Корона вирус: Како је Нови Зеланд кренуо „оштро и рано“ у борбу против Ковида-19

Крајем јуна, на Новом Зеланду су потврђена два нова случаја корона вируса.

У време кад многе земље бележе хиљаде случајева дневно, само два делују као нешто око чега не треба много бринути.

Али до тог тренутка, на Новом Зеланду 24 дана није било ниједног новог случаја, тако да су ова два била довољан разлог за оставку министра здравља.

Шта је, дакле, стајало иза стратегије успеха Новог Зеланда у борби са Ковидом-19?

Кад је Нови Зеланд затворио границе?

Мушкарац са Филипина је 2. фебруара био прва особа ван Кине која је умрла од Ковида-19.

У том тренутку, нису постојали регистровани случајеви на Новом Зеланду, али наредног дана, земља је почела да забрањује улаз сваком странцу који долази из Кине или путује преко ње. Сваки Новозеланђанин који се враћао из Кине морао је у изолацију на 14 дана.

Како се вирус ширио светом, забрана летова се проширила и на Иран - извор првог случаја на Новом Зеланду - а ограничења су увођена за сваког ко је стизао из Јужне Кореје, северне Италије или је имао симптоме.

Од поноћи 16. марта, сви - укључујући Новозеланђане - морали су у самоизолацију по доласку у земљу, сем уколико нису стизали из углавном непогођених пацифичких острвских земаља.

Премијерка Јасинда Арден рекла је да су то најстроже мере на свету, за које се она „неће извињавати".

Потом, неколико дана касније, Арден је предузела неприкосновени корак затварања граница у потпуности за скоро све који нису држављани или становници земље.

„Урадивши ово рано, док је било свега неколико хиљада случајева у читавом свету, омогућило им је да у том тренутку практично зауставе прилив и спрече ширење заразе у заједници", каже за ББЦ професор Мартин Берка, економиста са локалног Универзитета у Месију.

Затворили су се рано са циљем елиминације

Али средином марта постало је јасно да вирус не може да се контролише стандардним акционим планом за пандемију грипа, каже за ББЦ један од врхунских епидемиолога са Новог Зеланда професор Мајкл Бејкер.

Извештај светске здравствене организације (СЗО) о успеху изолације у Вухану крајем јануара јасно је ставио до знања да приступ Новог Зеланда треба да буде да се „обруши на пандемију свом силином од самог старта" и да циљ буде потпуна елиминација вируса, рекао је професор Бејкер.

„Морали смо да одступимо од нормалних нивоа научне извесности и кажемо, у реду, на основу доказа, знамо да је ово функционисало у Кини."

Крајем марта, да би припремили јавност за убрзану промену ситуације, Нови Зеланд је увео нови систем узбуњивања са четири стадијума. Заснован на постојећим узбунама због пожара, свакако би указао на актуелни ризик и неопходне мере социјалног дистанцирања.

Систем је кренуо од другог нивоа, али већ 25. марта је скочио на четврти. То је читаву земљу увело у потпуну изолацију, док су функционисале само основне службе и свима је речено да остану код куће, у својим „мехурима".

У том тренутку Нови Зеланд је имао регистрована свега 102 случаја и ниједног умрлог од ковида-19. Кад је Велика Британија увела изолацију у отприлике исто време, имала је више од 6.500 случајева и више од 330 умрлих.

Велика Британија никад није затворила границе, али је почетком јуна увела обавезну самоизолацију за све доласке. То је почетком јула укинуто за неке земље.

Британска влада је саопштила да је „увела праве мере у правом тренутку на основу научних доказа" и да би ограничавање на граници имало занемарљив ефекат кад већ постоји значајно ширење болести у оквиру саме заједнице.

„Уколико радите као Британци - чекате предуго и останете отворени предуго - то нарасте и постане огроман проблем, који много кошта, и на економском и на здравственом плану", каже професор Берка.

„Економска бол је била незнатно виша него у другим земљама. Али исход је да можемо да имамо изоловану, али веома слободну и здраву егзистенцију."

