Колумбија и деца војници: Некадашњи борац започиње нови живот

„Било је битака у којима нисам знао шта да радим. Треба да пуцаш као лудак да не би погинуо", каже петнаестогодишњи Луис*.

Регрутован је неколико дана пре 14. рођендана. Провео је 12 месеци у Народно ослободилачкој војсци (ЕПЛ), махом у близини северне границе са Венецуелом.

ЕПЛ је колумбијска герилска група укључена у трговину дрогом и другим нелегалним активностима.

Луису су најтеже падале дуге ноћне шетње по планинама.

„Они током ноћи проводе много времена напољу. Полазак је у осам увече, у потпуном мраку и без бакљи.

„Држе раздаљину од 10 до 15 метара између себе и ходају два сата", присећа се он.

„Како сам доспео овде?"

Луис је добио униформу и две недеље провео на основној обуци за коришћење ватреног оружја. Онда је на ред стигло тестирање. Младим борцима је речено да ће бити убијени ако не буду пуцали када добију наређење.

„Официри из те герилске групе су нам рекли да ћемо напасти полицијску станицу и зато су повели све нове момке у напад. Отворили смо ватру док није стигао авион и онда смо се повукли", каже Луис.

„Био сам уплашен јер је то био први пут. Био сам са њима само неколико недеља."

Тада је схватио да је погрешио и одлучио да побегне.

„Размишљао сам у себи: како сам дошао овде? До тога да користим оружје и пуцам?"

Луис је побегао из ЕПЛ-а у фебруару. Помогао му је герилски командант који се сажалио.

Није мислио да ће добити прилику да преокрене живот. Али након шест месеци студирања у Бенпости, дому и школи за бивше борце, одлучио је да иде на факултет - жели да постане кувар.

Заведен лажним обећањима

Бенпоста је смештена у мирним планинама изнад Боготе, престонице Колумбије.

Ову школу домом назива око 100 деце и тинејџера, углавном из сиромашних заједница.

Герилске групе ретко физички отимају децу - обично их заводе лажним обећањима. Често вожња мотоциклом или обичан топли оброк могу бити довољни да убеде дечаке да се придруже јединицима.

Луис је одрастао на фарми и насиље је било део свакодневнице. Напустио је школу када је имао девет година да би скупљао лишће коке, основног састојка кокаина. Каже да су га родитељи терали да ради како би имали шта да једу.

Управо је на тајним плантажама коке успоставио први контакт са припадницима ЕПЛ-а. Плаћали су му додатно да изврши њихова наређења. Разносио је дрогу и радио за њих као чувар.

„Побуњеници су рекли да треба да пођем са њима јер је са њима лепо, има оружја, жена, новца, хране и свега", присећа се Луис.

„Тако да онда превариш себе и одеш. Али тада схватиш колико је тамо заправо лоше."

Врх леденог брега

Једном када се нађу међу побуњеницима, деца и тинејџери обављају различите послове - кувају, рада у лабораторијама за производњу дроге, чисте оружје, изнуђују новац или, у неким случајевима, раде као сексуални робови.

Из Уједињених нација кажу да је број присилно регрутоване деце и тинејџера у Колумбији порастао од 2016. Те године је влада потписала мировни споразум са највећом колумбијском побуњеничком групом, Револуционарним оружаним снагама Колумбије (ФАРК).

Вирџинија Гамба, специјална представница УН-а за права деце у оружаним сукобима, упозорила је да су бројеви којима УН располаже „само врх леденог брега".

Већина младих људи у Бенпосту долази из проблематичне области Кататумбо.

Након демобилизације чланова ФАРК-а, стопа насиља у овој регији је значајно порасла. Сада се ЕПЛ и Национално ослободилачка армија (ЕЛН) боре за контролу овог дела земље на северу Колумбије.

Ово подручје није једино у којем стопа насиља расте. Након што су се припадници ФАРК-а повукли из трговине кокаином којом су финансирали њихових операција, друге групе почеле су да се надмећу за удео у огромној добити.

Како шире поље деловања, ове групе намеравају да регрутују нове чланове.

Луис је за ББЦ рекао да ЕПЛ нуди деци два милиона пезоса (око 600 долара) да им се придруже, што је право мало богатство у овом делу света.

Он је такође рекао да су онима који би наговорили вршњаке да узму оружје или који би идентификовали пријатеље који би се можда придружили ривалима ЕПЛ-а, нуђени бонуси.

Луис каже да је заувек окренуо леђа насиљу. Сада први пут ужива у школи.

„Стварно је добро јер ми помажу у рехабилитацији и да превазиђем све оно што ми се издешавало ", каже он.

„Подржавају ме док пролазим и кроз добре и кроз лоше периоде."