Корона вирус: Да ли свет добија битку против пандемије

Прошло је мало више од шест месеци откако је Светска здравствена организација (СЗО) прогласила појављивање новог вируса глобалним ванредним стањем.

Тога дана, крајем јануара, било је скоро 10.000 пријављених случајева корона вируса, а умрло је више од 200 људи. Ниједан од тих случајева није био изван Кине.

Од тада се свет, и наши животи, темељно променио. Како онда стојимо у тој бици између људске расе и корона вируса?

Уколико узмемо планету у целини, слика не изгледа добро.

До сада је било више од 19 милиона потврђених случајева и 700.000 смрти. На почетку пандемије требало је да прођу читаве недеље да би се стигло до нових 100.000 заражених, а сада се постизање тих прагова мери у сатима.

„И даље се налазимо усред убрзања, једне жестоке и веома озбиљне пандемије", каже ми докторка Маргарет Харис из СЗО. „Она је присутна у свакој заједници на свету."

Иако је ово једна целовита пандемија, она није само једна прича. Утицај Ковида-19 је различит широм света и лако је постати слеп на реалност изван ваше земље.

Али једна чињеница обједињује све, било да живите у амазонској прашуми, небодерима Сингапура или на улицама Велике Британије током позног лета: ово је вирус који се храни непосредним људским контактом.

Погледајте видео о томе како туристи из Србије могу на море

Што се више збијамо, он се лакше шири. То је једнако истинито данас као што је било кад се вирус први пут појавио у Кини.

Ово основно начело објашњава ситуацију где год да се налазите у свету и диктира како ће изгледати наша будућност.

Ово начело стоји иза огромног броја случајева у Латинској Америци - актуелном епицентру епидемије - и скока заразе у Индији.

Оно објашњава зашто Хонг Конг држи људе у карантинским установама или зашто јужнокорејске власти надзиру банковне рачуне и телефоне људи.

Оно илуструје зашто се Европа и Аустралија муче да одрже равнотежу између укидања мера изолације и зауздавања болести. И зашто се трудимо да пронађемо „нову нормалност" уместо да повратимо стару.

„Ово је вирус који кружи читавом планетом. Он утиче на сваког од нас. Он скаче са човека на човека и истиче колико смо сви повезани", каже докторка Елизабета Гропели из Сент Џорџа, на Универзитету у Лондону.

„Суштина није само у путовањима, већ и у разговорима и провођењу времена заједно - то је оно што људи раде."

Чак и обичан чин групног певања може да рашири вирус.

Он се показао и као изузетно незгодан за праћење, будући да код многих изазива благе или никакве симптоме, док је за неке друге довољно смртоносан да преоптерети болнице.

„То је савршен пандемијски вирус за ова наша времена. Ми сада живимо у добу короне", каже докторка Харис.

Тамо где је постигнут некакав успех, то је учињено онемогућавањем вируса да се шири са једне особе на другу. Нови Зеланд је привукао највише пажње у свету.

Они су реаговали рано, док је још било мало случајева у земљи: изоловали су се, затворили границе и сада једва да имају случајева. Живот се углавном вратио у нормалу.

Покривање базичних мера помогло је и у сиромашнијим земљама. Монголија има најдужу заједничку границу са Кином, у којој је први пут избила пандемија.

Земља је могла да буде гадно погођена. Међутим, није се десио ниједан једини случај који је захтевао интензивну негу све до јула. До данас су имали свега 293 дијагноза и ниједну смрт.

„Монголија је урадила веома добар посао са веома ограниченим ресурсима. Урадили су 'епидемиологију табанања' изолујући случајеве, идентификујући контакте и изолујући их", рекао је професор Дејвид Хејман из Лондонске школе за хигијену и тропску медицину.

Рапидно су затворили школе, ограничили међународна путовања и били рани промотери маски за лице и прања руку.

С друге стране, професор Хејман тврди да је „одсуство политичког лидерства" оштетило многе земље у којима су „лидери јавног здравља и политички лидери имали потешкоћа у комуникацији". У таквој клими, вирус је само цветао.

Амерички председник Доналд Трамп и главни доктор за заразне болести у земљи Ентони Фаучи током пандемије су очигледно били на различитим таласним дужинама ако не и у различитим универзумима.

