Последњи стриптиз шоу у Лас Вегасу

Кад кренете уз Јужни Булевар Лас Вегаса, и кад прођете блистава одмаралишта и мегакоцкарнице овог града, наићи ћете на неупадљиву зграду од цигле, замандаљених, противпожарних врата на улазу.

На први поглед се много не разликује од оближњих залагаоница и капелица за венчавање „с ногу". Али, пре него што се затворио прошлог месеца, Шоугрл Видео (Showgirl Video) био је последњи такав локал у целом Вегасу.

Знакови испред локала хвалисали су се јединственом понудом: приватним кабинама у којима се емитује 125 канала за одрасле, али и - неочекивано - стриптизом који из анонимности кабине може да се прати уживо. Кад бисте прошли рафове са филмовима и играчкама за одрасле, наишли бисте на заграђене кабине у којима се, за један долар, подигне преграда иза које за напојнице наступа плесачица, иза огледала.

Откад га је 1983. године отворио ветеран рата у Вијетнаму, Реј Пистол, Шоугрл Видео је пуне четири деценије био незаобилазно место у центру Вегаса. Међутим, билборди који приказују оскудно одевене жене су склоњени, и ово место ће ускоро заувек затворити своја врата - пошто га сруше, на том плацу ће израсти продавница за марихуану.

Бивше запослене и запослени кажу за ББЦ да се радило о сигурном простору, где су осећали да имају контролу. По граду се говори да губитак овог места представља природни напредак за место познато као Град греха, које се окреће новом тржишту за одрасле. Некима је, пак, затварање Шоугрл Видеа покушај града да се опере од раскалашнијих момената своје прошлости.

Трежур Браун, некадашња плесачица у Шоугрл Видеу, скрхана је због затварања стриптиз-локала.

„Први дан кад сам почела да радим у Шоугрл Видеу, имала сам 18 година. Било је то 1992. године. Зарадила сам 115 долара", каже она за ББЦ. "Богатство које нисам могла ни да замислим. Нисам могла да верујем да сам толико зарадила, и одлучила сам да ћу тим послом да издржавам своје школовање."

Тешка времена за секс бизнис у Амстердаму

„Тело ми не дозвољава да имам секс“

Веселе седамдесете: Необично путовање на „сплаву секса“

За разлику од многих који живе у Вегасу, Трежур је овде и рођена. Док је радила у Шоугрл Видеу, упознала је Пистола, како га људи знају, и он је постао њен партнер. Сада имају осмогодишњег сина.

„Индустрија стриптиз програма последњих година је на заласку", коментарише она затварање Шоугрл Видеа. "Али, мене растужује што се место затвара јер сам срцем везана за њега. Међутим, кад се то сагледа рационално - време му је."

Доста дуго, пре него што су VHS и DVD формати постали шире доступни, локали попут Шоугрл били су једино уточиште оних који траже видео-порнографију.

Стриптиз за воајере присутан је у неком облику већ вековима, али порнографски наступи и биоскопи за одрасле, као и сама порно индустрија, узели су маха седамдесетих година прошлог века. Све прегнантнији осећај сексуалног ослобођења, у споју са све напреднијом технологијом, изазвао је праву експлозију забаве за одрасле.

До истека те деценије процењује се да је широм САД постојало негде око 800 биоскопа посвећених искључиво порнографији. Појавили су се чак и драјв-ин биоскопи, у народу познати као „порнићи Дуранда", како би утажили потражњу јавности. До 1986. године, већ ће и Мадона наступати као стриптизета за воајере у споту за свој сингл који је царевао америчким топ-листама, Open Your Heart.

Исте те године објављен је извештај о штетностима порнографије, који је наручио председник Роналд Реган.

У извештају се наводи да су локали за пип-шоу локали и други „закулисни" бизниси испод жита зарађивали дупло више од онога што би зарадили званично, често непријављено, и неопорезивано. Једна Калифорнијанка на коју је спала дужност да обилази места за одрасле рекла је за локале са пип-шоу кабинама да су „веома узнемирујући", као и да у њима влада „атмосфера јавног клозета".

"„Подови су били лепљиви, ваздух загушљив", цитирана је у чланку за Вашингтон Пост. „Чудила сам се како су неки људи у стању да се сексуално узбуде на таквом месту."

У наредним годинама, неки локални званичници - укључујући ту и бившег градоначелника Њујорка, Рудолфа Ђулијанија - посветили су се чишћењу својих улица од таквих локала.

