Корона вирус није пандемија већ синдемија, кажу научници - шта то значи

Протеклих месеци, мере за спречавање ширења Ковида-19 су се пооштравале или попуштале у различитим деловима света, у зависности од повећања или смањења броја заражених.

Многе земље поново почињу да ограничавају друштвене активности и издају наређења за мере изолације после регистровања рекордног броја случајева.

Међутим, ова стратегија у борби против корона вируса сувише је ограничена да би зауставила његово ширење, по мишљењу многих научника и здравствених стручњака.

„Све наше интервенције биле су усредсређене на смањење путева преношења вируса како би се контролисало ширење патогена", написао је недавно у уредничкој речи Ричард Хортон, главни и одговорни уредник научног часописа Лансет.

Хортон тврди да Ковид-19 не смемо да сматрамо пандемијом, већ „синдемијом".

Али шта је „синдемија"?

За почетак, то је израз који комбинује речи „синергија" и „пандемија".

Она практично значи да болести као што су Ковид-19 не смеју да се посматрају изоловано.

На крају крајева, прича ове пандемије није уопште толико једноставна.

С једне стране имате САРС-ЦoВ-2 (вирус који изазива Ковид-19). С друге стране, имате низ већ постојећих болести.

А на то се надовезује дејство вируса у контексту дубоке друштвене неравноправности.

Почетком године, генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш рекао је да последице пандемије Ковида-19 „несразмерно погађају најугроженије: људе који живе у сиромаштву, осиромашене раднике, жене и децу, особе с хендикепом и друге маргинализоване групе".

Погледајте видео: Како да знам да ли имам корона вирус?

Кад је један плус један више од два

„Синдемија" није нови израз.

Сковао га је амерички медицински антрополог Мерил Сингер деведесетих да би објаснио ситуацију у којој „две или више болести имају интеракцију тако да праве штету која је већа од пуког збира ефеката те две болести."

„Утицај ове интеракције такође појачавају друштвени и услови окружења који некако спајају болести или чине популацију рањивијом на њихов утицај", рекао је Сингер за ББЦ.

Концепт синдемије настао је док су научник и његове колеге истраживали узимање дрога у заједницама са ниским примањима у САД пре више од две деценије.

Они су открили да су многи од оних који су убризгавали дроге патили од бројних других болести (туберкулоза и сексуално преносиве болести, између осталог).

Истраживачи су почели да се питају како оне коегзистирају у телу и закључили да је, у неким случајевима, ова комбинација појачавала штету.

„Ми видимо како Ковид-19 има интеракцију са разним другим пређашњим стањима - дијабетес, рак, срчани проблеми и многи други фактори", објаснио је Сингер.

„И виђамо несразмеран ниво тешких последица у осиромашеним заједницама са слабим примањима и у мањинским заједницама."

Утицај друштвено-привредног окружења

Тиф-Ани Кени, истраживачица на Универзитету Лавал у Канади, истиче да су болести као што су дијабетес и гојазност - фактори ризика за Ковид-19 - чешће код појединаца са слабијим примањима.

Кени ради на Арктику са људима које погађа оскудица у храни, климатске промене и лоши стамбени услови.

То су све услови који отежавају људима да се придржавају хигијенских препорука као што су прање руку или одржавање физичке дистанце, каже она за ББЦ.

Али није ли тако са већином болести? Зар обично не утичу више на групе са слабијим приступом здрављу, храни, образовању и хигијени?

И не појачавају ли се ове болести скоро увек кад се комбинују са другим болестима или неким другим хроничним здравственим стањем?

То није нужно увек случај, тврди Кени.

„Све је више доказа да су инфлуенца и обична прехлада 'контра-синдемијски", каже Кени.

„Што ће рећи, ситуација се не погоршава: уколико се особа зарази с оба (вируса), једна (од болести) се не развије."

Погледајте видео: Како се вирус понаша у телу?

Промена стратегије

Анализирајући ситуацију кроз призму синдемије, објашњава Тиф-Ани Кени, можемо да пређемо са класичног епидемиолошког приступа у вези са ризиком од преноса на приступ особи у друштвеном контексту.

Овај став деле многи стручњаци који сматрају да је, да бисмо успорили напредак и утицај новог корона вируса, кључно обратити пажњу на друштвене услове који неке групе чине угроженијим.

„Уколико стварно желимо да окончамо ову пандемију, чије су последице биле поражавајуће по људе, здравље и економију, или да бисмо окончали будуће пандемије заразних болести, лекција је да морамо да се бавимо околним условима који чине синдемију могућом", каже Мерил Сингер.

„Морамо да се бавимо структуралним факторима који отежавају сиромашнима приступ здравственим службама или да се хране на одговарајући начин", додаје он.

Сингер сматра да је промена стратегије неопходна за будуће пандемије.

„Оне ће наставити да избијају како будемо све више задирали у станишта дивљих животиња или као последица климатских промена и крчења шума."

Ричард Хортон, уредник Лансета, слаже се с овим ставом.

„Без обзира колико је ефикасно лечење или колико вакцина штити, потрага за искључиво биомедицинским решењем за Ковид-19 неће довести до успеха", написао је он.

„Уколико владе не буду осмислиле политику и програме за смањење дубоких неједнакости, наше друштво никад неће бити истински безбедно од ове болести."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]