Одлазак Дорис Деј - америчке девојке из комшилука

Дорис Деј је била ново лице, права америчка девојка која је постала једна од највећих светских филмских звезда, а њена остварења пунила су биоскопе и доносила профит.

Током сјајне певачке каријере изводила је нумере као што су Whip Crack Away, Qué Será Será и Perhaps, Perhaps, Perhaps.

На великом платну ова срдачна девојка из комшилука је увек проналазила праву љубав. У стварном животу није имала много среће - удавала се четири пута. Један од мужева ју је тукао, а други ју је опљачкао.

Касније ју је задесила још већа трагедија - гледала је једино дете како умире од неизлечивог тумора. После тога се донекле повукла из јавности, живела окружена животињама и водила кампање за њихова права.

„Године су само број"

Дорис Мери Ен фон Капелхоф рођена је у априлу 1922. године у Синсинатију у породици немачких досељеника.

Али деценијама је тврдила да је рођена 1924. године. А онда је 2018. објављена њена крштеница.

Није била у праву, али се понела као да се ништа није десило.

„Одувек сам говорила да су године само бројеви. Никада нисам придавала превише пажње рођенданима", казала је она.

Њен отац, који је радио као наставник музике, напустио је супругу и отишао са другом женом када је Дорис имала 12 година. Самохрана мајка је одгајила будућу звезду.

Од малих ногу Дорис је похађала часове плеса, тако да је већ као тинејџерка имала редовне јавне наступе. Са партнером Џеријем Доертијем редовно је освајала награде на локалним такмичењима.

Заједно су сањали о ангажману у Холивуду, али вече пре него што је требало да отпутују у Лос Анђелес воз је ударио у аутомобил у којем се налазила Деј.

Сломила је ногу и плесна каријера је била готова.

Опоравак је трајао месецима. Време јој је брже пролазило када је певушила слушајући радио и како је рекла, „открила је таленат за који није ни знала да поседује".

Посебно се дивила Ели Фицџералд.

Мајка јој је организовала часове певања, а касније је добила прилику да се представи и на локалној радио станици. И баш тада ју чуо Барни Реп, познати џез музичар.

Продор ка слави

Реп је једном приликом рекао да је, пре него што је открио Дорис Капелхоф, одслушао 200 кандидаткиња на аудицијама.

Песма која га је одушевила била је Day by Day. Реп је навео да је Капелхоф баш у наслову ове песме пронашла инспирацију за промену уметничког имена. Капелхоф је било предугачко за табле испред концертних хала на којима су се најављивали догађаји.

На велику сцену пробила се 1945. године док је певала у оркестру Леса Брауна.

До тада се већ удала и развела од првог мужа Ала Џордена који ју је физички злостављао. Имали су једно дете, сина Терија.

Затим се 1946. удала за глумца Џорџа Вајдлера, али је тај брак трајао само осам месеци. Вајдлеру је сметао успех супруге.

Када је 1946. године напустила Леса Брауна била је једна од најплаћенијих певачица на свету са неколико хитова.

Након што је певала на журци коју је организовао текстописац Сами Кан, Дорис Деј је потписала уговор са продукцијком кућом Ворнер Брос, а 1948. је глумила у филму Романса на отвореном мору.

Наредних година је снимила неколико мјузикала који су постали хитови попут остварења Чај за двоје и Видим те у својим сновима.

Њене улоге нису биле превише захтевне, али је за публику, попут америчких војника у Корејском рату, била неодољива у улози девојке из комшилука која се претвара у заносну, дивну плавушу.

Каријера и у модној индустрији

Деј је, заједно са трећим супругом Мартином Мелчером, основала модну компанију 1952. године.

Годину дана касније глумила је у мјузиклу Каламити Џејн. У овом остварењу отпевала је неколико хит песама укључујући и нумеру Тајна љубав која је добила Оскара.

Критичаре је одушевила у филму Воли ме, или ме остави. Главну мушку улогу у овом филму играо је Џејмс Кегни.

Играла је и у филму Човек који је превише знао славног режисера Алфреда Хичкока. Ту је и отпевала један од највећих хитова Qué Será Será.

Највећи филмски успех остварила је 1959. године када је за улогу у филму Шапутање на јастуку номинована за Оскара у категорији најбоље главне женске улоге.

И током 1960-тих година је наставила да снима филмове, од којих су неки имали солидне успехе у биоскопима.

Али како је дошла сексуална револуција у тој деценији, Деј је изашла из моде.

Није била спремна да мења сопствени имиџ и иде у корак са тадашњим токовима.

Одбила је и улогу госпође Робинсон у филму Дипломац. Тврдила је да је сценарио вулгаран и увредљив.

Повратак звезде

Тадашњи супруг, који јој је био и менаџер, умро је изненада 1968. године. Деј је била шокирана када је сазнала да је потрошио сав новац са рачуна.

Пре смрти у њено име је потписао уговор за снимање телевизијских серија. Иако исцрпљена, Деј је испунила одредбе уговора за забавни шоу који се снимао до 1953. године.

Морала је да води судске борбе са пословним партнером покојног супруга, Џеромом Розенталом. На крају је ипак добила више 22 милиона долара.

Четврти пут се удала 1976. године за Берије Комдена, који је био конобар у једном од њених омиљених ресторана. Тај брак трајао је до 1981. године.

Деј се на кратко вратила у јавни живот са студијским албумом Моје срце који је 2011. године ушао на листу Топ 10 песама у Великој Британији.

Она се годинама борила за права животиња и залагала се за забрану употребе крзна.

Председник Џорџ Буш млађи јој је 2004. године доделио Медаљу слободе.

Због страха од летења није присуствовала церемонији. Исте године син јединац Тери, који је био певач и продуцент, преминуо је од меланома.

Деј је до последњег дана пажљиво бирала ко може да приказује њене филмове и пушта њене песме. Изабрала је псе и мачке, а не славу. И није жалила због тога.

Једном приликом је рекла да верује да се ствари увек одвијају онако како би требало.

Или као што каже песма - Qué Será Será.