Понегде су биоскопи и локали са стриптиз пип-шоуом пали под законску одредбу по којој морају да уклоне врата са приватних кабина, или да приказују једнако филмова за одрасле колико и непорнографских филмова. Ова уредба, у комбинацији са растућим ценама некретнина и све већом доступношћу порнографских садржаја другде, довела је до затварања оваквих места широм Америке.

Пип-шоу стриптиз са плесачицама уживо, попут оног који се нудио у Шоугрл Видеу, постао је још ређи.

„Наши родитељи су водили тајну империју геј порнића“

Први музеј вагине у свету жели да „искорени срамоту"

Иако се бивше плесачице каква је Трежур радо присећају свог искуства када су тамо радиле, деведесетих година прошлог века, други нису имали баш речи хвале за последње године овог пип-шоу локала. Ауторка данас угашеног вебсајта NSFW Corp, која је посетила Шоугрл Видео 2013. године, описала је своје искуство у кабини као „најгоре искуство уз пристанак који је икада доживела са нагом особом".

Будући да је порнографија данас доступна на интернету за само неколико секунди, можда треба да чуди што су Шоугрл Видео и друга слична места уопште преживела оволико дуго.

Б„Бизнисе са сексуалним садржајима заменио је интернет", рекао је Пистол, који се повукао из посла 2016. године, у интервјуу за Лас Вегас Сан. „Све вам је надомак руке у сваком тренутку. Избор из целог света, двадесет четири сата дневно, седам дана у недељи."

Др Барбара Брентс, професорка социологије на Универзитету Невада, већ четврт века проучава сексуалну индустрију своје државе. „На одређени начин, секс индустрија је децентрализована", каже она.

„Захваљујући интернету, можете да поставите веб-камеру и изводите пип-шоу стриптиз. Функционише на исти начин, само што можете да га обављате у приватности сопственог дома."

Према мишљењу др Брентс, Шоугрл Видео и власници тог места одиграли су у Лас Вегасу кључну улогу у борби за слободу говора и сексуалног изражавања. Посведочила је гашењу сличних локала у околини, усмерених на потрошаче из радничке класе, паралелно са растом финансијских неједнакости.

Поред репутације последњег пип-шоуа у којем се стриптиз изводи уживо у целом Вегасу, Шоугрл Видео је имао и несвакидашњу локацију. Почетком 1990-их, власти су решиле да истерају бизнисе везане за секс са главног корзоа, али је Шоугрл, заштићен старим прописима, остао на главном булевару.

Упркос туристичком слогану "Шта се деси у Вегасу, остаје у Вегасу", који одаје утисак да посетиоце чекају необуздани секс и хедонизам, има однос града према сексу није какав се на први поглед чини.

Званичници су током последњих неколико деценија, како би проширили привлачност понуде овог одредишта, наметнули разне врсте ограничења забави која нуди секс.

Дејвид Фиглер је на првој линији фронта овог рата већ готово три деценије. Кад је почео да се бави адвокатуром, прихватао је малтене искључиво случајеве локалних порнографа, стриптизета и других који раде у индустрији за одрасле и обављају сексуални рад.

Његове анегдоте, међу којима је и она када се борио за право стриптизета да могу да понуде леп-денс, у најмању су руку живописне.

„Лас Вегас се често труди да свима буде све, и да пружи све што би ико могао да пожели", каже он. „То је у одређеној мери истина, али не без ограничења."

Имиџ који Лас Вегас воли да одашиље уме да збуни госте, каже др Брентс. „Неки људи сигурно мисле да је у Вегасу проституција легална - а није", каже она.

Предузећа попут стриптиз-клубова, штавише, у законској су обавези да истакну јарке жуте натписе близу улаза како би то разјаснили посетиоцима.

Конфузија настаје због тога што је Невада, у којој се налази Вегас, једина држава САД у којој су јавне куће законом дозвољене. Присутне су још од дана Златне грознице, али им се од 1971. године дозвола издаје само у општинама са малом популацијом.

Данас се од Вегаса најближе јавне куће могу наћи у градићу Парампу, на готово стотину километара удаљености колима.

Законом дозвољене јавне куће раштркане по руралним деловима Неваде и даље деле јавност. По критичарима, власти не успевају да регулишу трговину сексом, за коју се сматра да је много обимнија од легалног тржишта у држави. У федералној тужби поднесеној ове године захтева се и потпуно укидање система легалних јавних кућа.

