчанг свемирског лансирног центра на ракети Лонг Марч 5Б.

Кина се нада да ће нова станица почети рад до 2022. године.

Једина свемирска станица која тренутно постоји у орбити је Међународна свемирска станица, из које је Кина искључена.

Кина се касније укључила у истраживање свемира.

Тек 2003. послала је првог астронаута у орбиту, што је ставља на треће место у трци, после Совјетског Савеза и Америке.

До сада Кина је већ два пута слала свемирске станице у орбиту.

Тјангонг 1 и Тајнгог 2 биле су пробни модели, једноставнији који су омогућавали астроанутима да у њима бораве релативно кратак временски период.

Нови 66 тона тежак мултимодул Тјангонга би требало да буде у функцији бар 10 година.

Тинхе је његово само језгро.

Дугачак је 16,6 метара и широк 4,2 метра.

Пружаће снагу и погон, а садржи и технологију која омогућава да се у станици живи што је неопходно за боравак астронаута.

Пекинг планира да пошаље најмање 10 сличних летелица, које ће допремити сву додатну опрему у орбиту пре него што се цела свемирска станица заврши следеће године.

Биће удаљена од Земље 340 до 450 километара.

У јединој постојећој Међународној свемирској станици (МСС) сарађују Русија, Америка, Канада, Европа и Јапан.

Кина је блокирана и не може да учествује.

Планирано је да се пројекат МСС заврши до 2024, што би могло да доведе до тога да Тјангонг остане једина свемирска станица у Земљиној орбити.

Анализа Стивен МекДонел

ББЦ дописник из Кине

Кинески свемирски програм постао је неизоставан у државним пропагандним спотовима, а зашто и не би?

После убрзаног сустизања осталих нација данас су им амбиције изнад Земље.

Пошто није могао да постане део Међународне свемирске станице, Пекинг је одлучио да направи сопствену.

Када Тјангонг станица почне са радом - могуће већ следеће године - иако ће бити четири пута мања од међународне станице, али ниједна друга земља неће имати сопствену свемирску лабораторију у орбити.

Овде се говори о мисији на Марс и станици на Месецу са Русијом..

Може се направити и паралела са свемирском трком током Хладног рата: када се легитимне амбиције научника помешају са неповерењем на међународном плану, могућом милитаризацијом свемира, тад се кључни пројекти прогласе за полазне тачке и служе да оправдају трошење велике количине новца.

Кинески „свемирски сан"

Чен Лан, аналитичар који прати кинески свемирски програм, рекао је новинској агенцији АФП да је овај пројекат „велика ствар".

„Ово ће бити највећи пројекат међународне свемирске сарадње за Кину тако да је врло значајан", рекао је Чен.

Кина протеклих година није крила свемирске амбиције.

Уложила је значајна средства у то и 2019. постала прва држава која је послала беспилотну летелицу на удаљенију страну Месеца.

Председник Си Ђинпинг подржао је ове свемирске тежње, а државни медији редовно извештавају о кинеском „свемирском сну" као једном од корака на путу ка „националном подмлађивању".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]