Дора Мар: Пикасова љубавница излази из његове сенке

Дора Мар је живела скоро 90 година и упркос томе што је била талентована уметница, популарност је ипак стекла због романтичне везе са Паблом Пикасом.

Ова изложба покушава да прикаже њен живот и изведе је из Пикасове сенке.

Он је био велики сликар, али пре него што су се упознали 1935. године, она је у Француској била популарна због фотографија које је стварала.

Национална галерија модерне уметности у Лондону, Тејт Модерн приказаће њене радове и живот.

Мар, рођена Хенрите Теодора Марковић је 1935. године била је фотографкиња на снимању филма у Биланкорт студију на периферији Париза. Упознала се са тада 26 година старијим Пикасом, који се већ прославио.

Постала је његова љубавница, касније и његова највећа муза. Наредних осам година били су заједно, иако Пикасо није прекинуо везу са Маријом Терезом Валтер.

Ових неколико чињеница је углавном све што љубитељи уметности знају о Мар, која је умрла 1997. године. Током година у Пикасовом животу је било много жена, али је она несумњиво била од од оних која му је највише значила.

Међутим, постајала је све познатија. Ова изложба, која ће бити представљена у Лондону већ је приказана у Паризу, а следеће године биће и у Лос Анђелесу.

Да ли је заслужила да сада као фотографкиња и сликарка изађе из његове сенке? И да ли се године занемаривања њеног рада могу надокнадити?

Професорка Мери Ен Ковс написала је књигу о Мар пре 20 година, рекавши да је изузетно талентована.

„Ранији радови из Француске су углавном били модна фотографија, која се доста разликовала од било чије фотографије тог типа...њене најбоље фотографије су и драматичне".

„Композиције су често биле необичне, због начина на који је користила светло. Чим видите бар делић рада који је она радила, знате да је она - слике ће вам рећи све. Димензије њених фотографија су чудне, али њен рад увек говори и има утицај.

„Неке од њених фотографија су у мрачне и најављују пропаст, док су неке духовите. Модне фотографије биле су само део њеног рада. Фотографисала је људе који гладују у Барселони. Њен рад је занемарен, јер су је гледали само кроз Пикаса".

Ема Лејвис је кустоскиња ове изложбе у Тејт Модерну, у којој ће бити представљено 250 фотографија. Каже да се диви „мрачном гламуру" њеног рада и додаје да је ту „и разиграни елемент- духовитост".

Мар је такође фотографисала и неке од 30.000 становника у такозваној „ла зони"- сиромашној периферији Париза. Изложба која ће бити представљена у Лондону приказаће неке од њених најупечатљивијих радова с почетка каријере.

Лејвис каже да су тридесете године биле врхунац недељника и часописа који су излазили једном месечно.

„То је било довољно да Дора зарађује за живот и ми желимо да прикажемо колико је била талентована у ономе што је радила. Играла се са авангардним и експерименталним сликама. Као жени било јој је тешко да буде део уметничке групе коју су чинили надреалисти.

„Комерцијални рад Доре Мар појављивао се у великим француским часописима, попут Rester Jeune. О њеном раду се говорили у разним другим уметничким часописима.

„Документарна фотографија је у великој мери била изложбама, али није била штампана. Била је левичарка и документарац Депресија ја за њу био важан рад о страдању сиромашних- повезивали су је са Асоцијацијом револуционара писци и уметници".

Изложба тешко може да „зажмури" на њену везу са Пикасом, јер њихов однос ставља њен живот у контекст.

Као фотографкиња забележила је вероватно најпознатију слику на којој је Пикасо - Герника (1937). Посетиоци изложбе могу да виде и нека Пикасова дела на које је Мар утицала, укључујући и Жену која јеца, која се већ налази у галерији.

Неки ту слику доживљавају као Дорин портрет, али је она увек инсистирала говорећи да никад није позирала Пикасу за било коју слику. Признала је да је користио неке њене делове тела за инспирацију.

Професорка Ковс каже да је Мар од свих Пикасових муза била највећа интелектуалка.

„Говорила је и шпански, што је значило да је учествовала и водила разговоре о тешким догађајима током тридесетих година. Била је прелепа, али мислим да је Пикаса привукла драматична искра коју је имала".

Страствена веза је трајала отприлике до 1942. године, када се Мар упутила на југ, односно када се преселила у Менербе у Прованси. Да ли је она прихватила да ниједна жене неће у потпуности имати Пикаса?

„Не мислим да је она жена које би кротко прихватила било шта", каже професорка.

„Када се веза завршила, вриштала је, била је страствена и бесна. Али, кад се преселила на југ, почела је опет да слика и те слике су биле невероватне, али су њене фотографије најбоље".

„Дакле, не треба да покушавамо да избацимо Пабла Пикаса из њеног живота, али је она увек имала да нам каже много тога с њим или без њега".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]