Свемирска истраживања: „Ванземаљска комета“ има чудан састав

Аутор фотографије, NRAO/AUI/NSF, S. Dagnello
- Аутор, Пол Ринкон
- Функција, Уредник за науку, ББЦ Њуз сајт
Прва позната комета која нас је посетила из неког другог звезданог система необичног је састава, говоре подаци новог истраживања.
Међузвездана комета 2И/Борисов откривена је у нашем Сунчевом систему прошле године.
Овај мистериозни посетилац из дубина свемира пружио је астрономима до сада невиђену могућност да га упореде са кометама које су настале око Сунца.
Нови подаци сугеришу да она садржи велике количине угљен моноксида - што би могло да укаже на то где је „рођена".
Открића су се појавила у две одвојене научне студије које је објавио часопис Нејчр астрономи (Nature Astronomy).
У једној од студија, међународни тим који су предводили Мартин Кордајнер и Стефани Милам из Центра за свемирске летове Годард америчке свемирске агенције (Наса) у Гринбелту, у држави Мериленд, усмерили су Атакама високомилиметарски/субмилиметарски радио телескоп (Алма) ка комети 15. и 16. децембра 2019. године.
Алма се састоји од 66 антена на врху планине у Чилеу која осматра небо на субмилиметарским таласним дужинама.
У другој студији, Денис Бодевиц са Универзитета Оберн у држави Алабама и његове колеге сакупили су ултраљубичасте опсервације 2И/Борисова користећи свемирски телескоп Хабл (ХСТ) и опсерваторију Нил Герелс Свифт.

Аутор фотографије, Alma / NRAO / AUI / NSF /
Комете су сачињене од гасова, леда и прашине; оне настају комешајући се у диску материјала који окружује звезду кад се рађају њене планете. Оне могу да посеју хемикалије неопходне за живот по младим световима и можда су донеле воду на рану Земљу.
Тимови су идентификовали два молекула у гасовима које је испустила комета: цијанид водоник (ХЦН) и угљен моноксид (ЦО).
ХЦН је већ откривен у овом међузвезданом посетиоцу и присутан је у сличним количинама и у кометама из Сунчевог система.
Међутим, они су се изненадили кад су открили велике количине угљен моноксида. Истраживачи који користе Алму за опсервације проценили су да је концентрација угљен моноксида у 2И/Борисову између девет и 26 пута виша од оне у просечној комети из Сунчевог система.
„Ово је први пут да смо икада завирили у неку комету изван нашег Сунчевог система", рекао је доктор Кордајнер, „и она се драматично разликује од већине других комета које смо виђали раније."
Доктор Је Кванжи, астроном са Мерилендског универзитета у Колеџ парку, рекао је за резултате да су „веома кул и изненађујући".
Овај истраживач, који није учествовао у студијама, рекао је за ББЦ Њуз: „Сазнали смо у последњих пар месеци да је Борисов сличан 'динамички новим' кометама у нашем Сунчевом систему (што ће рећи, домаћим кометама које су настале на ивици Сунчевог система и обично имају већу концентрацију угљен моноксида), тако да је веће обиље уљен моноксида на неки начин очекивана, али толико висок ниво уљен моноксида (најмање неколико пута виши од обичне комете из Сунчевог система), веома је изненађујућ - макар за мене."

Аутор фотографије, Eso / M. Kornmesser
Он је додао: „Лепо је видети да различити тимови астронома који раде на различитим таласним дужинама (Хабл на ултраљубичастој, Алма на радијској) могу да потврде резултате једни других."
Угљен моноксид је уобичајен у свемиру и може се наћи у већини комета. Али, из разлога који су још увек непознати, постоје огромне варијације угљен моноксида у овим леденим објектима.
То би делимично могло да има везе с тим где је у звезданом систему комета формирана. Могло би да има везе и с тим колико често орбита доводи комету ближе њеној звезди и наводи је да отпушта лед који лакше испарава.
„Ипак", каже доктор Кордајнер, „уколико гасови које смо приметили одражавају композицију родног места 2И/Борисова, онда то показује да је могла да настане другачије од наших комета у Сунчевом систему, у изузетно хладном спољном региону неког далеког планетарног система."
Докторка Милам коментарише: „Комета се сигурно формирала од материјала веома богатих залеђеним угљен моноксидом, који је присутан само при најнижим температурама у свемиру, на -250 степени Целзијуса."

Аутор фотографије, ESO / C MALIN
Доктор Кордајнер је додао да је Алма претходно приметила да дискови прашине и гаса - из ког настају планете - окружују младе звезде мале масе налик Сунцу.
„Многи од ових дискова простиру се много даље од региона за које се верује да се у њима формирају наше комете и садрже велике количине екстремно хладног гаса и прашине. Могуће је да је 2И/Борисов потекао из једног од тих већих дискова."
Доктор Бодевиц је изнео јединствену теорију, тврдећи да је комета могла да настане око црвене патуљасте звезде, најчешћег типа у галаксији Млечног пута. „Ове звезде имају управо оне ниске температуре и светлуцавост код којих могу да настану комете са типом састава који се може наћи у комети Борисов", објаснио је он.
На основу велике брзине (33 километара у секунди), астрономи сумњају да је 2И/Borisov излетео из родног система после блиског сусрета са звездом у проласку или џиновском планетом.
Потом је провела милионе или милијарде година усамљена у путовању кроз међузвездани свемир, преко него што ју је 30. августа 2019. године открио астроном аматер Генадиј Борисов.

Аутор фотографије, NASA
Астрономи настављају да проучавају овог уљеза и скорашња посматрања понашања комете сугеришу да је она почела да се цепа.
„Мислим да се Борисов распао у два дела - ХСТ је приметио комету у два различита времена и оба су показивала знаке распада", рекао је Је Куанжи. „Наше накнадно осматрање (које је предводио Киченг Жанг из Калтека) обављено је неколико дана касније после првобитног открића и наизглед је показала даљи развој догађаја - чинило се да се један од фрагмената свео на мехур прашине."
2И/Borisov је тек други међузвездани објекат откривен у нашем Сунчевом систему.
Први, познат као Оумуамуа, откривен је у октобру 2017. године, када је већ увелико био на изласку из нашег космичког комшилука. Иако је првобитно класификован као комета, није показивао знаке избацивања гаса и прашине карактеристичне за ове објекте (и примећене код 2И/Борисова).
Студија објављена почетком овог месеца у Нејчр астрономију сугерисала је да би Оумуамуа, која је имала благо издужени облик попут цигаре, могла да буде парче планете коју је разнела гравитације њене домаће звезде.
Пратите Пола на Твитеру.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]