Бразилски председник Жаир Болсонаро придружио се митинзима против изолације, описавши вирус као „слабији грип" и у марту изјавио да је пандемија скоро окончана.

У ствари, само у Бразилу заразило се 2,8 милиона људи а умрло је скоро 100.000.

Али земље који су успеле да укроте вирус - углавном путем болних изолација које су потпуно укочиле друштво - откриле су да он није отишао, да ће се поново раширити уколико спустимо гард и да је нормалност и даље недостижна будућност.

„Они откривају да је теже изаћи из изолације него ући у њу", рекла је докторка Гропели. „Нису размишљали о томе како можемо да коегзистирамо са вирусом."

Аустралија је земља која покушава да пронађе за себе пут из изолације, али држава Викторија се тренутно налази у модалитету „катастрофе".

Мелбурн се вратио у изолацију почетком јула, али је - док зараза и даље траје - у међувремену увео још строжа правила. Тренутно је ноћу у току полицијски час а од људи се очекује да се рекреирају у радијусу од пет километара од својих домова.

И Европа се отвара, али Шпанија, Француска и Грчка су све пријавиле највеће бројеве случајеве гледано неколико недеља уназад. Немачка је пријавила више од 1.000 случајева дневно први пут после три месеца.

Ношење маске за лице, некада егзотика, сада је постало уобичајено у Европи, чак са неким летњим одмаралиштима која инсистирају на томе.

И - као упозорење за све нас - прошли успеси нису гаранција за будућност. Хонг Конг је био нашироко хваљен зато што је успео да пружи отпор првом таласу корона вируса - сада су барови и теретане поново затворени, док је Дизниленд успео да одржи капије отворене мање од месец дана.

„Излазак из изолације не значи повратак на старо. Ово је сада нова нормалност. Људи уопште нису схватили ту поруку", каже докторка Харис.

Положај Африке у борби против корона вируса остаје отворено питање. Било је више од милион случајева; након успешног почетка, Јужна Африка делује као да је тренутно у лошој ситуацији, са највећим бројем случајева на континенту.

Али релативно мало тестирања значи да је тешко доћи до кристално јасне слике.

А ту је и енигма изразито ниже стопе смртности у Африци у поређењу са остатком света. Ево неколико предлога зашто је то тако:

Земље прибегавају иновацијама у својим реакцијама. Руанда користи дронове да испоручи залихе болницама и емитује преко разгласа ограничења у вези са корона вирусом.

Чак се користе и за хватање оних који крше правила, као што је открио један пастор који се упутио у цркву.

Погледајте видео о болницама у Ираку

Али као и са деловима Индије, југоисточне Азије и шире, приступ пијаћој води и санитарним условима онемогућавају најпростије мере прања руку.

„Има људи који имају воду за прање руку и има људи који је немају", каже докторка Гропели.

„То је велика разлика, практично можемо да поделимо свет по тој линији. И постоји велики знак питања како ће они контролисати вирус уколико не буде било вакцине."

Кад ће, дакле, све ово да се заврши?

Већ постоји лечење лековима. Дексаметазон - јефтини стероид - показало се да може да спасе неке од најболеснијих пацијената.

Али то није довољно да спречи умирање свих пацијената са Ковидом-19 или да укине потребу за свим мерама ограничења. Шведска ће се пажљиво пратити наредних месеци да би се видело да ли се њихова стратегија исплатила на дуже стазе.

Она није увела изолацију, али је до сада имала значајније вишу стопу смртности од својих комшија, након што није успела да заштити људе по геронтолошким центрима.

Генерално гледано, наде света да ће се живот вратити у нормалу сада се ослањају искључиво на вакцину. Имунизација људи прекида способност вируса да се шири.

Шест вакцина тренутно улази у трећу фазу клиничких проба. То је критична фаза кад ћемо открити да ли вакцине које обећавају заправо функционишу.

Та последња препрека је и тачка у којој су се многи лекови саплели. Здравствени званичници кажу да нагласак треба да остане на формулацији „ако" добијемо вакцину, а не „када".

Докторка Маргарет Харис из СЗО каже: „Људи полажу ту холивудску наду у вакцину; научници ће све то да доведу у ред. У двосатном филму, крај дође прилично брзо, али научници нису Бред Пит који убризга себи вакцину и каже: 'Сви ћемо бити спашени'."

Пратите Џејмса на Твитеру.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]