Корона вирус, деца и Бразил: Док пандемија бесни, стотине беба и мале деце умире

Више од годину дана од избијања пандемије, бројке умрлих у Бразилу су достигле рекордне висине.

Упркос убедљивим доказима да Ковид-19 ретко убија децу, у Бразилу је од вируса умрло 1.300 беба.

Када је доктор одбио да тестира на Ковид једногодишњег сина учитељице Џесике Рикарте, рекао је да се његови симптоми не уклапају у профил вируса.

Два месеца касније, дечак је умро од компликација узрокованих овом болешћу.

После две године покушаја и неуспелих третмана оплодње, Џесика Рикарте малтене је одустала од заснивања породице.

А онда је затруднела и родила Лукаса.

„Његово име значи светао. И заиста је донео био светло у нашем животу.

„Показао нам је да срећа може да буде много већа од онога што смо замишљали", каже она.

Она је први пут посумњала да нешто није у реду кад је Лукас, увек јешан, изгубио апетит.

Испрва се Џесика запитала да ли му можда расту зуби.

Лукасова кума, медицинска сестра, сугерисала је да можда има упалу грла.

Али будући да је почео да показује знаке грознице, умора и да дише са напором, Џесика га је одвела у болницу и тражила да буде тестиран на Ковид.

„Доктор га је ставио на оксиметар. Лукасов ниво кисеоника био је 86 одсто.

„Сада знам да то није нормално", каже Џесика.

„Али није имао температуру, па је доктор рекао: „Драга моја, не брините. Нема потребе за тестом на Ковид.

„Вероватно се ради само о слабијој упали грла".

Рекао је Џесики да је Ковид-19 редак код деце, дао јој је антибиотике и послао је кући.

Упркос њеној стрепњи, у то време није постојала опција да тестира Лукаса приватно.

Џесика каже да су се неки симптоми повукли после десетодневног узимања антибиотика, али је умор остао - као и њена забринутост да се ради о корона вирусу.

„Послала сам неколико видео снимака куми, мојим родитељима, свекрви и сви су ми рекли да претерујем, да престанем да пратим вести, да сам постала параноична.

„Али ја сам знала да мој син није сав свој, да не дише нормално."

То се десило у мају 2020. године, када се епидемија корона вируса тек ширила.

Двоје људи је већ умрло у Џесикином месту, Тамборилу у Сеари, у североисточном Бразилу.

„Сви се тамо знају. Град је био у шоку."

Џесикин муж Израел бринуо се да би још једна посета болници повећала ризик да се она и Лукас заразе вирусом.

Пролазиле су недеље и Лукас је постајао све поспанији и поспанији.

Коначно, 3. јуна, Лукас је почео редовно да повраћа после ручка и Џесика је знала да мора нешто да предузме.

Вратили су се у локалну болницу, где су доктори тестирали Лукаса на Ковид-19, само да би искључили болест, прича Џесика.

Лукасова кума, која је тамо радила, саопштила је да је Лукасов тест позитиван.

„У то време, болница није чак ни имала респиратор", каже Џесика.

Лукас је пребачен на педијатријског одељење за интензивну негу у Собралу, више од два сата вожње од града у коме је живео, где му је постављена дијагноза стања званог мултисистемски инфламаторни синдром (МИС).

То је екстремна имуна реакција на вирус, која може да доведе до упале виталних органа.

Стручњаци кажу да је овај синдром, који погађа децу и до шест месеци пошто су се заразили вирусом, редак.

Ипак, водећа епидемиолошкињаса Универзитета у Сао Паолу докторка Фатима Марињо каже да се, током пандемије, сусрела са више случајева МИС-а него било када пре.

Међутим, ова реакција на вирус није узрочник свих смрти.

Кад је Лукас интубиран, Џесики није било дозвољено да остане у истој соби са њим.

Позвала је заову да покуша да скрене мисли са оног што се дешава.

„И даље смо могле да чујемо звук машине, ритмички испрекидани сигнал, све док машина није престала да ради и зачуло се константно пиштање.

„А ми смо знале да се то дешава кад неко умире.

„После неколико минута, машина је почела поново да ради и ја сам се расплакала."

Доктор јој је рекао да је Лукас доживео застој срца, али да су успели да га оживе.

Докторка Мануела Монте, педијатарка која је лечила Лукаса више од месец дана на одељењу за интензивну негу у Собралу, рекла је да је била изненађена што је Лукасово стање толико озбиљно јер није имао никакве факторе ризика.

Већина деце која се разболе од Ковида има коморбидитете - хронична стања као што су дијабетес или кардиоваскуларне болести - или су гојазна, према речима Лохане Таварес, педијатријске инфектолошкиње у дечјој болници Алберт Сабин у Форталези, главном граду државе.

