Откривена најстарија материја на Земљи

Научници који су анализирали остатке једног метеорита открили су најстарију познату материју на Земљи.

Пронашли су зрна прашине у камену из свемира - који је пао на Земљу 1960-их - и неке су старе чак 7,5 милијарди година

Најстарије честице прашине настале су на звезди која је постојала много пре настанка соларног система.

Тим истраживача објавио је откриће у Зборнику Националне научне академије.

Када звезда умре, честице настале на њој плове свемиром. Ове „пресоларне честице" су онда постале део нових звезда, планета, месеца и метеорита.

„Оне су чврсти узорци звезде, права звездана прашина", каже водећи аутор Филип Хек, кустос и професор на Универзитету у Чикагу.

Тим научника из Сједињених Америчких Држава и Швајцарске анализирао је 40 пресоларних честица пронађених на метеориту који је пао у Аустралији 1969. године.

„Делови метеорита почињу да се претварају у прах", каже коауторка Џеника Грир.

„Једном када се сви делови одвоје, настаје нешто налик пасти и има оштру карактеристику - мирише на покварени путер од кикирикија."

Та паста је онда убачена у киселину, да би остала само звездана прашина.

„Као да запалите пласт сена да бисте нашли иглу", каже Филип Хек.

Да би открили старост прашине, истраживачи су мерили колико је дуго била изложена космичким зрацима у свемиру. Ти зраци су високо енергичне честице које путују кроз нашу галаксију и продиру у чврсту материју.

Неки од ових зрака у интеракцији са материјом формирају нове елементе. Што су изложенији, формира се више оваквих елемената. Истраживачи су користили посебну форму (изотоп) неона да би утврдили старост честица.

„Упоређујем ово са избацивањем канте на пљусак. Под претпоставком да су падавине непрестане, количина воде која се накупи у канти показује колико је дуго била на киши", каже др Хек.

Мерење присуства нових елемената научницима открива колико дуго је честица била изложена космичким зрацима. Тако откривају колико је стара.

Испоставило се да су неке од ових пресоларних честица најстарије откривене до сада.

На основу тога колико су биле у интеракцији са космичким зрацима, већина је стара између 4,6 и 4,9 милијарди година. Поређења ради - Сунце је старо 4,6 милијарди година, а Земља 4,5.

Међутим, најстарије датирају од пре око 7,5 милијарди година.

„Само 10 одсто честица су старије од 5,5 милијарди година, 60 одсто има између 4,6 и 4,9 милијарди година, а остале су између најстарије и најмлађе.

„Сигуран сам да има старијих пресоларних материја на овом и другим метеоритима, само их још нисмо открили", каже др Хек за ББЦ.

Најстарија раније откривена честица имала је око 5,5 милијарди година.

Ова открића додају нове детаље расправи да ли се нове звезде формирају стално или не, или да ли је временом број звезда растао или не.

„Захваљујући овим честицама. сада имамо директне доказе за период појачаног формирања звезда у нашој галаксији пре седам милијарди година помоћу узорака из метеорита. Ово је један од кључних налаза наше студије", рекао је др Хек.

Истраживачи су такође сазнали да пресоларне честице често лебде кроз свемир заједно у великим свежњима, попут граноле. „Нико није мислио да је то могуће у тој мери", објаснио је Филип Хек.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]