Краљичин говор: Зашто је толико важан и шта он може да значи за владу

Влада Велике Британије је суспендовала Парламент да дозволи краљици да одржи говор.

За владу је крајње необично да изгуби гласање који следи након говора. Али и то је могуће и могло би да има озбиљне последице.

Шта је краљичин говори и шта би могло да се догоди уколико га посланици одбаце?

Шта је краљичин говор?

Краљичин говор пружа влади прилику да истакне приоритете.

Део је Државне церемоније отварања парламента, чиме се обележава почетак парламентарне године.

Церемонија почиње поворком у којој краљица путује од Бакингемске палате до Вестминстера у кочијама.

Посланике сазива званичник Дома лордова, познат као Блек Род. Пре уласка у дом, затворена су му врата што симболизује независност од монархије.

Током говора, краљица представља владине законе које парламент треба да одобри. Према правилима, монарх их најављује у присуству посланика и чланова Дома лордова.

Краљица држи говор обично једном годишње, али последњи пут то се десило 21. јула 2017. Разлог за то била је одлука тадашње премијерке Терезе Меј да се током двогодишњег заседања расправља о Брегзиту.

Ко пише краљичин говор?

Пишу га министри, али га са трона у Дому лордова чита краљица.

Дужина говора зависи од броја предлога закона и других најава - попут оних које се тичу иностране политике - али обично траје око 10 минута.

Може ли неко други да прочита краљичин говор?

Краљица је читала говор 64 пута, али је била одсутна 1959. и 1963. године, због трудноће.

У тим околностима, говор је читао Лорд канцелар.

Да ли се о њему гласа?

Да.

Неколико сати након читања говора, посланици се окупљају у Доњем дому парламента и почињу да расправљају о њему.

После уводних речи два посланика, премијер ће покушати да „прода" говор посланицима, као план за будућност земље.

Лидер опозиције онда добија шансу да одговори, пре него што остали посланици могу да се укључе.

Дебата обично траје најмање пет дана.

На крају дебате се гласа. Гласање је обично симболично, пошто је изузетно ретко да влада изгуби.

Шта се дешава уколико влада изгуби?

Пораз на гласању о краљичином говору у суштини значи да су посланици одбацили владин план за доношење нових закона.

Откако је постао премијер, Борис Џонсон је већ изгубио седам узастопних гласања у Доњем дому парламента. У овом тренуку, ако сваки посланик који није конзервативац гласа против владе, то значи пораз са разликом од 43 гласа.

Али иако би Џонсон био под огромним политичким притиском да поднесе оставку ако изгуби и ово гласање, можда неће бити приморан на то.

Уколико би влада изгубила, то не би аутоматски значило превремене изборе. Међутим, опозиција може да се осети примораном да одговори предлогом гласања о неповерењу, остављајући посланицима да гласају о томе.

Такође, влада би могла да одговори расписивањем ванредних избора. Али, за то је потребна двотрећинска већина од укупног броја посланика.

Када је влада поражена на гласању о краљичином говору?

То се последњи пут догодило у јануару 1924. конзервативном премијеру Стенлију Болдвину након гласања о говору краља Џорџа Петог, без обзира на то што је месец дана пре тога на изборима добио већину гласова.

Болдвин се повукао и мањинска лабуристичка влада је преузела власт.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]