Зашто нестручни мушкарци постају лидери

„Када је реч о лидерима, не водимо довољно рачуна о њиховој стручности - како у политици, тако у бизнису", каже доктор Томас Чаморо Премузиц, психолог и аутор књиге Зашто многи нестручни мушкарци постају лидери.

А у књизи пише како је можда ово један од разлога због којих је женама тешко да дођу до лидерских позиција: као друштво, прихватамо нестручност мушкараца до те тачке да почињемо да је награђујемо.

Због чега нестручност побеђује

Када бирамо лидере у политици или бизнису, суочавамо се са одређеном одговорношћу - али из необјашњивог разлога бирамо ове људе, а да притом „не проверимо да ли су ти избори уопште добри по нас, нашу организацију или државу", каже Томас.

Доносимо одлуке, али „немамо довољно података о томе да ли ове вође добро раде посао или не. Више пажње обраћамо на њихов изглед и стил, а мање на способности у вођењу."

„Много више се усредсређујемо на самопоуздање уместо на вештине", каже Томас - пречесто доносимо одлуке на основу кратке интеракције, попут разговора за посао или телевизијске дебате (када је реч о политичарима).

Друго, „превише се ослањамо на харизму, а премало на одмереност".

Према Томасу, приватно ценимо одмереност, али на крају бирамо лидере који су забавни и шармантни - али „како знамо да су у питању добри појединци које ће радити за тим?"

И треће, што можда највише забрињава, Томас каже да чак обожавамо лидере са нарцисоидним цртама личности.

„Када је неко толико усредсређен на себе и постизање сопствених циљева - или мало залуђен и сујетан - уместо да га искључимо, ми кажемо 'а, овај је као рођен за лидера'."

На основу података прикупљених током различитих истраживања током последњих деценија широм света, ове три главне карактеристике су присутније код мушкараца него код жена и „то објашњава одакле већи број лоших лидера, нарочито мушкараца", каже Томас.

Разлози због којих стално понављамо грешке и бирамо погрешне људе

Можда баш не желимо „најбољу особу" за посао, каже Томас.

„Желимо у теорији, али наравно - где је доказ за то?"

Оно што Томас може да закључи, када погледа статистику, јесте да „често људи из одељења за људске ресурсе имају краткорочне циљеве, баш као и остали у компанији.

Људи кажу „због овога ћу ја проћи добро" или „овај човек може брзо да реши проблем".

„У свакој организацији или фирми, лидери треба да се бирају по томе колико утицаја могу да имају на тим и подређене - а ипак, њихов успех се мери по томе како се сами сналазе."

Како да се прекине тај циклус?

Постоје три кључна корака које свака компанија - или демократија - треба да испоштује, уколико жели да се реши неспособних лидера, каже Томас.

1. Било да запошљавате или гласате - пажљиво уочите све знаке и трагајте за особинама које чине доброг лидера. Треба да обратите пажњу на:

2. Морамо да научимо да сумњамо у своје инстинкте. Заборавите да следите интуицију и осећај у желуцу, већ потражите јасне знаке.

Кад год је могуће, потражите чињенице попут предвиђања резултата, доказа о перформансама, који се заснивају на правој стручности у вођењу тима, а не на нечијој способности да води политику у канцеларији.

„Организације су препуне података", каже Томас, али „већина их не користи на прави начин, већ бира кандидате на основу тога колико су допадљиви."

3. Дотакните се родне разноликости и решили сте велики проблем - али Томас је критичан и према позитивној дискриминацији као таквој:

„Већина оваквих интервенција се не заврши успешно, јер су људи усредсређени на пол, а не на таленат".

Уколико желите да нађете решење, приступите томе тако што нећете „спуштати критеријуме за жене које су способне како би оне постале лидерке. Уместо тога, подигните критеријуме за нестручне мушкарце", каже Томас.

Да ли је решење у женама?

„Решење није у женама, већ је решење да се уозбиљимо код процењивања талента и потенцијала", каже Томас.

Ако организација постави као циљеве таленат и потенцијал, „неће добити само више женских лидера, већ више женских него мушких лидера".

Према прикупљеним подацима, Томас каже „жене имају за нијансу израженије карактеристике попут свесности, комуникације са људима, рационалности, као и вештине које одражавају стручност. У већини развијених земаља, жене бележе боље резултате на факултетима".