Ефикасна комуникација и послушност јавности

Професор Бејкер каже да су званичници „урадили апсолутно изузетан посао" у примени изолације на Новом Зеланду. Чак и на врхунцу епидемије, Нови Зеланд је имао свега 89 случајева дневно.

„Заиста су упослили умове и срца становништва урадивши незамисливо, рекавши им: 'идите кући и останите тамо шест недеља'", каже он.

Време купљено изолацијом искоришћено је да се усаврши операција свеобухватног тестирања и проналажења контаката. Нови Зеланд сада може да спроведе 10.000 тестова дневно, а кад се неки случај потврди, трагачи за контактима бацају се одмах на посао узбуњујући сваког са ким је заражени имао блиске сусрете и говорећи им да се изолују.

СЗО је похвалила Нови Зеланд за брзу реакцију, истичући га као пример другим земљама.

Али масовна реакција није прошла без критика.

Како се ситуација погоршавала, рано политичко јединство почело је да се нарушава. Тадашњи лидер опозиције Сајмон Бриџиз тврдио је да ће, уз последице по економију и ментално здравље људи, „штета остајања у изолацији бити већа него да изађемо из ње".

Професор Берка каже да како је јавност почела да осећа економске последице, тако су многи почели да доводе у питање предност изолације, нарочито када је број случајева кренуо да опада.

Али, иако је полиција поднела пријаве против стотине људи за кршење мера изолације, ова политика имала је висок степен подршке јавности - анкете су показале да више од 80 одсто људи подржава кораке владе.

Елиминација постигнута, али да ли може да се одржи?

Осмог јуна, Ардерн је најавила да, без нових случајева преношења заразе у заједници после 17 дана и са потпуно опорављеним пацијентима, „сигурни смо да смо елиминисали пренос вируса на Новом Зеланду, за сада".

Изолација је укинута и свакодневни живот се сада скоро у потпуности вратио у нормалу, уз извесну количину социјалног дистанцирања. Али границе за сада остају затворене за странце, без назнака када би могле поново да буду отворене.

Ризик који представљају границе постао је очигледан само недељу дана после саопштења Јасинде Ардерн, кад су две жене које су се недавно вратиле из Велике Британије биле позитивне на тесту.

Њима двема дозвољено је да изађу из карантина раније из саосећања, али нису биле тестиране и возиле су се свуда по земљи пре него што су се разболеле.

Касније се испоставило да је десетине људи пуштено из карантина раније без правог тестирања, за шта професор Берка каже да је „потпуни промашај" процеса због ког је влада „имала потешкоћа".

Иако овај пропуст није изазвао нагли скок у броју случајева, јесте довео до огромне јавне опасности и, 2. јула, до оставке министра здравља Дејвид Кларка. Он је већ пре тога био кажњен зато што је прекршио правила изолације да би одвео породицу на плажу.

Економска цена по малу земљу затворених граница и те како је висока - субвенције ће на крају пресушити, а Новом Зеланду су неопходни страни туристи и радници.

Истакнути гласови, као што је бивша премијерка Хелен Кларк, сада говоре да је време да Нови Зеланд размисли колико је дуго спреман да остане затворен од света.

Није ли то било могуће зато што је Нови Зеланд мали?

Изолована локација Новог Зеланда и релативно ниска густина насељености свакако су помогли у њиховим напорима, али професор Бејкер каже да је то била само мала предност.

„Ова стратегија могла би да функционише било где са функционалном владом и инфраструктуром", каже он, наводећи разноврсне примере као што су Вијетнам, Тајван и Кина.

„Земље које ме више збуњују су Велика Британија, као и Европа и Северна Америка. Обично се ми угледамо на њих за лидерство у јавном здрављу", каже он.

Уместо тога, углавном су земље у Азији - највише Тајван, каже он, који је постигао фасцинантан успех - послужиле као највећи узор.

Он каже да је „помало загонетка за нас из даљине зашто је то тако", кад се узме у обзир богата британска научна експертиза и напредно здравство, „како се десило да нисте проучили доказе и осмислили образац сличан новозеландском."

Британска влада је претходно бранила своју стратегију према корона вирусу, рекавши да је њен приступ био „руковођен науком".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]