Краљевска породица и промена времена: Човек који ручно мења казаљке на стотинама сатова у Виндзору

И ове јесени казаљке на сатовима су померене а особље у дворцу Виндзор имало је захтеван задатак - да то учини на више од 400 часовника.

У власништву британске краљевске породице је више од хиљаду сатова - 450 сатова у дворцу Виндзор, 600 у Бакингемској палати и 50 у палати Холирудхаус.

Ми који имамо паметне телефоне, нисмо морали да бринемо - промена се десила аутоматски, док смо спавали.

Али казаљке на стотинама сатова у Краљевској колекцији у замку Виндзор морале су ручно да се промене како би се посетиоцима и становницима обезбедило тачно рачунање времена.

Фјодор ван ден Брек је тренутни хоролошки конзерватор 900 година старог краљевског замка.

Промена сатова ове јесени било је Фјодорово прво задужење.

Током викенда провео је око 16 сати мењајући свих 400 сатова на имању Виндзор, укључујући око 250 у самом замку, са још седам сатова у торњу.

„Овде то радим само ја, а други колега у Бакингемској палати подешава све сатове тамо", рекао је Фјодор за ББЦ.

За неке сатове постоји додатна временска разлика коју треба узети у обзир.

„Људи се и даље чуде што у дворцу Виндзор и Бакингемској палати постоји мала временска зона у кухињама, где су сатови увек бржи пет минута.

„То је зато да храна стигне на време... то је стални подсетник да је ово важно."

Када не мења казаљке и време, Фјодоров посао подразумева и да цео један дан у недељи потроши на навијање механичких сатова како би им се клатна њихала.

Тог дана, када навија механичке сатове, направи чак 16.000 корака.

„Проверавам све сатове у просторијама пре него што посетиоци дођу како бих се уверио да су сви подешени".

У посебним одајама, краљица организује званичне сусрете са шефовима других држава или доделе награда и признања.

„Већина сатова је прилично тачно, али свако мало, без икаквог разлога, изненада почињу да губе или добијају на времену - нешто што сам управо почео да зовем 'живот'".

„Дакле, морам стално да их надгледам".

Остатак недеље проводи у радионици сервисирајући и поправљајући сатове, од којих су многи стари од 200 до 300 година.

Када се део поквари или истроши, Фјодор поправља и прави измене помоћу струга, глодалице и мноштва ручних алата.

„[Говорило се да су] сатови били начин да уведете Бога у кућу, јер је Бог створио време, а човек је створио машину за хватање времена", објашњава Фјодор.

„Они су били суперкомпјутери свог времена.

„Сада купујемо заиста модеран паметни телефон, али тада, ако сте желели да се покажете, купили бисте најновији сат."

Један од сатова које Фјодор чува је украшени француски сат у Државној трпезарији.

Кажу да га је краљица Викторија највише волела. Сат јој је поклонио француски краљ Луј-Филип 1884. године

Иза сата виси портрет краљице Викторије.

На сату се налазе три слике које представљају три доба хорологије (уметност израде сатова).

На предњој страни налази се први астрономски сат у градској кући Падове у Италији 1364. године.

На левој страни је приказан холандски физичар Кристијан Хајгинс како демонстрира рад првог сата са клатном, који је изумео 1656. године, а на десној страни је римски сенатор који држи водени сат.

Остатак је украшен венцима од лишћа, медаљонима и ликовима познатих часовничара.

Умеци од порцелана око слика рађени су у чувеној фабрици порцелана Севре (Sèvres) у Паризу, водећем европском произвођачу.

Још један сат повезан са владавином краљице Викторије је велики сат са оргуљама у Краљевом салону, у којем се налази Библија коју је она сместила у ковчег од камених кристала.

Висине око 1,8 метара, сат за оргуље израдио је Чарлс Клеј 1740. године, а свира мелодије Хендела, од којих су четири компоноване само за сат.

Клеј и Хендел су често заједно радили на стварању сатова за оргуље, од којих је један број одлазио краљевским породицама у Европи.

„Ово је више инструмент него часовник, јер је замишљен да се чује", каже Фјодор.

Унутар основе сата су месингани бубањ и игле оргуља, заједно са мехом који убацује ваздух кроз свирале.

Библија у ковчегу била је у власништву генерала Гордона, који је убијен у Картуму 1885. године.

Ковчег је направио Мелкиор Баумгартнер, који је на немачком написао: „[Ја] сам направио овај ковчег у Аугсбургу и обложио га сребром године 1664".

На плочама од камених кристала угравирано је копно и морски пејзажи, а окружени су емајлом обојеним цвећем.

У сваком углу је позлаћена бронзана фигура грчке богиње.

На самом врху налази се приказ Светог Ђорђа и змаја који је израдио Франческо Фанели, а који је додат током владавине краља Џорџа Четвртог у 19. веку.

Један од Фјодорових омиљених предмета из колекције је сат који приказује грчке митолошке фигуре Хроноса (Оца времена) и Студије, са Хроносовом косом која указује на тренутно време на ротирајућем глобусу у средини.

„То је врло динамична сцена, има много покрета.

„На први поглед ово је статуа, уметничко дело, а онда, изненада, схватите да је то заправо сат."

Студија држи отворену књигу и окружена је предметима учења: лиром, уметничком палетом и угломером.

„Видео сам више приказа овог сата и сви имају мало другачије објашњење. Неки показују како Студија зауставља Време, а други како Време зауставља Студију."

Фигуре су направљене од бронзе, основа је мермерна, а сат тежи око 90 килограма.

„Померање овог сата је посао за три човека.

„Имамо колица која се могу подићи до нивоа камина, а затим их ставите на тефлонске клизаче да би их пребацили на колица без оштећења лепе мермерне плоче камина.

„У 19. веку би било потребно неколико људи са снажним леђима да га помере".

На предњој страни сата исписано је име француског творца оригиналних кретања сата, Шарла-Гилијема Менијера.

„То ми је један од најдражих сатова у погледу перформанси, јер сам га сервисирао пре три месеца и од тада држи савршено време, у оквиру једног минута."

Још један часовник који одаје почаст учењу, тачније уметности, јесте сат у Црвеној соби за цртање.

Извајани грчки бог Аполон је у првом плану, а на предњој страни је исписано Артијум Генио, што значи геније уметности.

Сат је наручио краљ Џорџ Четврти док је био принц од Велса, о чему сведочи амблем са три пераја на предњој страни.

Израдио га је Пјер-Филип Томир, париски мајстор с почетка 19. века, а унутрашње покрете је урадио Бенџамин Вулијами, часовничар краља Џорџа Трећег из 1773. године.

Упечатљиву каминску полицу око овог сата направио је Вулијамов син Џорџ, бронзани скулптор и архитекта који је такође направио бандере у облику делфина дуж насипа на Темзи у близини Вестминстерске палате.

„Немогуће је одредити цену за овакве сатове", каже Фјодор.

„Постоји историјска вредност, порекло и многи сатови су уникатни, самим тим непроцењиви".

Сваки сат иде на комплетан сервис сваких 10 до 15 година, када се раставља и чисти.

„Биће делова којима ће бити потребна поправка или замена, а затим ћу подмазати механизам и вратити сат".

У замку Виндзор од касних 1970-их ради интерни часовничар, а Фјодор је четврти хоролошки конзерватор.

„Мој претходник је био овде 20 година, његов претходник је радио око 30 година, тако да мислим да је то посао за цео живот.

„Захвалан сам што сам успео да почнем да радим овај посао рано у каријери, па се надам да ћу бити овде прилично дуго".

Фотографије: Антонио Олмос

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]