Наука, природа и свемир: Удар астероида који је убио диносаурусе изнедрио је амазонску прашуму

Удар астероида који је уништио диносаурусе, створио је тропску кишну шуму, показује истраживање.

Истраживачи су користили фосиле полена и лишћа из Колумбије како би истражили како је удар променио јужноамеричке тропске шуме.

Пошто је километар широка свемирска стена ударила о Земљу пре 66 милиона година, врста вегетације која је чинила ове шуме драстично се променила.

Тим научника је откриће објавио у престижном журналу Наука (Science).

Једна од аутора др Моника Карваљо, са Смитсониан тропикал истраживачког института (Smithsonian Tropical Research Institution) у Панами, рекла је: „Наш тим је испитао више од 50.000 записа фосилног полена и више од 6.000 фосила листа пре и после удара".

Открили су да су четинари и папрати били уобичајени пре него што је огромни астероид погодио данашње полуострво Јукатан у Мексику.

Али после разорног ударца, биљна разноликост опала је за око 45 одсто и изумирање је било широко распрострањено, посебно међу биљкама семеницама.

Док су се шуме опорављале током следећих шест милиона година, доминантне су биле цветнице.

Као резултат ове транзиције променила се и структура тропских шума. Током касног периода Креде, док су диносауруси још корачали планетом, дрвеће које је чинило шуме било је широко раширено. Врхови се нису преклапали, остављајући отворене сунцем обасјане површине на шумском тлу.

После удара, стабла су развила густе крошње које су омогућавале да много мање светлости стигне до тла.

Како је онда ударац трансформисао ретке, четинарима богате тропске шуме из доба диносаура у данашње прашуме, с високим дрвећем ишараним разнобојним цветовима и орхидејама?

На основу анализе полена и лишћа, истраживачи дају три различита објашњења.

Прво, диносауруси су могли да спрече настанак густе шуме због тога што су јели и газили биљке које расту у доњим нивоима шуме.

Друго објашњење је да пепео од удара који је пао на тло у комбинацији с земљиштем у тропском подручју даје предност брже растућим цветницама.

Треће објашњење је да је првенствено изумирање врста четинара створило прилику да цветне биљке преузму власт.

Ова се објашњења, кажу у тиму, међусобно не искључују и могла су заједно допринети данашњем исходу.

„Овде смо научили да се под брзим поремећајима ... тропски екосистеми не враћају на старо; они добијају замену и процес траје заиста дуго", рекла је др Карваљо.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]