Соларне олује: Колико су опасне по људе, интернет и сателите

Текст је ажуриран 13. априла 2022. године

Научници имају подељено мишљење о томе да ли јака соларна олуја може да оштети комуникације на Земљи и доведе до великих финансијских губитака.

Нова олуја, према проценама стручњака, оцетиће се на земљи у четвртак, 14. априла 2022.

Последица је изненадне експлозије потпуно неактивне, „мртве" сунчеве пега, означене као AR2987. Приликом експлозије 11. априла избацила је огромне количине соларног материјала који је кренуо у правцу Земље.

Коронална експлозија из неактивне сунчеве пеге AR2987, према подацима Центра за прогнозу свемирских временских прилика (SpaceWeather.com) избацила је велику количину радијативног зрачења ван короне, и велике количине плазме која би могла да изазове интензивнију северну светлост у горњим слојевима Земљине атмосфере.

Али како на нас могу да утичу појаве које се дешавају дубоко у свемиру, више милиона километара далеко од Земље?

Велики број подводних мина близу обале Вијетнама, мистериозно је експлодирао 1972. године.

Недавно је потврђено да је активирање мина изазвала соларна олуја, која, како у ауторском тексту за ББЦ тврди професор Крис Скот са Универзитета у Редингу у Великој Британији, може значајно да поремети земљино магнетно поље.

„Слична појава би данас могла да има озбиљније последице - утицала би на технологију од које зависимо, попут сателита и електричних мрежа", сматра Скот.

Са друге стране, Јован Алексић, астрофизичар и члан Астрономског друштва Руђер Бошковић, каже да су привремени прекиди електроенергетских и телекомуникационих система „најгоре што може да се деси".

„То је једна нормална појава која не може да уништи живи свет на Земљи. Постоји од памтивека и постојаће и надаље", рекао је раније Алексић за ББЦ на српском.

Како настају соларне олује?

Сунце представља згуснуту масу плазме - густу ватру - коју обуздава магнетно поље.

Оно функционише попут магнетног кавеза, објашњава српски астрофизичар.

„Када је Сунце мирно, магнетни кавез је затворен и ништа из њега не цури. Међутим, временом се магнетни кавез негде мало истањи, па сунчева плазма хоће да излети напоље", каже Алексић.

Када мангенти кавез попусти, долази до сунчевих ерупција.

Према речима професора Скота, свака соларана олуја има енергију 100.000 пута јачу од светског нуклеарног арсенала, само што се она распршује у свим правцима у огромном простору у свемиру.

„Уколико је сунчева плазма усмерена ка Земљи и стигне до наше планете, то може довести до одређених последица", истиче Алексић.

Колико су соларне олује штетне?

Професор Крис Скот рекао је раније да се процењује да би Велика Британија услед соларне олује могла да претрпи губитак од 16 милијарди фунти.

Он сматра да је важно да се обезбеди довољно додатне енергије за очување залиха хране и лекова, као и протока воде и горива.

„Ако сателитска комуникација буде онеспособљена, престаће да раде сервиси попут сателитских навигација и телевизије."

Али прогнозе његовог српског колеге су оптимистичније.

„То може изазвати само краткотрајне поремећаје у електроенергетским и телекомуникационим системима", тврди Алексић и додаје да нема разлога за бригу.

„Инжењери су свесни тога, тако да, ако је систем добро пројектован, врло брзо ће се вратити у нормалу."

„Сигурно нећемо остати без телекомуникација", додаје.

Колико често се дешавају?

Сунчеви магнетни кавез попушта и обнавља се у периоду од 11 година, објашњава Алексић.

„Дакле, на сваких 11 година дође максимум. Па после пет до шест година минимум и тако стално."

Он додаје да је то потпуно уобичајена појава.

„Потпуно је нормално да Сунце 'подивља' на сваких 11 година. То је природно."

Како можемо и да ли треба некако да се заштитимо од соларне олује?

