„Call of Duty - Modern Warfare": Игрица разбеснела Русе - ко је јунак, а ко негативац

Многе у Русији увредила је и разбеснела нова верзија веома популарне видео игрице „Call of Duty - Modern Warfare".

Руски гејмери су чак игрици спустили рејтинг на популарном сајту Метакритик (Metacritic), па је у тренутку изласка имала оцену 3.0, што је заиста мало.

Неки руски јутјубери су у међувремену одбили да објављују туторијале и пишу рецензије за CoD. Тако је један познати влогер, познатији под псеудонимом Медисон (Maddyson), јавно саопштио да он не подржава игрицу, иако му је обећан велики хонорар.

У исто време су критичари са Запада прилично задовољни, истичући да је игрица на високом технолошком нивоу и има занимљив гејмплеј. Не баве се политичким тренутком.

Из компанија Активижн (Activision), која је направила игрицу, за Руску службу ББЦ истичу да је сиже приче само један део игрице, као и „да је реч о измишљеној причи која не приказује догађаје из стварног живота".

„Игрици није циљ да даје политичке изјаве о некој конкретној страни или конфликту", истичу творци.

Шта се то тачно није свидело руским гејмерима?

Пажња, текст садржи спојлере!

Масовна убијања и хемијско оружје

Радња игрице се дешава у измишљеној земљи Урзикистан, а статус и распоред војних снага указује да је прототип за то била Сирија.

Руски гејмери су љути због улоге коју имају руски војници, који су и у претходним деловима игрице углавном били негативци, али су овог пута нарочито сурови, и то углавном према цивилима.

У једном делу игре гејмер контролише лик девојчице, чија мајка гине за време бомбардовања руске војске, а оца пред њеним очима убија руски војник. Њен задатак је да се неприметно приближи војнику и убије га, а уколико гејмер то не успе, војник убија и девојчицу.

У наставку девојчицу заробљава руски пуковник (касније генерал) Барков и тај део је прилично суров - он мучи девојчицу како би сазнао где се налази вођа побуњеника, за које сматра да су терористи. Мучење је приказано детаљно.

Барков на лице девојке ставља крпу и сипа воду на њу, што је начин мучења познат као waterboarding. Тај термин постао је опште познат углавном захваљујући западној кинематографији, где га углавном примењују специјалци са Запада.

Онда следи сцена у којој људи у руским војним униформама вешају ненаоружане цивиле, да би касније против цивила употребили отров, иако они очигледно нису опасност за њих. Једини разлог за то је недавни напад побуњеника, које обични грађани подржавају, Барков сматра.

Међународне организације су више пута извештавале о употреби хемијског оружја у Сирији, али Русија ниједном није била оптужена за његово коришћење. Сличних оптужби је било и против снага сиријског председника Башара ал-Асада, које или у потпуности негирају употребу таквог оружја, или за то окривљују екстремисте.

„Пут смрти" или „бели шлемови"

У другом делу игрице један од главних хероја учествује у јуришу руске ваздухопловне базе, који почиње нападом малих дронова ручне израде.

Стварни напад на руску авиобазу помоћу беспилотних летелица одиграо се последњег дана 2017. године. Тада је незванично објављено да је озбиљно оштећено или уништено неколико авиона, што је Министарство одбране убрзо негирало. Затим је, према речима руских војника, уследио још најмање један напад, који је био одбијен.

У игрици група побуњеника, којој се прикључио оперативац ЦИА, јуришом заузима авиобазу, убија на десетине Руса, а сама база током напада бива у потпуности уништена.

А онда следи део игре под називом заузима „Пут смрти" (Highway of Death).

У овом делу побуњеници и њихов амерички пријатељ налазе се поред пута пуног уништене технике локалне екстремистичке групе. Побуњеници тврде да је све то последица ваздушног напада руске авијације на терористе у повлачењу.

Ипак, многи у Русији су обратили пажњу да је назив тог пута у игрици - и на руском и на енглеском - исти као и незванични надимак два пута који заиста постоје. Реч је о путевима на којима је 1991. године, у операцији „Пустињска олуја", у бомбардовању уништено на стотине аутомобила и оклопних возила ирачке армије која је напуштала Кувајт. Погинуло је на стотине људи.

