ТЕД 2019: Како убити зомби гласину и побољшати Фејсбук

Од такозваних зомби гласина - виралних онлајн вести које одбијају да умру - до разлика између дезинформација и лажних вести, током већине наступа на ТЕД-у 2019. говорило се о потреби да се унапреди разговор на интернету.

А то се десило не само зато што би било лепо супротставити се бескрајној количини онлајн лажи и пропаганде истинитом и увиђавном расправом, какву публика на ТЕД-у увек много више воли.

Већ и зато што, изјавио је низ говорника, дезинформације имају забрињавајуће последице у стварном свету - од утицаја на изборе до изазивања смрти.

Клер Вордл је оснивачица Фирст Драфт Њуза, добротворне организације која се бори против дезинформација. Она је недавно основала Коалицију за интегрисање вредности у заједничка информациона добра (грађанска). Циљ јој је да изгради нову инфраструктуру за квалитетне информације, нешто што је описала као „Википедију којој се може веровати".

На ТЕД-у је позвала све „грађане интернета" - било да су свакодневни корисници, новинари, едукатори или творци софтвера - да учествују у овом пројекту, чији је циљ изградити одлагалиште за гласине, мимове и пропаганду које круже интернетом. Покушаће да расветли одакле су они потекли и предлаж начине да за филтрирање сличног садржаја у будућности.

Она је говор започела типичном онлајн зомби гласином: фотографијом банане с црвеном тачком на њој. Пост је сугерисао да је у воће убризган вирус ХИВ-а.

„Сваки дан виђамо мимове попут овог. Гласине које искоришћавају најдубље страхове људи и забринутост за њихове породице. Лажи и чињенице иду руку под руку", рекла је она.

Није довољно да Фејсбук и Гугл имају властите фект-чекере или чак да владе регулишу веб. Такав вирални садржај мора да се сакупи, складишти и анализира у отвореној бази података, рекла је она.

Време је и да престане да се користи израз „лажне вести", који је сам по себи постао лажни наратив.

„Лажне вести покривају лажи, гласине, теорије завере, али их користе и политичари широм света да би напали слободну и независну штампу", рекла је она.

Закербергово просветљење

Роџер Макнејми је венчер-капиталиста и рани инвеститор у Фејсбук. Он се толико разочарао у правац у ком се фирма кретала да је написао књигу по имену 'Закербергован: Буђење пред катастрофом званом Фејсбук'.

Он је за ТЕД говорио о томе како су нежељене последице Фејсбуковог пословног модела, који се ослања на непрестано ангажовање корисника, биле и да је дељење упитног садржаја постало прелако.

Али то, истакао је, може да се поправи.

„Марку Закербергу фали да се добро наспава и доживеће просветљење - пробудиће се и схватити да може да уради више добра ако побољша пословни модел Фејсбука него са хиљаде Чен-Закерберг иницијатива", рекао је он, говорећи о филантропској организацији коју Закерберг води са супругом Присилом Чен.

У разговору са организатором ТЕД-а Крисом Андерсоном, Макнејми је говорио о томе како је причао са Закербергом и главним оперативним официром Фејсбука Шерил Сендберг девет дана пре америчких председничких избора 2016. године. Он им је рекао да компанија има проблем: видео је Фејсбук групу која је тврдила да је део кампање Бернија Сандерса како дели мизогине виралне мимове који су изгледали као да неко плаћа да се шире.

Макнејми је био забринут и због фирме која је недавно избачена с ове платформе због продавања података о људима који су изразили интересовање за покрет „Црни животу су важни" полицијским службама.

Он је рекао публици на ТЕД-у да га је Закерберг уверавао да су то „изоловани инциденти".

Убрзо после председничких избора, постало је очигледно да Фејсбук има много већи проблем када се испоставило да су руски тролови који шире дезинформације на зуб узели 126 милиона корисника Фејсбука.

Фејсбук је реаговао поводом руског уплитања и увео нова правила за изборе, са алатима који ће политичке огласе учинити транспарентнијим, листингом ко је поставио оглас и захтевом да оглашивач има адресу у земљи у којој се одржавају избори.

Али, рекао је Макнејми, морало је да се уради много више, зато што су се последице дела лоших онлајн актера сада прошириле и ван интернета.

„Нисте морали да будете на Фејсбуку у Мјанмару да бисте били мртви. Довољно је било да будете Рохинџа", рекао је он.

„Нисте морали да будете на Фејсбуку или Јутјубу у Крајстчерчу, на Новом Зеланду, да бисте били мртви. Довољно је било да се нађете у једној од тих џамија."

Он је оптужио технолошке гиганте за коришћење „бихевироалне манипулације" како би сазнали више о својим корисницима и унапредили услуге.

Он је дао пример са Гугл Мапама и Гугловом навигационом апликацијом Вејз.

„Знате ли како израчунавају време потребно да се пређе нека рута? Извесни проценат људи морао је да одвезе лошије руте како би они знали њихово пролазно време."

То је помогло да се израде боље руте, али је било и „језиво", рекао је он.

„Оно што се стварно дешава унутар тих компанија није да ми њима дајемо мало наших личних података а они постају бољи у пласирању циљаних огласа. Ту се дешава много више од тога. Ствари које имају директног утицаја на животе људи."

Хушкачи преко зомби гласина

Ендрју Маранц је новинар Њујоркера који је провео последње три године проналазећи људе који праве манипулативни вирални садржај.

На ТЕД-у је испричао како је дошао до веома сложене слике, са творцима садржаја који варирају од разочараних тинејџера до белих супрематиста који живе у Калифорнији.

„Неки су то видели као прилику да зараде новац на интернету", рекао је он. „Неки су желели да буду што скандалознији - али сам причао и са правим идеолозима."

„Многи то започну као некакву неслану шалу, али добију толико лајкова да онда почну и сами да верују у сопствене шале", додао је он.

Описао је једну младу жену са којом је разговарао која је од Обаминог следбеника постала редовни посетилац митинга белих супрематиста након што је провела месеце гледајући обмањујућу политичку пропаганду на интернету.

Друштвене мреже морају да преузму одговорност, истакао је, а то би могло да почне са поновним кодирањем.

„Алгоритми друштвених мрежа никад нису прављени тако да разликују добро од лошег или истинито од лажног."

„А ако су алгоритми прављени за емотивно учешће корисника, а то има лоше последице у стварном свету, онда они морају да буду оптимизовани за нешто друго", рекао је.