Ким Џонг Ун: Ко би могао да води Северну Кореју уместо њега

Од спекулација и гласина о здрављу Ким Џонг Уна можда неће испасти ништа, али увек ће се постављати питање ко би могао да га наследи у скоријој или даљој будућности. ББЦ је разговарао са аналитичарима о претендентима на његову позицију и да ли је историја на њиховој страни.

Мушки члан породице Ким владао је Северном Корејом откако ју је основао Ким Ил Сунг 1948. године - а митологија ове породице има дубоке корене у севернокорејском друштву.

Пропаганда о њеној величини за грађане почиње још пре него што науче да читају: предшколска деца певају песмицу која се зове: „Желим да сретнем нашег лидера Ким Џонг Уна".

Како онда замислити Северну Кореју без њене симболичне и политичке фигуре на врху? Како ће се елите организовати, баш као и друштво у целини?

Лаки одговор је: не знамо. Да све буде интересантније, не знају ни они сами. Никад то још нису морали да раде.

Увек је постојао Ким...

Док се Ким Џонг Ун припремао за преузимање власти, чак је почео да се користи израз „Лоза Паекту" како би лакше легитимисала његова владавина.

Паекту је света и митологизована планина на којој је, према предању, Ким Ил Сунг водио герилски рат и где је наводно Ким Џонг Ил рођен. Ким Џонг Ун и даље одлази тамо кад жели да нагласи важне политичке одлуке.

Увек је у идеолошком срцу земље постојао неки Ким.

Каква би Северна Кореја била без једног таквог наследника? Сматра се да Ким Џонг Ун (36) има децу - али она су премлада. Мисли се да има троје деце, да најстарије има 10 година, а најмлађе три.

Сам Ким Џонг Ун се сматрао веома младим кад је преузео власт - имао је свега 27 година.

Врло је вероватно да ће изнићи нека врста групног вођства, можда као у Вијетнаму, које ће се умногоме заснивати на учењима и наслеђу оснивача како би учврстило властити положај.

Посматрачи могу да утврде ко држи одређене кључне положаје и могу да прате обавештајне податке из отвореног извора о важним институцијама, али не могу да процене на који начин се развијају фракције, нити ко има моћ преко личних уместо институционалних веза.

Такође, понекад потпредседници или заменици директора држе већу власт него шефови институција по титули. Ово изузетно отежава било каква предвиђања.

Три преостала Кима

Постоје три Кима који би потенцијално могла да учествују у политичком саставу Северне Кореје уколико Ким Џонг Ун нестане. Сви се они суочавају са ограничењима у продужетку породичне владавине.

Прва је Ким Јо Џонг, Ким Џонг Унова млађа сестра. За њу се говори да је била очева миљеница који је коментарисао њену прерану зрелост, њено занимање за политику од најмлађег доба. Њен наступ је ефикасан, умерен и, претпоставља се, проницљив. Много се причало о њеној блискости са братом.

На сингапурском састанку између Кима и Трампа она је била присутна да му проследи оловку за потписивање споразума, а на наредном састанку у Ханоју примећена је како вири иза ћошка док њен брат позира за државничке фотографије.

А опет није била изузета од привременог ражаловања након састанка у Ханоју - наводно због његовог неуспеха, иако то никад неће бити потврђено.

Она се не налази у врховној телу које доноси одлуке, Комисији за државне послове, али је наизменични члан Политбироа и заменица директорке Одељења за пропаганду и агитовање (ПАД) Радничке партије Кореје.

Ово можда делују као некакви бесмислени акроними, али ПАД је моћна организација која обезбеђује идеолошку лојалност система.

Она је, међутим, жена и због тога ју је тешко замислити на врху једне тако изразито патријархалне земље. Северна Кореја је екстремно мушка држава, у којој пол са собом носи крута очекивања.

Бити врховни вођа, а свакако налазити се на врху војске, не уклапа се у очекивани дијапазон женских задужења.

Други је Ким Џонг Чул. Он је старији брат Ким Џонг Уна, али никад није деловао као да га занимају политика или моћ. (За њега се зна да га занима Ерик Клептон.) У најбољем случају, могао би да буде симболична веза са породицом Ким: можда да буде постављен на чело неке фондације и задужен да прочита понеки говор.

Последњи је Ким Пјонг Ил, Ким Џонг Илов полубрат. Његова мајка - Ким Џонг Илова маћеха - радила је на томе да он постане Ким Ил Сунгов наследник. То јој није пошло за руком, а Ким Џонг Ил ју је скрајнуо кад је почео да стиче већи утицај.