Преостале јавне куће, којих је двадесетједан, већ су преживеле више апела за забраном на нивоу државе. Прошле године су пропали покушаји да се забране у две засебне општине, а Денис Хоф, познати власник јавне куће и активиста, чак је изгласан у локалне власти - упркос томе што је преминуо усред кампање.

Викторија Хартман, некадашња плесачица у Шоугрл Видеу, а данас директорка градског Музеја еротске баштине, сматра да страхови од секс трафикинга у овој индустрији замагљују приче оних које су одабрале да се добровољно баве сексуалним радом, међу њима и стриптизете.

„Прозорска стакла иза којих смо плесале нама су пружала сигурно место на којем можемо да изразимо своју сексуалност, да се поиграмо плесом, и добро зарадимо", описује она о време које је провела у Шоугрл Видеу. Према њеном мишљењу, локалне власти би требало да раде на скидању стигме са сексуалног рада. Она верује да ће секс, што више буде нестајао са површине Лас Вегаса, утолико више цветати у локалној контракултури.

Др Брентс каже да су захтеви за криминализацијом проституције историјски долазили из индустрије игара на срећу која се, како је град почео да се дистанцира од мафије, хтела да очисти свој имиџ у јавности и заделују као легитиман посао - посебно у очима федералних власти.

Фиглер каже да та несигурност опстаје у индустрији игара на срећу до дан-данас. „Зато, на пример, немате стриптиз клубове унутар коцкарница - што би доносило невиђену зараду - али имате дискретније топлес призоре", каже он.

„Занимљива је та дихотомија између продаје секса и регулације свих ствари које имају везе са сексом."

Ова комерцијализација секса још се може видети када данас шетате Вегасом. Тешко је пропустити мобилне билборде који кроз улице рекламирају „секси девојке које вам долазе на врата" и људе који деле сугестивно исписане визитке за наводно легалне услуге пословне пратње и плеса на жељеној локацији.

Вероватно ћете видети и девојке и мушкарце у топлесу, потпуно наге изузев боје за тело или стратешки постављеног кристалног доњег веша, како покушавају да продају карте за раскалашне представе уздуж Булевара Лас Вегас. Но, чак су и ове продукције током година изазивале притужбе.

Ноћни клуб сугестивних представа избачен је из хотела Палацо 2013. године пошто су власници одмаралишта изнели оптужбе да представе прелазе границу пристојности. И око билборда на којима се оглашава бурлескна представа „Луде девојке", уз слику нагих задњица, било је позива за забрану.

У граду који је увек тестирао границе прихватљивости, Шоугрл Видео се клатио на самој ивици.

„Не знам да ли би баш могло да се плаче за врстом локала какав је био Шоугрл Видео", каже Дејвид Фиглер. Добро је познавао ово предузеће и његове власнике, пошто их је и заступао и писао о њима.

„Али мислим да је на некој вишој разини Шоугрл Видео био представник некаквог слободарског начина живота који је Лас Вегас, на неком нивоу, увек покушао да оваплоти - али можда никад није у томе у потпуности и успео."

„Како се гасе места попут Шоугрл Видеа, Лас Вегас је све мање одметничко, а све више једно мејнстрим, место."

То што се на месту Шоугрл Видеа отвара диспензарија за марихуану и те како је симболично. Откад је Невада легализовала рекреативну употребу марихуане 2016. године, продајна места за ову дрогу никла су широм читавог подручја Лас Вегаса - међу њима је и Планета 13, супермаркет која се хвали тиме да је највећа продавница марихуане са забавним комплексом на свету.

Неки законодавци и власници предузећа у граду не крију своје амбиције да се опаре од туризма због марихуане и постану „нови Амстердам". За сада, туристи жељни конзумирања налазе се у правном лимбу. Конзумирање на јавном месту и даље је забрањено, док законом регулисани кофи-шопови још нису добили зелено светло за отварање.

Али, може ли марихуана икад потпуно да замени забаву за одрасле засновану на сексу као главни порок овог града? Трежур Браун мисли да не може.

„Увек ће бити места за голе жене, вероватно свуда у Америци", каже она.

Главни корзо може да се види из куће овог пара. Још поседују један стриптиз клуб у центру који добро привређује. Иако више не ради у индустрији за одрасле, Трежур каже да никад не би могла да напусти откачени, предивни свет Вегаса.

„Хтела бих да заувек Лас Вегас зовем својим домом јер много волим што је све као у неком извитопереном огледалу", каже. „Мало је луд. И неумесан. И тотално кич, али ја га волим."

Све фотографије заштићене ауторким правима