Амерички избори 2020: Поседовање тешких дрога више није кривично дело у Орегону, легализација марихуане и друге теме о којима се гласало

Декриминализација тешких дрога, легализација марихуане, битка за права радника Убера и ограничења употребе технологије препознавања лица - ово су само неке од тема о којима су се, поред избора председника, у неколико америчких држава изјашњавали гласачи.

Орегон је постао прва америчка држава која је декриминализовала поседовање тешких дрога, укључујући кокаин и хероин.

Људи ухваћени са малом количином дроге за личну употребу од сада ће морати да плате казну од 100 долара или да се подвргну здравственом прегледу у центру за лечење болести зависности.

Орегон је такође постао прва држава која је легализовала терапијску употребу халуциногених печурки.

Нове мере одобрене су гласањем у оквиру националне кампање за ублажавање закона о дрогама у тој држави.

Декриминализација тешких дрога и легализација марихуане

Гласачи у Аризони, Њу Џерзију, Монтани и Јужној Дакоти изгласали су легализацију марихуане.

Претходно су зелено светло рекреативној употреби канабиса дали округ Колумбија и још 11 држава - али је марихуана још увек забрањена на савезном нивоу.

За кршење тренутног закона у Орегону против поседовања дроге запрећена је максимална казна од 6.250 долара и затвор до годину дана.

Али упркос промени закона, онима који у Орегону производе или дистрибуирају тешке дроге и даље прети кривично гоњење.

Поседовање већих количина дроге може довести до прекршајних пријава, а може постати и кривично дело ако се та количина сматра довољно великом да се сматра да је намера била продаја.

Нови закон у Орегону, назван Мера 110, ступиће на снагу 1. фебруара 2021. године, а подржали су га Удружење медицинских сестара Орегона, Орегонско одељење америчког колеџа лекара и Академија породичних лекара Орегона.

Према овом закону, обезбедиће се финансирање за лечење болести зависности, процене здравља и друге услуге за људе са проблемима који се тичу зависности.

Ови програми би се делимично финансирали уштедом из државних затвора и опорезивањем новца од продаје марихуане, која је легализована 2014. године.

Алијанса за политике о дрогама (Drug Policy Alliance), активистичка група са седиштем у Њујорку, била је главни покретач Мере 110 и потрошила је више од четири милиона долара на кампању. Подржавају је оснивач Фејсбука Марк Закерберг и инвеститор Џорџ Сорос, који је члан њеног одбора.

Касандра Фредерике, директорка групе, рекла је за ТВ станицу ОПБ да ова победа представља „огроман камен темељац рата против дроге".

„Становници Орегнона схватају да би употребу дрога требало да посматрамо као здравствени проблем", додала је она.

Активисти су тврдили да је тренутно законодавство утицало да затвори буду пренатрпани ненасилним преступницима и да несразмерно погађа небелачке заједнице.

Убер и Лифт добијају битку за статус возача у Калифорнији

Бирачи у Калифорнији изгласали су закон којим ће се фриленсери и даље класификовати као независни добављачи - што представља победу за компаније као што су Убер и Лифт.

Њиме се мења закон о раду који је усвојен прошле године и који је пресудио да хонорарни радници треба да имају статус запосленог и заштиту која уз то иде.

Нову меру, Предлог 22, подржали су Убер, Лифт и ДорДеш.

Акције две компаније за превоз порасле су у среду ујутру. Вредност Уберових акција скочила је за 15 одсто до средине јутра у Њујорку, а акције Лифта за 13 одсто.

Кампања ових компанија коштала је 205 милиона америчких долара, чинећи је најскупљом у историји државе.

Неки возачи су подржали Предлог 22 - али групе за права радника су му се успротивиле, указујући на све предности класификовања возача као стално запослених, као што су: право на минималну зараду, плаћен прековремени рад, покривање трошкова, плаћено боловање и одмор, здравствена заштита и осигурање за случај незапослености.

Групе за права радника прикупиле су око 20 милиона долара како би се успротивиле Предлогу 22, али далеко богатија кампања компанија Убер, Лифт, ДорДеш и Инстакарт обезбедила је оглашавање на телевизији и постављање реклама у у њиховим апликацијама за позивање превоза.

И Убер и Лифт су претили да ће у потпуности повући услуге из Калифорније или ће озбиљно смањити број возача ако буду морали да третирају раднике као стално запослене.

До победе компанија је ипак дошло уз неке уступке и оне сада морају да радницима понуде минимални стандард, здравствену заштиту и осигурање од незгоде.

Технологија препознавања лица

Закон којим се забрањује да полиција и градске службе користе технологију препознавања лица изгласали су бирачи у држави Мејн.

Регулативе које гарантују да људи могу поправити сопствену имовину, између осталог и откључавањем напредних телематских података у аутомобилима како би треће стране или сами власници могли да врше одржавање возила изгласане су у Масачусетсу.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]