Дигитално сексуално насиље: Насилник је иза решетака, али како помоћи жртавама да врате живот

„Хвала вам што сте зауставили ђавола који није могао да се заустави."

Овако је осумњичени вођа тајне мреже за сексуално искоришћавање жена преко интернета описао осећај олакшања кад је ухваћен.

Чо Џу-бин, познат као „Доктор", водио је чет собе у којима је уценама терао десетине младих жена, међу којима најмање 16 малолетница, да сниме сексуално експлицитан садржај који је често подразумевао силовање и насиље.

Потом је те снимке продавао онлајн преко Телеграма, сервиса за енкриптоване поруке.

Уплате су варирале од 200 до 1.200 долара.

Али он није био први - његова „Докторова соба" била је копија већ постојећих „Нтх соба".

Муштерије су плаћале приступ „Нтх собама", где се постављао изнуђени садржај, често у реалном времену.

Постоји безброј сличних чет соба, што сугерише да постоје на десетине хиљада чланова који их плаћају.

Према корејском листу Кукмин илбо, свака од соба нудила је видео снимке три до четири девојке које су уцењивали оператери чет румова.

Оператери чет румова контактирали би девојке и обећавали им посао у свету модела или пословне пратње.

Потом би упутили жене на налог на Телеграму да тамо дају личне детаље, које су после користили за уцењивање жртава.

Чо је био суочен са 14 тачака оптужнице попут силовања, уцене, изнуђивања и илегалног снимања и дистрибуције сексуалног садржаја.

Осуђен је на 45 година затвора, да би му казна потом била мало ублажена - на 42 године.

„Извињавам се свима, срамота ме је моје ужасне прошлости", написао је он после изрицања пресуде.

Али иако је сва пажња била усмерена на осуђеног починиоца, његове жртве је сачекала усамљена борба.

У друштвено конзервативној Кореји, десетине жена и деце који су искоришћени на овим снимцима сусрели су се дугим и тешким путовањем током ког ће покушати да обнове животе.

Жена која им помаже у томе зове се Ли Хјорин.

Она је за ББЦ причала о борби против дигиталног сексуалног злочина.

Против онлајн „сексуалног искоришћавања"

„Постојали су тренуци кад сам се осећала као да је грех отићи на паузу; ако будем легла да спавам, то значи да ће се појавити још више видеа сексуалног злостављања и жртве ће још више патити.

„Тако да сам испрва мислила да чак и ако то буде значило да морам да радим дан и ноћ, ја морам да обришем све те видео снимке", каже Хјорин.

Она се бави поражавајућим последицама дигиталних сексуалних злочина од 2017. године.

То је испрва подразумевало рад на уклањању садржаја, али она је врло брзо схватила да пуко брисање доказа о злочину није довољно.

„Кад су се снимци сексуалног злостављања први пут појавили као друштвени проблем, није постојао систем помоћи жртвама", рекла је она за ББЦ.

„Тада је основана наша организација, Корејски центар за реакцију на сајбер сексуално насиље.

„Наш циљ био је не само да их бришемо, већ да омогућимо терапију жртвама из перспективе женских права."

Хјорин је брзо схватила важност њеног рада у излажењу на крај са трајном штетом коју чине ови злочини.

„Многе жртве су ужаснуте кад виде како се слободно дели њихова најинтимнија страна, како се чува, у овом тренутку или десет година касније, и користи за забаву или стицање зараде", рекла је она.

Постало је јасно да је терапија кључ за опоравак и Хјорин од тада ради са жртвама.

„Нисте урадили ништа погрешно"

Већина жртава које дођу у центар одмах почињу да се правдају.

„Сломи ми срце сваки пут кад то ураде", каже Хјорин.

„Старам се да им јасно ставим до знања да 'ви нисте одговорни за ово и то није ваша кривица'."

Она верује да је ослобађање од ове кривице основ опоравка.

„Тужно је, али већина жртава нема никог око себе ко би им говорио ствари које им ја говорим."

Уместо тога, људи их окривљују или осуђују и то је разлог зашто многе жртве осећају велику кривицу и срамоту, каже она.

Потребно је много храбрости да би се говорило о томе.

Штавише, Хјорин сматра да жртве Телеграмовог случаја секс трафикинга које су се обратиле њеној организацији представљају само врло мали део свих жртава.

„Жртве често пролазе кроз мучне процесе пре него што дођу код нас - са полицијом, медијима, и тако даље.

„Долазе нам повређене и исцрпљене", каже она.

Многе жртве успут одустану.

Она ради са жртвама да би им помогла да поврате осећај контроле над својим животима.

Како су функционисали чет румови?

Чо и други су намамљивали жртве понудама преко друштвених мрежа за уносан посао модела или пословне пратње.

Свака девојка која би се јавила била је упућена на налог на Телеграму, где би злостављач извукао њене личне податке - име, телефонски број и адресу, и било какав компромитујући материјал који би могао да послужи за уцењивање жртве.

Они су и измамљивали порнографске слике за које су говорили да су неопходне да би се радио посао.

Слике би се касније користиле за уцењивање девојака да би снимиле и поделиле властите видео снимке, обично са екстремним сексуалним чиновима и самоповређивањем.

Чо је буквално жене називао „робињама" и повремено жртве терао да називају саме себе „докторове робиње".