Међутим, ваздушне ударе је тада вршила авијација западних земаља, а не руска.

Осим свега тога, руски медији су још раније скренули пажњу на то да у игри има доста „белих шлемова" - групе добровољаца које су деловале у Сирији на територијама под контролом побуњеника, а чији је задатак да помогну цивилима погођеним борбеним дејствима.

Москва и Дамаск за то време тврде да та организација ради у интересу Запада и да се бави инсценирањем напада хемијским оружјем, кривећи за то владу Сирије.

Након што је игрица објављена испоставило се да је у верзији за руско говорно подручје боја кацига промењена - постале су зелене.

Ко је генерал Барков?

У многим играма серијала Call of Duty Руси су се делили на „добре" и „лоше".

Том приликом „лоши" су обично били побуњеници-ултранационалисти, који покушавају да свргну руску владу, а „добри" су их спречавали у томе заједно са западњачким специјалним снагама.

Ипак, овог пута све указује на то да се ради о професионалном војнику са чином генерала, иако током игре Баркова и његове војнике не повезују отворено са руском војском.

Међутим, он командује руском авијацијом и оклопним возилима, побуњеници називају његове људе руским војницима, а он носи руску униформу и руску војну поткошуљу која га приказује као командоса.

Осим тога, ако се у сећањима девојчице - чије су родитељи убили Барковљеви људи - на његовим еполетама виде пуковничке звезде, а током развоја главне радње игрице њега називају генералом, тешко да је могао да добије виши чин ако није професионални војник.

Из тога је могуће извести закључак да је руска власт на његове злочине из прошлости зажмурила на једно око.

Једини детаљ који може да указује на то да Барков не служи у руској војсци је недостатак руских амблема на униформи. Уместо њих на рукаву му светлуца црвени правоугаоник на коме пише „Победа или смрт".

Осим тога, те исте заставе могу да се виде у његовој бази, која се из неког разлога налази у грузијском граду Боржомију, а његова вила са базеном и црквом је у Молдавији.

На крају, у завршном кадру трејлера, схвативши да губи, Барков безуспешно покушава да се чује са Москвом, а после његове смрти команда јавља херојима да се Русија одрекла свог генерала. Ови на то одговарају да руске власти нису имале нарочитог избора.

Сива зона

Аутори су још у фази изграде игре саопштили да желе да испричају дубљу причу него у претходним верзијама. То значи да у игри има сложених моралних питања, па гејмер мора да прави избор који није баш једноставан.

Према њиховим речима, желели су да избегну традиционалну црно-белу поделу и покажу да у савременим оружаним сукобима највише има сиве зоне.

Међутим, руски гејмери највише замерају што је, према њиховом мишљењу, управо Русија та која у игрици шири конфликт и која је приказана искључиво са лоше стране.

У игрици се боре четири главне војне силе.

Са једне стране су амерички и британски командоси и њихови савезници, локални побуњеници, код којих се препознају црте курдских јединица и „умерене опозиције" сиријских власти. Неко ко игра игрицу контролише ликове са те стране.

Њихови противници су две оружане силе, које ратују и међусобно. То су људи у руским војним униформама, које побуњеници оптужују за упад на њихову страну, као и измишљена екстремистичка организација „Ал-Катала", која подсећа на Ал Каиду.

Неки руски гејмери пишу да су руске војнике тиме практично ставили у исти кош са терористима.

Од свих Руса у игрици као позитиван лик може да се окарактерише у најбољем случају само један - агент Николај, који помаже западним командосима.

У исто време страна за коју игра гејмер приказана је као да следи „исправне" циљеве, иако и она често чини контроверзне ствари са моралне тачке гледишта. На пример, један од главних хероја, британски капетан Прајс, испитује једног од вођа „Ал Катала", добија од њега потребно признање, а затим узима његову жену и дете као таоце.

Пре испитивања он говори лику, којим управља гејмер, да овај мора обавезно да учествује у испитивању. Уколико гејмер изабере ту опцију, његов лик мора да узме револвер, прислони га на главу детета које је у наручју уплакане мајке и повуче окидач.

