Корона вирус: Зашто гела за прање руку нема нигде у свету

Рафови широм света су празни, преко интернета је понуда слаба, а неколицина добављача који га продају чине то по астрономским ценама. Стално нам говоре да перемо руке и да користимо гел за руке, али многи од нас не могу нигде да га нађу.

Да ли се суочавамо са глобалном несташицом гела за руке?

Кад би свако на свету имао само једну бочицу гела за прање руку било би нам потребно 385 милиона литара овог средства.

Пре корона вируса, свет је производио мање од 0,1 одсто овога, мање од 300.000 литара - према аналитичарима Аризтон адвајзори енд интелиџенс.

И то је само за личну употребу.

А стручњаци Светске здравствене организације (СЗО) очекују да ће здравствени радници потрошити 2,9 милиона литара месечно.

Нове фабрике гела

Трећи најбогатији човек у Великој Британији саопштио је да ће у наредних десет дана изградити постројење за производњу гела за руке у Немачкој и још једно у Великој Британији - и да ће бесплатно опскрбљивати Националну здравствену службу.

Компаније за производњу пића као што су Перно Рикард - која прави вотку Абсолут - и Диагео - која прави виски Џони Вокер - сада праве и донирају гел здравственим системима широм света.

И луксузни бренд ЛВМХ прелази са производне линије парфема на прављење гела.

Не ради се само о томе да они који праве гел не могу да намире потражњу; све ове компаније имају нешто до чега већина произвођача гела за руке не може да дође - алкохол.

Покушајте да нађете гел на бази алкохола - какав препоручује СЗО - на Амазону и видећете да су сви уобичајени брендови већ распродати.

У Великој Британији, пре само неколико дана изгледало је као да само један продавац има залихе. Бочица од 500 милилитара продавала се за 35 долара - што је најмање десет пута више него пре појављивања корона вируса.

Пумпање цена

Лако је оптужити продавце као што је овај за пумпање цена и многи оцењивачи испод производа учинили су управо то.

Међутим, компанија која га продаје, Херц тулс, каже да није све толико једноставно.

„Заправо добијамо прашење које није фер", рекао Пол Стивенсон, љубазни човек из продаје који се јавио на телефон. „Има људи који говоре да ми сад убиремо кајмак, али ја вас уверавам да није тако."

То очигледно није први пут да је морао да одговара на питања као што су ова.

Ова компанија обично продаје и изнајмљује алате за грађевинску индустрију, а сада продају само гел за руке зато што њихове муштерије то траже.

„У позицији смо да зарађујемо таман довољно бруто марже на гелу за руке да останемо да пливамо на површини", рекао је он.

Али имају проблема да обезбеде залихе гела, а трошкови расту сваки дан. „Не могу чак да гарантујем ни да ћу оно што сам платио данас, платити и сутра."

А то је зато што је цена кључног састојка - алкохола - драматично порасла.

Гел који продаје Херц тулс прави компанија по имену Зајдек лабораториз, која се налази у Великој Британији и прави и друге производе за негу коже.

Њен директор Јурица Вајсбарт примио је много позива у последње време

Зајдек може да направи 150.000 бочица гела за руке дневно, али последњих осам дана производна линија није радила.

Фирма не може да набави етанол, алкохолни састојак који мора да чини најмање 70 одсто производа да он би био ефикасан.

Он набавља етанол од мреже добављача и некад је плаћао око 800 долара по тони - од тога се направи 32.000 бочица. Обећана му је испорука ове недеље - по двоструко већој цени од оригиналне - али није сигуран да ће му она стићи.

Десет пута веће цене

Прошле недеље му је нови добављач понудио тону етанола за 10.000 фунти - више него десет пута више од нормалне цене. Он је то љубазно одбио.

Вајсбарт опскрбљује апотеке широм Европе и Блиског Истока. Сада су његове муштерије толико очајне за новим количинама да се труде да му помогну да дође до извора етанола.

ББЦ је покушао да ступи у контакт са неколико дистрибутера алкохола који се користи у геловима у Великој Британији. Једна жена која се јавила на телефон била је на ивици суза јер се компанија за коју ради затварала због потрошених залиха.

Превелика потражња

Други су толико заузети да особље не може да прича са нама од превише посла. Један сајт је рекао да су наруџбе скочиле са 300 дневно на више од 6.000. Ниједна компанија више не прима нове наруџбе.

Постало је тешко повећати снабдевање будући да је болницама, старачким домовима, хосписима и фирмама које пружају основне услуге ово средство потребније него икад.

Већина ових гелова прави се од етанола или изопропил алкохола, познатог и као ИПА.

Гел мора да садржи најмање 70 одсто алкохола да би убио вирус. Постоји ограничен број компанија које производе овај тип алкохола на индустријском нивоу. Највећи произвођачи су у Кини, Француској, Немачкој, Холандији и САД.

Али земље које немају властито снабдевање имаће проблема да га набаве. У Француској, влада је нпр. издала наређење да сви производи са ИПА који се праве у земљи остану у њој. Друге земље би лако могле да их следе у том примеру.

„Ово је прилично екстремно за Европу, где би требало сви да будемо као једно", каже Стивен Виликис из хемијског добављача Дутцх1 у Холандији.

Он сматра да би свака земља која нема властито снабдевање овим алкохолима врло брзо могла да остане без гела за руке.

И то објашњава зашто пиваре од Лондона преко Њујорка до Маниле користе етанол који већ имају за прављење алкохола да уместо тога праве гел за руке.

Индијска влада хитно је затражила од индустрије алкохолних пића да обезбеде етанол компанијама за прављење гела за руке.

Чад Фриз из Компаније за етанол Чипава вели из САД каже да имају довољно алкохола - само да се он користи у другим индустријама.

„Друге обавезе"

Његова компанија сада ради пуним капацитетом и покушава да пошаље онолико колико може индустрији гела за руке, али она има и друге обавезе.

„Мислим да се довољно производи само то у овом тренутку не одлази правим каналима. Неко ко производи алкохол за Диагео или неког сличног има обавезу да га шаље њима а не некоме ко прави гел за руке", каже он.

„Суштина је у томе да се снабдевање преусмери на праве људе."

Како ће, дакле, трећи најбогатији човек у Великој Британији да набави довољно залиха алкохола да попуни своје производне линије у Британији?

Е, па не би требало да има превише проблема у томе - сер Џим Ратклиф је, наиме, власник Инеоса, највећег произвођача и етанола и ИПА у Европи.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]