Аполо 11: Свет слави 50. годишњицу првог слетања човека на Месец

Хиљаде људи је славило 50. годишњицу првог слетања човека на Месец.

На дан 20. Јула 1969. године, лунарни модул Орао са Апола 11 слетео је у свемирску станицу Tranquility ("Спокој").

Неколико сати касније, у 21:56 сати по централном времену, Нил Армстронг је исписао историју као први човек који је ходао на Месецу.

Иницијално инспирисана ривалством Америке и Совјетског Савеза из доба Хладног рата, ова мисија се данас памти као иконички тренутак за љубитеље астрономије широм света.

„Опет дишемо"

Наса је обележила годишњицу емитовањем снимака лансирања на интернету, пружајући новим генерацијама шансу да виде историјски тренутак који је пре 50 година гледало пола милијарде људи.

У моменту слетања летелице, Армстронг, командант Апола 11, рекао је: „Хјустон, овде станица Tranquility. Орао је слетео."

Чарли Дјук, задужен за комуникацију са капсулом, одговорио је из контролне станице у Хјустону:

"Примљено, Tranquility. Чујемо вас на земљи. Гомила људи овде је на ивици да се угуши. Опет дишемо."

Сатима касније, када је закорачио на површину Месеца по први пут, изговорио је историјску реченицу:

"Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство".

Армстронгу су се на мисији прикључили чланови посаде Баy Олдрин и Мајкл Колинс.

Сва тројица су рођени 1930.

Олдрин и Колинс су још увек живи, али је Армстронг преминуо 2012. у 82. години.

Олдрин, други човек који је ходао Месецом, у суботу је написао на Твитеру:

„Данас је Америка за собом оставила велико питање: стигли смо тамо први. Слетели смо на Месец са 250 милиона Американаца који су нам чували леђа."

„Истина је да мисија припада свима њима, као и будућим генерацијама Американаца који сањају да још једном досегну Месец".

Мајкл Колинс, трећи члан посаде, рекао је за Фокс Њуз да о мисији не мисли „баш тако често".

„Живим миран живот", рекао је.

„Дешава се да ноћу идем мојом улицом, када почне да пада мрак, а онда осетим нешто иза мог десног рамена - па погледам горе и видим тај мали сребрњак горе и помислим, 'О, па то је Месец! Био сам тамо!'"

Како је свет прославио

Градови широм планете су организовали догађаје да прославе историјску годишњицу - укључујући и Наса центар за посетиоце у Хјустону у Тексасу.

Војно особље је извело скакање падобранима, а бендови су свирали уживо.

Одбројавање у новогодишњем стилу је такође обележило моменат првих Армстронгових корака.

Артефакти са мисије су изложени у Смитсонијан Националном музеју ваздухопловства и свемира у Вашингтону, укључујући и свемирско одело у којем је Армстронг летео.

Музеј авијације у Сијетлу је такође приказао оригиналне снимке слетања, рекреирајући дневну собу из 1969. допуњену савременим телевизором.

У петак увече, пројекција у трајању од 17 минута са сликама са слетања на Месец пројектована је на вашингтонски обелиск, док је маса људи посматрала из Националног парка.

Велика палата (Гран пале) у Паризу је обележила годишњицу изложбом посвећеном Месецу.

Изложба, која је отворена у априлу и затвара се у понедељак, обухвата огромну реплику месеца који виси са стакленог плафона зграде.

Уметник Спај (СПY) је такође креирао џиновски месец поводом годишњице, који је приказан на крову једне зграде у Мадриду.

„50 година после малог корака за човека"

Нешто раније, током лансирања које се поклопило са годишњицом, свемирска летелица Сојуз са астронаутима из Америке, Русије и Италије полетела је са Космодрома Бајконур у Казахстану, на путу ка Међународној свемирској станици.

У 23:48 сати по британском времену, руска свемирска агенција Роскозмос је твитовала да је свемирска летелица успешно пристала у станицу.

Док је ракета полетала, водитељ из Насе је рекао: „И, полећемо - 50 година после малог корака за човека, ракета Сојуз и њена међународна посада направиле су огроман скок са лансирне платформе на путу за међународну свемирску станицу.