Потом се испостави да оружје није напуњено, али пре него што командос успе да га напуни вођа „Ал Катали" исприча све што су хтели од њега да сазнају. Један од оних који сматрају да је то било претерано је управо руски агент Николај.

Након тога, у делу игре са нападом терориста на Лондон, капетан Прајс по цену живота једног од талаца спасава остале, док екстремиста Волк у једној сцени помиње да је некада радио за ЦИА.

Један од вођа побуњеника, који са главним јунацима ратују против руских војника и Ал Катала, долази у посед хемијског оружја и са њиме прелази код екстремиста. Он жели да то оружје употреби у Санкт Петербургу и свали кривицу на Американце, како би се Русија концентрисала на рат са САД и напустила Узикстан.

После тога ЦИА практично предаје савезнике и ставља их на списак терористичких организација, иако зна да је у крађу оружја укључен само један од побуњеника.

И за крај, током игрице с времена на време треба доносити тешке одлуке. На пример, у једном случају играча напада ватреним оружјем жена поред које стоји дете које плаче од страха. Ако је не убије, она ће убити њега.

Цео серијал

Тешко је упоредити време у коме се одвија радња игрице са реалношћу.

Ствар је у томе што jе последњи серијал заправо приквел целокупног подсеријала Modern Warfare. То значи да се догађаји из претходна три дела хронолошки одвијају након догађаја из нове игрице.

Прича из сваког дела Modern Warfare игара је завршена и повезана са наредном. На тај начин сваку игру можемо да посматрамо као једну од епизода целокупне историје Трећег светског рата у коме учествују Русија, САД и различите терористичке организације.

У три претходна серијала терористи ратују на територији Русије и блискоисточних земаља и упорно покушавају да испровоцирају рат са САД.

Након смрти вође Ал Катала, чији је надимак био „Вук", на сцену ступа вођа екстремистичке организације Имран Захајев. Управо он, уз помоћ националисте Владимира Макарова и америчког генерала Шепарда нешто касније испровоцира Трећи светски рат.

Уколико се погледају сви догађаји током читавог подсеријала Modern Warfare, Русија и САД после деструктивног Трећег светског рата закључују мир. Иначе, у тим играма се међу антагонистима налази амерички војник, а међу протагонистима руски агент Николај. Штавише, у једном од серијала амерички специјалци ратују уз подршку руских војника.

Према томе, рат који траје двадесет година у Узикстану може да се одвија и средином деведесетих година, али и почетком двехиљадитих или након 2010. године, све зависи од тога шта се узима као преломна тачка.

Историјске паралеле ове серије или датуми наведени су у последњој мисији - и у њој се догађаји одвијају у садашњем времену, 2019. години.

Осврт на кинематографију

У Modern Warfare игри, као и у целом серијалу Call of Duty традиционално се појављује много цитата из филмова.

На пример, у серијалу Свет у рату (World at War), који се дешава током Другог светског рата, прекопиран је двобој снајпериста из филма „Непријатељ пред вратима", да би у следећем било директних цитата из филмова „Танка црвена линија" и „Спашавање редова Рајана".

У најновијој игрици такође има цитата из филмова.

На пример сцена јуриша на америчку амбасаду подсећа на филм „13 сати: Тајни војници Бенгазија". Штавише, сама зграда америчке амбасаде у Узикистану личи на дипломатско представништво САД у Либији, које је приказано у филму.

Неке сцене подсећају и на друге филмове. На пример, сцена са таоцем у Лондону подсећа на филм „Катанац за бол". Истина, талац се не налази у Британији већ у Ираку.

Коментатор ББЦ-ја Марк Цесљак у рецензији навео је да су титлови и окружење филма исти као у холивудским блокбастерима, а као пример наводи филм Sicario.Атмосфера, музика и најављена тенденција игре да неће постојати подела на добре и лоше, заиста подсећају на тај филм, и још више на његов наставак Sicario 2, сматра он.

Најмање две сцене, испитивање вође групе „Ал Катали" и свађа ЦИА са специјалцима због проглашавања побуњеника терористима, веома личе на радњу филма - једино се разликују у томе што су те сцене у филму бруталније, а Руса у филму нема.

Иначе, тај филм је углавном посвећен сумњивим методама рада америчких специјалаца.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]