Али то није био случај са Лукасом.

Током 33 дана, колико је Лукас провео на одељењу за интензивну негу, Џесики је било дозвољено да га види само три пута.

Лукасу је био потребан имуноглобин - веома скуп лек - да би му се смањило натечено срце, али, срећом, један одрасли пацијент који га је купио за себе донирао је једну ампулу вишка болници.

Лукасу је било толико лоше да је морао да добије и другу дозу имуноглобина.

Свуд по телу избио му је осип и имао је непрекидну температуру.

Није могао да дише сам, без помоћи.

Затим је Лукас почео да се опоравља и лекари су одлучили да му извуку цевчицу за кисеоник.

Позвали су Џесику и Израела видео позивом да се Лукас не би осећао усамљено док долази свести.

„Кад је чуо наше гласове почео је да плаче", каже Џесика.

Било је то последњи пут да су видели неку реакцију код њиховог сина.

Током следећег видео позива „изгледао је паралисано", прича Џесика.

Болница је тражила ЦТ скен и открила да је Лукас доживео мождани удар.

Ипак, родитељима је речено да ће, уз правилну негу, Лукас успети да се опорави и ускоро ће бити пребачен с одељења за интензивну негу на опште одељење.

Кад су га Џесика и Израел посетили, докторка је била једнако пуна наде као и они, прича Џесика.

„Те ноћи сам утишала телефон. Сањала сам да ми је Лукас пришао и пољубио ме у нос.

„Сан је био пун предивног осећања љубави и захвалности, и пробудила сам се веома срећна.

„А онда сам видела мобилни телефон и 10 пропуштених позива од докторке."

Докторка је рекла Џесики да су Лукасови откуцаји срца и ниво кисеоника нагло опали и да је тог јутра умро.

Да је Лукас био тестиран на Ковид кад је она то тражила почетком маја, сигурна је да би преживео.

„Важно је да лекари, чак и ако мисле да није Ковид, ураде тест како би елиминисали ту могућност", каже она.

„Беба не може да каже шта осећа, тако да зависимо од тестова."

Џесика сматра да је одлагања правилног лечења само погоршало његово стање.

„Лукас је имао неколико упала, 70 одсто плућа било му је компромитовано, срце се увећало за 40 одсто.

„Била је то ситуација која је могла бити избегнута."

Докторка Монте, која је лечила Лукаса, слаже се с тим.

Она каже да иако МИС не може да се спречи, лечење је много успешније ако се што пре постави дијагноза и почне да се лечи раније.

„Што би раније добио специјализовану негу, то би му било боље", каже он.

„Стигао је у болницу већ озбиљно болестан.

„Верујем да је могао да има другачији исход да смо почели да га лечимо раније."

Џесика сада жели да подели Лукасову причу са другима да би помогла онима којима би могли да промакну кључни симптоми.

„Свако дете које знам било је спашено неким мојим упозорењем и једна мајка каже: 'Видела сам ваше постове, одвела сам сина у болницу и сада је код куће.'

„То је као да сада у себи носи делић Лукаса", каже она.

„Радим за ове људе оно што бих волела да су други урадили за мене.

„Да сам имала праве информације, била бих још опрезнија."

Влада погрешно схватање да деца уопште нису у опасности од Ковида, каже докторка Фатима Марињо, која је и виши саветник међународне невладине здравствене организације Виталне стратегије.

Истраживање Фатиме Марињо показало је да шокантно велик број деце и беба буде заражено вирусом.

Између фебруара 2020. и 15. марта 2021. године, Ковид-19 убио је најмање 852 бразилске деце до девете године старости, међу којима и 518 беба млађих од годину дана, према подацима бразилског Министарства здравља.

Али докторка Марињо процењује да је та бројка више него двоструко већа.

Озбиљан проблем непријављивања случајева због недовољног тестирања на Ковид умањује те цифре, каже она.

Докторка Марињо је израчунала колико је било вишка смрти од неименованог акутног респираторног синдрома током пандемије и открила да има 10 пута више смрти од необјашњеног респираторног синдрома него претходних година.

Сабравши те бројке, она процењује да је вирус заправо убио 2.060 деце млађе од девет година, међу којима 1.302 бебе.

Зашто се ово дешава?

Стручњаци кажу да сам број заражених у земљи, а Бразил је други у свету по броју оболелих, повећава вероватноћу да се разболи више беба и деце.

„Наравно, што више случајева имамо и, као последица тога, више хоспитализација, већи је број смрти у свим старосним групама, укључујући и децу.

