Америка и расизам : Зашто је 19. јун важан за Афроамериканце

Џунтинт је један од најстаријих америчких празника којим се обележава окончање више од два века ропства у овој земљи.

Он се слави 19. јуна још од 1866. године, а америчке организације за грађанске слободе као што је Национално удружење за унапређење људи обојене коже (НААЦП) одавно се залажу да Џунтинт постане званични национални празник.

То се још није десило, али антирасистички протести и контроверзна одлука председника Трампа ове године значили су да су људи свеснији његовог постојања него икад.

Шта је, дакле, Џунтинт?

Име потиче од спајања речи „јун" и „деветнаести", а то је датум кад је ропство коначно укинуто у САД. Познат је и као Дан еманципације и Дан слободе.

Председник Абрахам Линколн је издао Проглас о еманципацији - којим су формално ослобођени сви робови - више од две године пре тога. Али требало је времена, и да се заврши Амерички грађански рат, да би то постала реалност за свакога.

Тексас је била једна од држава Конфедерације - групе држава које су држале робове и бориле се против Уније у грађанском рату.

Била је то последња држава која се предала војсци Уније, али и последња у којој су поробљени Афроамериканци сазнали да су слободни.

Кад је генерал Уније Гордон Гренџер прочитао документ у граду Галвестону, рат је био завршен, а Линколна је већ убио симпатизер Конфедерације у позоришту.

Зашто Џунтинт није национални празник?

Тренутно 46 од 50 држава и Дистрикт Колумбије признају или званично славе Џунтинт. Али овај датум није федерални празник, упркос годинама лобирања организација за заштиту грађанских слобода.

Последњих неколико дана велики број корпорација - укључујући Епл, Најк и Твитер - саопштио је да ће од сада овај датум бити празник са плаћеним одсуством.

На том списку нашло се и владајуће тело Америчког фудбала - Национална фудбалска лига.

НФЛ је последњих година био критикован зато што је изопштио бившег играча Сан Франциско 49-ерса Колина Кеперника, који је славно „клекнуо на колено" током свирања националне химне из подршке покрету „Црни животи су важни".

Никола Хана-Џонс, новинарка Њујорк тајмса и ауторка награђене серије о историји ропства у САД, једна је од оних који позивају на национално признање Џунтинта.

„То што САД нема Дан еманципације за обележавање укидања институције у потпуној супротности са нашим оснивачким идејама о слободи говори о сталном прикривању и нашој неспособности, и надаље, да признамо шта смо урадили и ко смо. Џунтинт би требало да је национални празник", твитовала је она 11. јуна

Како је Трамп изазвао контроверзу у вези са Џунтинтом?

Једанаестог јуна, док су демонстранти против расизма и даље били на улицама великог броја америчких градова, Трамп је најавио да ће одржати митинг у склопу кампање, први од марта због ограничења у вези са корона вирусом, у граду Тулси 19. јуна.

Поред самог датума, Трампов избор града такође је изазвао велико незадовољство - Тулса је поприште једног од најгорих масакара над црним становништвом у америчкој историји почињеног 1921. године.

Трамп се предомислио неколико дана касније и померио митинг на 20. јун. Он је рекао да тај датум није био намерно одабран за митинг и да ће одгодити догађај из „поштовања према том празнику".

Али Тулса остаје као локација - то је један од највећих градова у Оклахоми, држави у којој је Трамп освојио више од 65 одсто гласова на председничким изборима 2016. године.

Какве везе Џунтинт има са покретом „Црни животи су важни"?

Активисти су последњих година радили много на указивању на овај датум, укључујући организовање догађаја које је промовисао покрет „Црни животу су важни".

Иницијатива је укључивала тематску епизоду о Џунтинту у серији Black-ish, америчкој комедији која приказује животе америчке више средње класе.

Ова епизода, оригинално емитована у октобру 2017. и поново приказана ове године, отворено тражи да се Џунтинт призна као национални празник.

Актуелни протести и све већа свест о системском расизму дали су Џунтинту ново значење. Јавни догађаји за обележавање празника планирају се широм САД-а у петак и током викенда.

Да ли се америчка влада икад извинила за ропство?

Демократски председник Бил Клинтон извинио се за робовласништво током путовања у Африку 1998. године.

Десет година касније, амерички Представнички дом издао је извињење које је обухватало и више деценије закона о сегрегацији против црних Американаца.

Амерички Сенат следио је овај пример годину дана касније. Али за многе ова извињења не иду довољно далеко.

У Америци могу да се чују позиви на репарацију потомцима робова, али ово питање изазива дубоку подељеност: у анкети спроведеној прошле године, 74 одсто црних Американаца је исказало подршку исплаћивању одштете, док се 85 одсто белаца успротивило тој идеји.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]