„Докторова соба" коју је Чо креирао на Телеграму, сматра корејска полиција, наплаћивала је корисницима и до 1.245 долара у претплати.

Према корејским медијима, осам других Нтих соба постојало је пре чет рума који је отворио Чо.

Зашто баш Телеграм?

Телеграм поседује енкриптоване чет румове који се налазе на страним серверима.

Ово је било важно зато што је друге порнографске сајтове који су могли да шире такав садржај угасила корејска влада после националног скандала са шпијунском камером из 2018. године, у ком се открило да су илегални снимци безброј жртава снимљени у јавним тоалетима, кабинама за пресвлачење, мотелима и другим местима и дељени онлајн и на друштвеним мрежама.

Чет румови на Телеграму могу лако да се уклоне и поново подигну да би се избегло подозрење снага реда и закона.

И кључно, може да се плаћа и у биткоинима, што корисницима омогућава стицање релативно анонимног приступа сервису.

Последице по саветницу

Али Хјорин обавља посао по високу личну цену.

„Ја заиста осећам њихов бол док им помажем. Патила сам од нечега веома сличног пост-трауматском стресном поремећају.

„У случају Нтих соба, мушкарци су присиљавали једну девојку на инцест.

„Шокантно је на који начин они лишавају жртве њиховог достојанства и како их све повређују", каже она.

Изложеност овој врсти садржаја има ефекат и на њен приватни живот.

„И сама осећам страх. Пре него што сам дошла у ову организацију, налетела сам на видео о илегалном сексу чији је тамбнејл изгледао помало као ја и мој партнер.

„Плакала сам читаву ноћ ужаснута том могућношћу и тек сам у зору скинула снимак и видела да то нисам ја.

„Чак и кад бришем сексуалне видео снимке на послу, кад налетим на нешто у чему се појављује неко ко личи на моју млађу сестру или пријатељицу, одмах проверим.

„За сваки случај."

Време јој помаже да се избори са најгорим аспектима посла.

„Пре две године, кад сам замољена да обришем један садржај, била сам истраумирана само тамбнејлом нечијег сексуалног видеа.

„Оставио је на мене снажан утисак. Али сада сам добро.

„Претпостављам да временом успевам да преболим шок", каже она и додаје да је и сама тражила помоћ.

„И терапеути иду на терапију, јер имамо посла са много стреса."

Мало или нимало казне

Дигиталне сексуалне злочине често је веома тешко кривично гонити.

Корејски медији јавили су да је један озлоглашени злостављач из операције Нтих соба, познат као Год Год, зачикавао власти, говорећи им да ако баци телефон који је користио - а није чак ни његов - могао би сам да им се преда и они не би имали никакав доказ против њега на суду.

Год Год - чије је право име Мун Хјунг-вук - и његове тврдње о некажњивости биће ускоро стављене на пробу.

Он је ухапшен 12. маја 2020. и против њега је подигнута оптужница у 12 тачака.

Ухапшени за дигиталне сексуалне злочине често бивају ослобођени само са упозорењем, а када оптужнице успеју да се подигну, они често заврше са минималним казнама.

Према подацима Врховног суда, од 7.446 људи којима се судило за илегално снимање између 2012. и 2017. године, само 647 (8,7 одсто) добило је затворску или новчану казну.

То је у великој мери разљутило људе у Кореји.

„Изнова и изнова, жене ми говоре да се осећају као да систем не кажњава сексуалне злочине на одговарајући начин и да нема функцију одвраћања од злочина", каже ББЦ-јева дописница из Кореје Лора Бикер.

„Изнова и изнова, десетине хиљада жена позивало је актуелну администрацију да учини нешто."

Можда ће вас занимати: Активисткиње које су се бориле за право на вожњу у Саудијској Арабији и даље у затвору

После рације извршене на дигиталне сексуалне злочине у мају 2020, Народна скупштина је ревидирала законе тако да илегално постане гледање, чување, куповина и поседовање снимака и фотографија направљених без обостраног добровољног пристанка, са казнама и до три године затвора или новчаном казном у износу и до 30 милиона вона (25.000 долара).

Пре тога, гледање или поседовање илегално снимљеног филмског материјала није подлегало никаквој казни.

У случајевима Нтих соба и Докторове собе, корејска полиција каже да је до сада у притвор стављено 664 осумњичених, а мешу њима су кључни организатори.

Али неке судије настављају да се опходе попустљиво према починиоцима дигиталних сексуалних злочина.

Послу нема краја

Хјоринина мотивација да настави борбу против дигиталних сексуалних злочина њој је и те како јасна.

„Проживела сам 2018. годину у чистом бесу (питајући се): 'Зашто то мора да буде толико нефер?' 'Зашто толико увредљиво?'.

„Била сам толико љута да нисам могла да престанем да радим. Мислим да бисте то могли да назовете 'позивом'.

„Немамо 'закључен случај' сам по себи. То је наша највећа невоља.

„Пружамо помоћ жртвама осветничке порнографије и дигиталних сексуалних злочина све док се оне не опораве."

Сваки пут кад обришу нечији видео, омогућују некоме да започне процес опоравка, каже она.

Али рутина скидања илегалног садржаја и затварања операција никад се заправо не окончава.

„Дигитални сексуални злочин може некоме да одузме њихово основно људско достојанство - зато никад не смемо да престанемо да радимо оно што радимо."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]

Илустрације: Џила Дастмалки