Корона вирус и Исланд: Како се удаљено европско острво изборило са Ковидом

Да, Исланд је удаљено острво у северном Атлантику, са само једним међународним аеродромом.

И да, у њему живи мање од пола милиона људи.

Стога би било поштено претпоставити да треба захвалити срећи што је Исланд постао прва земља у Европи која се практично ослободила Ковида-19.

Али реците то Исланђанима и нећете стећи много пријатеља.

Јер, када завирите у географију и погледате детаље, ту има још тога, а ови острвљани су прилично поносни на сопствени успех.

Четвртак је увече, а млади људи спремају караоке вече у централном Рејкјавику, главном граду, вриштећи уз издања сваког класика уз микрофон.

Грле се и љубе, док капљице пљувачке лете кроз ваздух.

Вратила су се ноћна дружења, ресторани, концерти и све остало за чим чезне остатак Европе.

У тренутку писања овог текста, активно је само двадесет случајева.

Једна особа се лечи у болници, а Исланд је укупно имао само двадесет девет смртних случајева, што износи 8,5 на сто хиљада људи.

„За ову пандемију припремам се петнаест година", рекао је главни епидемиолог Исланда за ББЦ, упитан како је тачно успео.

Професор Торолфур Гуднасон од самог почетка чврсто је задужен за пандемијски одговор Исланда.

„Одмах смо одлучили шта ћемо учинити: тестирање, тражење контаката и стављање свих са дијагнозом у изолацију.

„Учинили смо то агресивно, од првог дана."

Његов тим за тражење контаката, опскрбљен детективима из стварног живота, био је у функцији пре него што је Исланд забележио први случај.

Кад сам се зауставио испред ружног хотела у центру Рејкјавика, крупан, ведар човек повукао је металну барикаду, блокирајући врата: „Добродошли у изолациони хотел", закикотао се.

Гилфи Тор Торстенсон је прошлог марта напустио посао у маркетингу како би отворио хотел, у који се шаљу људи са дијагнозом вируса.

„Првог дана, већина хотелског особља је просто отишла, одбила је да учествује."

Постепено их је наговорио и током протекле године бринули су о више пацијената него све болнице на Исланду заједно.

Свакодневно се изнова облачи у пуну заштитну опрему како би ушао у њихове собе и правио им друштво.

„Било је то путовање, никад се није знало шта ће дан донети", каже он.

Сада хотел има само неколицину пацијената.

Власти су брзо ставиле први талас под контролу, а до маја 2020. године, људи су почели да проглашавају земљу ослобођену од Ковида-19.

Ствари су остале тако неко време, али крајем лета, Исланд је неочекивано погодио још један, жешћи талас, пошто су двојица туриста, који су имали позитивне тестове, прекршила правила изолације.

Гилфи је већ затворио хотел и отишао кући.

Чак је приредио велику забаву за сво особље.

„Искрено смо помислили да смо победили", рекао је.

„Али онда сам добио позив: вратио се. За пола сата сам поново отворио хотел, а људи су стално долазили и долазили и долазили, и још долазе."

Сада је разлика у томе што долазе директно са аеродрома.

После искорењивања вируса из друштва, Исланд је подигао челичне границе.

Од јуна прошле године, сваки путник који долази стављен је у карантин и на аеродрому постоје обавезна испитивања.

„Следећи", виче медицинска сестра пре него што ми забоде штапић у нос и низ грло, све пре контроле пасоша.

Нешто за шта је неким земљама требало готово годину дана да реше, Исланд је схватио у року од неколико месеци.

Ако је друштво имало било какве шансе да се поново отвори, вирус је морао да буде задржан при уласку.

Када сам питао Гилфија шта је Исланду дало предност, инсистирао је:

„Научници доносе правила, а не политичари. То је важно. Они знају о чему говоре, а политичари не."

Исланд је на сваком кораку пратио науку, коју су водили професор Гуднасон и његов тим, а политичара нигде није било на дневним брифинзима.

Упознајући се касније са исландском премијерком, био сам радознао да сазнам зашто је била иза очију јавности.

Четрдесетчетворогодишња Катрин Јакобсдотир води лево оријентисану зелену владу земље од 2017.

За њу су пандемија и политика две речи које не иду заједно.

Рекла ми је како је била узбуђена што је стала иза ригорозног тестирања, тражења контаката и изолације, надајући се да ће поштедети земљу драстичних блокада, што је у великој мери и учинила.

Али бити иза очију јавности није значило опустити се: „Ова пандемија ме држи будном већ целу годину.

„Само бих волела да се све заврши и да се поново вратим разговору о политици."

Нека неочекивана помоћ је стигла рано.

У Рејкјавику се налази једна од водећих светских компанија за људску генетику, коју води Кари Стефансон, живахни човек у седамдесетим годинама који је на Исланду стекао статус славне особе.

Неколико дана пошто је вирус стигао на острво, Стефансон је пристао да преда сопствене најсавременије лабораторије за праћење његовог ширења.

„У почетку је ово изгледало као изумирање човечанства, па смо уронили пуном снагом", рекао ми је док смо обилазили лабораторије.

„Ми смо само мала заједница. Сви су знали да то можемо, па је било јасно да то морамо учинити."

Од тада су његови тимови секвенцирали сваки поједини позитиван случај, да би разумели како се он шири и мутира.

Како вирус мутира са сваким четвртим преносом, у 25 одсто случајева могу да утврде ко га је коме пренео, каже он.

„Да ли га је Џон пренео Петру или га је Петар пренео Џону?", како он каже.

Не сумња да је ово помогло Исланду да остане на врху.

„За мене је ово било забавно време. Осећам се помало кривим што то признајем, али било је узбудљиво."

Исланд је месецима успевао да заустави британску варијанту да уђе у земљу задржавајући случајеве на граници.

Али док сам био тамо, тим Карија Стефансона приметио је да се први случај провукао и прешао на другу особу.

Та особа је отишла на посао, у болницу, а затим на концерт са осамсто других, где су се током тог периода мували за шанком.

Изгледало је као катастрофа.

Али овде сам био сведок пуне снаге исландског моћног система за тражење контаката у акцији.

За неколико сати, са свима је контактирано, а за неколико дана тестирано је више од хиљаду особа.

Идентификована су још два случаја и сви заражени одведени су у изолациони хотел.

Невероватно, варијанта је задржана, јер није могла да направи пустош виђен другде у Европи у овом тренутку.

„Обично смо прилично непослушна нација, али цветамо у кризи", приметио је Стефансон с поносом.

Ако оставимо науку по страни, немогуће је занемарити улогу коју је јединствена географија Исланда имала у њеном успеху.

Ово вулканско острво, са свим ерупцијама и лавинама, навикло је да се носи са катастрофама.

Недељама је Исланд свакодневно доживљавао на хиљаде земљотреса праћених вулканском ерупцијом и постало је јасно да је пандемија само још једна катастрофа којом треба управљати.

Премијерка је чак признала да су у оба случаја радили исти тимови.

Гилфи Тор Торстенсон добре је воље у изолацијском хотелу упркос новим пацијентима.

„Ми имамо контролу", осмехује се пркосно.

„Ово је дух који настављамо. Побеђујемо."

Али још није спреман да прослави: „Нема више 'опроштајних ковид' забава. Још не."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]