Музика и Битлси: Случајан сусрет туристе и ливерпулске четворке о којем је направљен филм

Сусрет канадског туристе са Битлсима у духовном одмаралишту у Индији пре пола века тема је новог документарца. За филмаџију Пола Солцмана то је било искуство које му је „променило живот".

Кад је двадесетрогодишњи Канађанин стигао у ашрам близу индијског светог града Ришикеша 1968. године како би медитирао, речено му је да не може да уђе зато што ту сада живе чланови чувене ливерпулске музичке четворке.

Пол Солцман је путовао са ранцем на леђима по Индији кад му је стигла вест из Монтреала да га је оставила девојка.

Сломљеног срца, путовао је возом, бродом и таксијем до одмаралишта, које је водио Махариши Махеш Јоги, један од најекстравагантнијих од свих самопрокламованих гуруа који су се појавили крајем хипи ере. Планирао је да медитира и, како сам каже, „излечи сломљено срце".

После много сати убеђивања, саосећајни рецепционер ашрама пустио је Солцмана да уђе.

Отишао је право на једночасовну сесију медитације и са ње изашао осећајући се боље.

„Агонија сломљеног срца је прошла. Изашао сам у шуму да разгледам окружење", рекао ми је Солцман у телефонском разговору.

Ту је први пут спазио Битлсе.

Џон Ленон, Пол Макартни, Ринго Стар и Џорџ Харисон, у традиционалној индијској ношњи, седели су за дугим столом близу литице. Биле су присутне супруге и девојке неких од њих, баш као и глумица Миа Фароу, Мајк Лав из Бич Бојса и фолк певач Донован.

Испланирали су тромесечни изоловани боравак на пространом имању од 18 хектара.

Солцман је питао да ли сме да им се придружи. Макартни је привукао столицу.

„Сео сам и чуо врисак у властитој глави: Јееее, ово су Битлси!", каже Солцман, који сада има 78 година и режисер је награђен Емијем.

Четири године раније, 1964. године, Солцман је био један од 18.000 фанатичних обожавалаца који су их гледали уживо у Мејпл Лиф Гарденсу у Торонту. Није се сећао много више од тога.

Сада је, захваљујући игри судбине, стајао испред најславније музичке групе на свету.

Битлси су уживали у плодовима успеха Sgt Pepper's Lonely Hearts Club Band, њиховог легендарног албума из 1967. године, и почињали су да пишу песме за следећи, који ће постати познат као Бели албум (White Album).

Према Солцмановој причи, врло је брзо пробијен лед.

„Јеси ли Американац", питао је Ленон Солцмана.

„Не, ја сам Канађанин", одговорио је Солцман.

„Ах, он је из једне од колонија", зафркавао се Ленон.

За столом се зачуо гласан смех.

„Значи, и даље се клањаш Њеном краљевском височанству?", нашалио се Ленон.

Солцман је рекао да он „лично" то не ради.

Придружили су се Макарни и Стар.

„Па да, али имате Краљицу на новцу…"

Солцман је одговорио: „Ми имамо Краљицу на нашем новцу, али, хеј, она живи са вама!".

Током читаве наредне недеље он се дружио са Битлсима у забитом одмаралишту крај реке Ганг. Медитирали су, певали, јели вегетаријанску храну и разговарали.

Више од 50 година након што је упознао екстравагантну четворку, Солцман је снимио 79-минутни документарац, Сусрет са Битслима у Индији.

Уз нарацију Моргана Фримена и у продукцији Дејвида Линча, филм, између осталог, садржи ретке слике бенда које је начинио Солцман. Оне су чежњиве вињете о рок звездама на њиховом врхунцу, нерезервисанима и опуштенима.

„Био је то магично неукаљан сусрет. Обожавао сам њихову музику. Али нисам заправо био омађијан њима као славним личностима. Понашали су се нормално и нису били надмени као што звезде умеју да буду или имали предимензиониран его", каже Солцман.

Сликао је бенд у три прилике својим јефтиним фото-апаратом Пентакс. На 30 од 54 слика колико је направио били су Битлси.

Потом се вратио кући и оставио колор слајдове у картонску кутију у подруму, где су стајали наредне 32 године, све док га ћерка није наговорила да уради нешто с њима.

Тад је, 2005. године, направио књигу у ограниченом тиражу у којој су објављене неке од слика.

У ашраму, Ринго Стар је дао своју камеру од 16 милиметара Солцману, заједно са 30 метара филма, како би овај снимао бенд и задржао га за себе, рекавши му да би „могло да вреди неког новца".

Три минута снимка који је Солцман направио и однео кући изгубљено је и никад није пронађено.

„Заправо, нисам тада мислио да ћу постићи много са тим сликама и снимком. Покушао сам да заинтересујем Битлсе за пројекат наредних 12 година, али никад ми нису одговорили и ја сам одустао", каже Солцман.

У ашраму, окружен шумом пуном мајмуна и песмом птица, рођен је највећи део Белог албума, јединог дуплог албума бенда, који је поделио критичаре.

Солцман процењује да је бенд написао између 30 и 48 песама, од којих су се многе нашле на новој плочи: „Back in the USSR", „Happiness is a Warm Gun", „Dear Prudence", „Ob-La-Di, Ob-La-Da", „Sexy Sadie", „Helter Skelter" и „Revolution", између осталих.

Ob-La-Di, Ob-La-Da (која је својевремено проглашена за најгору песму Битлса) је рођена на степеништу једне од ниских колиба у којој је живела свита.

Једног дана, присећа се Солцман, пролазио је поред колибе кад је видео Ленона и Макартнија како седе на степеништу и свирају мелодију на акустичним гитарама.

Отрчао је назад, покупио фото-апарат и сликао њих двојицу са замишљеним Рингом Старом са стране, иза лука капије од прућа.

Солцман се сећа да су њих двојица певушила прва два стиха песме „изнова и изнова, убрзавајући и успоравајући, забављајући се успут".

„То је риф који имамо", рекао је Макартни Солцману, „али још немамо речи."

Битлси су остали у Индији више недеља, сем Ринга који је отишао раније. Данас напуштени ашрам и даље је место ходочашћа за обожаваоце.

Солцман се сећа тог сусрета као „искуства које му је променило живот".

У филму, он се присећа тог времена кроз илустрације, фотографије, аутентичне снимке из ашрама и интервјуе.

„Ленон је био најдуховитији, бритког ума увек спремног за зафрканцију. Стар је деловао веома смирено и чврсто на земљи. Џорџ је био најтиши и најспремнији за интимне разговоре. А Пол је био најсрдачнији и највеселији члан бенда."

„Познавао сам их само осам дана. Али све је то било веома магично."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]