Ким Пјонг Ил послат је у Европу 1979. године, где се налазио на разним амбасадорским позицијама, вративши се у Северну Кореју тек прошле године. То значи да је врло мало вероватно да поседује разрађену мрежу да би могао да буде централни играч у елитној политици Пјонгјанга.

Други најмоћнији човек у Северној Кореји у овом тренутку

Има других појединаца који су били кључни у ери Ким Џонг Уна, али је тешко знати ко ће међу њима формирати сарадњу и ко ће се надметати са ким.

Један од њих је Чое Рјонг Хае. Он је под Ким Џонг Уном имао успона и падова, али након што је преживео неколико олуја, тренутно седи у председништву политбироа, а исто тако је и први потпредседник Комисије за државне послове.

Прошле године је постао први нови председник у последњих 20 година, заменивши остарелог Ким Јонг Нама - тако да је он човек који представља Северну Кореју на међународним састанцима.

Чое је био и на високим положајима у војсци и у Одељењу за организацију и вођство (ОГД) Радничке партије Кореје, задуженог за одржавање лојалности у читавом режиму.

То је једна изузетно моћна организација - она осигурава приврженост свих грађана идеологији Северне Кореје. Вероватно је други најмоћнији човек Северне Кореје.

Стари мајстори шпијунаже и политички врховници у успону

Други је Ким Јонг Чол. Овај генерал утро је пут састанцима Трампа и Кима, саставши се у неколико наврата са америчким државним секретаром Мајком Помпеом. Био је шеф Одељења уједињеног фронта (задуженог за односе са Јужном Корејом) и Генералног бироа за извиђање, главне обавештајне службом земље.

Чини се да је био ражалован после неуспеха преговора са САД, али је мало вероватно да ће овај превејани стари мајстор шпијунаже дуго остати у запећку.

Још један је Ким Џае Рјонг. Поред тога што се налази у Комисији за државне послове, он је и премијер кабинета, што је умерено утицајна позиција. О њему се релативно мало зна, али његова звезда је засјала последњих година док су други око њега падали.

Познат је по вишегодишњем управљању индустријом и вођењу најизолованије покрајине, у којој се налазе кључна војно-индустријска постројења. То би могло да значи да је тесно повезан са нуклеарним програмом.

Џонг Кјонг Теак је задужен за Одељење државне безбедности, које истражује и кажњава политичке злочине. Оно такође физички помаже да се заштити вођство земље. Ово су кључна задужења која помажу у одржавању стабилности система.

Хванг Пјонг Со још је један званичник који се налазио на највишим војним положајима, а водио је и ОГД у ери Ким Џонг Уна. Као и Чое (и многи други) био је кажњен; чини се, међутим, да није био рехабилитован на исти начин.

Други моћни политичари задужени за спољне послове из 2010-тих Ри Јонг Хо и Ри Су Јонг такође су недавно били деградирани. Заменили су их Ри Сон Гвон и Ким Хјунг Јун. За потоњег се прича да је савезник Ким Јонг Чола.

Војни моћници

Шачица најистакнутијих генерала Корејске народне армије (КПА) сасвим сигурно би такође вршила утицај у било каквом прелазном периоду. Тренутно се двојица њих налазе у Генералном политичком бироу КПА, Ким Су Гил и Ким Вон Хонг.

Овај биро обезбеђује политичку лојалност у војсци, нешто што би било од апсолутно кључне важности током периода неизвесности.

Пример Ким Вон Хонга помаже да се илуструје колико је тешко предвидети како ће моћ бити расподељена уколико Ким Џонг Ун не буде био више присутан. Сматра се да су Ким Вон Хонг и Хванг Пјонг Со ривали, надмећући се у утицају на Ким Џонг Уна на штету овог другог.

Међу врховном елитом, ко би се сукобио а ко ступио у савез? Да ли би било фракција за Ким Јо Џонг и против ње? Да ли би страх од нестабилности спречио да се ривалства отргну контроли?

На крају крајева, није у интересу ниједног елитног политичара да види како се његова држава распада, отварајући могућност за неку врсту преузимања у режији Јужне Кореје, а можда чак и Кине.

Тренутно не постоји савршен кандидат: његова сестра морала би да се избори са сексизмом и раскине са традицијом мушког наследника. Нико други није директни наследник те толико важне лозе Паекту.

Али на крају крајева, они ће сви морати да мисле на јединство државе због чијег очувања су се супротставили свакој међународној норми.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]