„Али да је пандемија под контролом, овај сценарио био би очигледно минимизован", каже Ренато Кфоури, председник Научног одељења за имунизацију Бразилског друштва за педијатрију.

Висока стопа заражавања преоптеретила је читав бразилски здравствени систем.

Широм земље, залихе кисеоника се смањују, влада несташица основних лекова и у многим одељењима за интензивну негу широм земље напросто нема више слободних кревета.

Бразилски председник Жаир Болсонаро наставља да се противи закључавањима, а на стопу заражавања утиче варијанта по имену П.1 која се прошле године појавила у Манаусу, у северном Бразилу, и сматра да се је много заразнија.

Двоструко више људи је умрло прошлог месеца него било ког другог месеца током пандемије, а овај тренд раста се само наставља.

Други проблем који повећава високу стопу обољевања код деце је одсуство тестирања.

Марињо каже да у случају деце дијагноза Ковида често стигне прекасно, кад су она већ озбиљно болесна.

„Имамо велики проблем у откривању случајева. Немамо довољно тестова за одрасло становништво, а још мање за децу.

„Због одлагања дијагнозе, долази до одлагања лечења детета", каже она.

То се не дешава само због смањених капацитета тестирања, већ и због тога што је лакше пропустити дијагнозу или дати погрешну дијагнозу на основу симптома деце која пате од Ковида-19 јер се болест обично другачије манифестује код млађих.

„Деца чешће имају пролив, много више стомачних тегоба и болова у грудима, што се разликује од класичне Ковид слике.

„Због тога што долази до одлагања дијагнозе, кад дете стигне у болницу, оно је у озбиљном стању и може да дође до компликација - и смрти", каже она.

Али узроци су и у сиромаштву и приступу здравственој нези.

Опсервациона студија на 5.857 Ковида-19 пацијената млађих од 20 година, коју су спровели бразилски педијатри предвођени Брајаном Соусом са Медицинског факултета у Сао Паолу, идентификовала је и коморбидитете и социо-економску угроженост као факторе ризика за најгори исход са Ковидом-19 код деце.

Марињо се слаже да је ово важан фактор.

„Најугроженија су црна и деца из веома сиромашних породица, јер она имају највише проблема са приступом здравственој помоћи.

„Ова деца су у највећој опасности од смрти."

Додаје да је због густине насељености овој деци немогуће да одрже физичку дистанцу кад се заразе, а сиромашније заједнице немају ни приступ локалном одељењу за интензивну негу.

Ова деца су у опасности и од неухрањености, што је „страшно лоше за имуну реакцију", каже Марињо.

Кад је економска помоћ државе престала, милиони су враћени назад у сиромаштво.

„Скочили смо са седам милиона на 21 милион људи испод границе сиромаштва за годину дана. Људи гладују.

„Све то утиче на смртност."

Соуса каже да његова студија препознаје одређене ризичне групе међу децом које би требало да буду приоритети за вакцинацију.

Тренутно нема доступних вакцина за децу млађу од 16 година.

Посете родбине деци на одељењима за интензивну негу ограничене су од почетка пандемије, из страха од заражавања.

Докторка Синара Карнеиро са одељења за интензивну негу у дечјој болници Алберт Сабин каже да је ово било изузетно тешко, не само зато што су родитељи утеха за своју децу, већ зато што они могу да помогну у клиничком смислу - могу да препознају кад дете нешто боли или има психолошке тегобе и кад му треба умирење уместо лекова.

Додаје да одсуство родитеља појачава трауму - кад чују да се стање детета погоршало, а они нису ту, то није нимало лако.

„Боли кад гледате дете које умире, а није видело родитеље", каже докторка Карнеиро.

У покушају да побољшају комуникацију између родитеља и деце, особље у болници Алберт Сабин сакупило је новац да би купило телефоне и таблете на којима могу да се обављају видео позиви.

Докторка Карнеиро каже да је то било од огромне помоћи.

„Обавили смо више од 100 видео позива између чланова породице и пацијената.

„Овај контакт је у великој мери смањио стрес."

Научници истичу да је ризик од смрти деце и даље „веома низак" - актуелне бројке показују да су само 0,58 одсто од 345.287 смрти од Ковида у Бразилу била деца старости од 0 до 9 година.

Ипак, то значи да је умрло више од две хиљаде деце.

„Та бројка је застрашујућа", каже докторка Карнеиро.

Када затражити помоћ

Иако је корона вирус заразан и за децу, ретко кад је озбиљан.

Ако је ваше дете болесно, и даље је велика вероватноћа да је то нека болест која нема везе са корона вирусом, уместо сам корона вирус.

Краљевски колеџ за педијатрију и здравље деце саветује родитеље да се ХИТНО обрате за помоћ ако њихово дете:

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]