Слика утопљеног оца и бебе - трагедија која је разбеснела јавност

На фотографији се виде два беживотна тела привијена једно уз друго - отац и дете.

Узнемиријућа слика Оскара Рамиреза и његове ћерке Валерије који су се утопили прелазећи реку Рио Гранде, раширила се интернетом и изазвала жестоке реакције у Америци због тога како се Трампова администрација односи према деци миграната која су задржана на америчко-мексичкој граници.

УПОЗОРЕЊЕ: ОВАЈ ТЕКСТ САДРЖИ ВЕОМА УЗНЕМИРИЈУЋУ ФОТОГРАФИЈУ

О фотографији се расправљало и у Мексику. Председник Андрес Мануел Лопез Обрадор назвао ју је „жалосном".

У Америци, дебата о томе како се Трампова администрација односи према мигрантима, посебно деци, набијена је емоцијама.

Чланица Конгреса, демократа Александра Окасио-Кортез, остала је при изјави да су кампови на граници у којима се деца држе недељама као „концентрациони логори".

Контроверза око овог питања довела је до оставке шефа америчке Агенције за царинску и граничну заштиту Џона Сандерса у уторак.

Усред жестоке дебате, представнички дом САД-а усвојио је пакет помоћи од 4,5 милијарди долара. Овим новцем требало би побољшати услове за мигранте заглављене на граници са Мексиком.

Председник Трамп је већ запретио да ће уложити вето на овај закон.

ББЦ је разговарао са двоје адвоката који су посетили привремене центре у Клинтону у америчкој држави Тексас. Они су описали услове у којима деца живе као ужасне и бедне.

„Деца су гладна, прљава, болесна и преплашена"

Елора Мукарџи је директорка Одељења за права миграната на Правном факултету Колумбија.

„Са децом и породицама које су задржане у федералном притвору, радим више од 12 година", каже она.

„Никада нисам видела услове који су толико понижавајући и нехумани као што су у Клинту у Тексасу".

„Деца су гладна, прљава, болесна и уплашена. Не знају када ће бити пуштена".

Много деце са којом сам причала држано је тамо данима и недељама, а неки скоро месец дана.

Закон налаже да се деца после 72 часа пребаце из ових притвора на граници.

Деца су смрдела, није им дозвољено да се окупају откада су прешла границу.

Носила су исту прљаву одећу коју су имала када су прелазила границу, одећу која је од прошле недеље смрдела на носну слуз, урин, а у случају мајки тинејџерки - и на млеко.

Током саслушања у федералном суду (18. јуна) речено је да је позиција владе да деца у овим објектима не би требало да имају приступ сапуну за прање руку, четкицама за зубе и креветима.

Ова деце не припадају тамо. Свако дете са којим сам разговарала има породицу у Америци, људи су очајни и покушавају да поново буду на окупу.

Не заслужују да данима и недељама буду држани у ћелијама и кавезима.

Трампова администрација чврсто стоји иза окрутне политике према деци.

Ово су деца која беже од најгорих траума, администрација би требало да поштује закон и да деци пружи безбедне и санитарне услове.

Људи који не верују да су услови у камповима такви, треба да оду у Клинт и причају са децом која су тамо задржана.

Нека им се приближе, да могу да их омиришу и добро погледају."

„На сред собе у којој једу и спавају је тоалет на отвореном"

Професор Вoрен Бинфорд је директорка програма за клиничко право на Универзитету Виламет у Орегону и научница који је бави правима деце.

„Држали су око 350 деце у објекту који је био намењен смештају одраслих и у ком су могле да буду смештене 104 особе.

„Нека деца су нам рекла да су их тамо држали три недеље", рекла је Бинфорд за ББЦ.

Више од стотину њих била су мала деца - одојчад, деца узраста за вртић, предшколци и школарци. Било је и неколико мајки са бебама.

Није било никога ко је водио рачуна о овој деци. Ова деца била су запостављена. Ову децу нико није редовно купао.

УПОЗОРЕЊЕ: СЛИКА КОЈА СЛЕДИ ЈЕ УЗНЕМИРУЈУЋА

Неколико стотина њих држано је у складишту које је недавно подигнуто.

Укратко - ова деца закључана су у страшним ћелијама, са отвореним тоалетом на средини собе у којој једу, у којој спавају.

Ћелије су претрпане. Погледали смо спискове и видели да је у неким ћелијама било њих стотину, а у другим 50 или 25.

Тамо су деца заражена вашкама. Тамо влада епидемија грипа. Деца су закључана, у изолацији, без надзора одраслих - деца која су веома, веома болесна и само леже на струњачама на поду.

Многа деца су нам рекла да су спавала на бетонском поду - било да су сама спавала, или да су видели другу децу, међу којима је била и одојчад.

Врло је фрустрирајуће чути да се питање бриге о овој деци меша с питањима о миграцијама. Брига о деци нема везе са миграцијама.

Сваки родитељ зна да ако сте одговорни за неко дете, чак и на само једну ноћ, ви ћете се побринути за то да дете има сапун, да добије четкицу и пасту за зубе.

Ова деца присиљена су да врше нужду, једу, спавају и проводе сваки дан - 24 сата седам дана у недељи у претрпаним ћелијама у којима деца спавају на поду. Ово је лудост."