Животиње: Зашто се гориле ударају по грудима и шта тиме поручују

Што је мужјак горила већи, то је бољи у ударању по сопственим грудима, сигнализирајући тако пријатељима или непријатељима колико је моћан, потврдили су научници.

Импресиван звук ударања је, како се сумња, мерило величине и снаге, показују нове студије.

Женке се концентришу на лупкање руку по грудима када одмеравају потенцијалног партнера, док је код мужјака у питању упозорење пред тучу.

Истраживачи кажу да је у питању моћно средство комуникације у густим тропским шумама где живе гориле.

Ударање по грудима које изводе одрасли мужјаци - познати као „гориле сребних леђа" због карактеристичног седог прамена, може се чути на више од једног километра удаљености.

„Већ дуже време препотстављамо да је реч о некој врсти доказивања колико су моћни, што чине како пред мужјацима, тако и пред женкама", каже Едвард Рајт из Макс Планк Института за еволутивну антропологију у Лајпцигу, у Немачкој.

„Мужјацима поручују: ,Види, велики сам и снажан, тако да се не качи са мном', док женкама говоре: ,Велики сам и снажан, можда би ме одабрала за партнера'.

„Први пут заиста можемо бити сигурни да се величина тела одражава овим ударцима по грудима и да су јасан показатељ величине тела."

У њиховим заједницама, групе обично чине неколимо женки и један мужјак.

Женке се могу кретати између група, уз надметање мужјака за њихову пажњу.

Код мужјака гориле величина тела је и те како битна - она предвиђа ранг, борбену способност и репродуктивни успех.

Гориле сребрних леђа користе ударање по грудима да упозоре мушке супарнике, док се женкама удварају показујући њихову величину и снагу.

Мужјаци се томе уче од малих ногу, вежбајући ову вештину током одрастања.

Погледајте видео: Мама горила љуби бебу

Истраживање објављено у часопису Scientific Reports показује да већи мужјаци производе дубље (ниже фреквенције) звуке док ударају у прса.

То су јасни показатељи величине тела - другим речима, мужјаци то не могу да лажирају.

Сматра се да су ови звуци повезани са величином ваздушних кесица близу гркљана, пронађених код горила и још неких врста великих мајмуна (али не и код људи), које имају главну улогу у роктању, режању и дозивању које срећемо код горила, баш као и приликом ударања по грудима.

Чак су уочене и појединачне разлике у трајању и броју удараца по грудима, што сугерише да се гориле могу индивидуално препознати само на основу тога.

Истраживачи су до закључака дошли мерењем величине тела мужјака горила са фотографија, на основу удаљености између лопатица - ширине њихових леђа.

Користећи снимљене звуке, измерили су трајање, број и аудио фреквенције удараца по грудима планинских горила сребрних леђа које је надгледала фондација Dian Fossey Gorilla Fund у Националном парку вулкана у Руанди.

У дивљини је 2008. године било око 600 планинских горила, али је њихов број порастао на више од 1.000 после интензивних напора на њиховом очувању, попут патрола против криволова и ветеринара обучених за бригу о горилама у дивљини.

Њихов животни простор ограничен је на заштићеним подручјима у Демократској Републици Конго, Руанди и Уганди.

Међутим, још им прети опасност од криволова, грађанских немира и болести које су им пренели људи.

И док број планинских горила расте, велики мајмуни остају угрожени.

Пратите Хелен на Tвитеру.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]