Да су соларне олује смртоносне, не би постојао ни живот на земљи, сматра Алексић.

Земља око себе има магнетни појас којим се штити од наелектрисаних честица.

„На Земљи смо заштићени, али астронаути у свемирским орбитама, на Месецу, они су додатно изложени."

Невреме у свемиру налази се на листи ризика Владе Велике Британије, заједно са познатијим претњама попут пандемије грипа и поплава.

По опасности је једнако рангирано као јак топлотни талас или ризик од избијања нове заразне болести.

Инжењери који израђују свемирске летелице проучавају временске непогоде у свемиру како би уградили безбедносне системе у шатлове.

„Довољно сателита је оштећено током претходних непогода да схватимо да Сунце мора пажљиво да се надзире, како би се предвиделе соларне олује", сматра Скот.

„Метеоролози могу да уоче соларну олују шест сати пре него што стигне до Земље", додаје.

Шта су Сунчеве пеге?

Сунчеве пеге су привремене појаве на површини Сунца (фотосфера), које се визуелно појављују као тамне тачке у односу на околна подручја.

Оне су нешто хладније од околине фотосфере, а изгледају као тамне поре.

Ове тачке су привремене и могу да трају неколико сати или неколико недеља.

Идеја о „мртвој" сунчевој пеги је више поетска него научна, објашњава Филип Џаџ, соларни физичар из Опсерваторије у Националном центру за истраживање атмосфере (NCAR), али конвекција Сунца разбија ове тачкe, преноси РТС.

„Повремено, сунчеве пеге се могу 'поново покренути', са више магнетизма који се појављује касније (данима, недељама) у истом региону", додаје Џаџ.

Без обзира на будућност AR2987, сунчева пега је 11. априла 2022. године ослободила соларну бакљу класе Це.

Такве бакље се дешавају када плазма и магнетна поља изнад сунчеве пеге попусте под стресом, убрзавају ка споља, наводи Џаџ, јер би налетели на густ материјал ако би се спустили према унутрашњости Сунца.

Бакље класе Це су прилично честе и ретко изазивају било какве ударе директно на Земљу.

Понекад, као са овом ерупцијом, соларне бакље могу изазвати избацивање короналне масе, што су огромне ерупције плазме и магнетних поља са Сунца које путују ка свемиру милионима километара на сат.

Соларне бакље класе Це, како наводе у Центру за прогнозу свемирских временских прилика ретко покрећу короналну масу, а када се то и догоди, оне су обично споре и слабе.

При судару са честицама у Земљиној атмосфери долази до јонизовања гаса и појаве светлости.

Ова појава се уочава у поларним подручјима, због чега је добила име поларна светлост или Аурора бореалис (односно Аурора аустралис на јужној земљиној хемисфери).

Уколико је сунчева активност већа, појачано деловање сунчевог ветра може довести до појаве поларне светлости и на мањим географским ширинама.

У таквим условима постоји могућност ометања или чак оштећења радио-комуникационих уређаја на Земљи и вештачким сателитима.

Током мирније активности на површини Сунца, ток честица познатих као соларни ветар довољан је да покрене аурору у поларним регионима.

Током јаче короналне експлозије, већи поремећај магнетног поља планете значи да се аурора може појавити у много ширем опсегу.

Такозвана канибал коронална експлозија јурила је ка Земљи крајем марта, изазивајући ауроре у Канади, северном делу Сједињених држава и Новом Зеланду, известио је Space.com.

Ова коронална експлозија могла би да изазове мању геомагнетну олују 14. априла, што значи да би могло бити мањих утицаја на сателитске везе и слабих флуктуација у електроенергетској мрежи, наводи SpaceWeather.

Аурора може постати видљива на нижим географским ширинама од уобичајених.

Сунце је тренутно у Соларном циклусу 25, откако су почела формална посматрања 1755. године.

Број сунчевих пега током овог циклуса је у порасту и очекује се да ће достићи врхунац 2025. године, што значи више могућности за соларне олује - и ауроре.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]