Сирија: Повратак спасиоца мачака из Алепа

Мухамед Алџалил дотакао је срца милиона људи кад је склониште које је изградио за мачке Алепа приказано у ББЦ-јевом филму 2016. године. Када су град освојиле снаге сиријске владе, напустио је Алепо, али сада се вратио и помаже деци баш као и животињама, извештава Дајана Дарк.

Свега неколико недеља након што га је ББЦ снимио, Мохамед Алџалил гледао је беспомоћно како на његово уточиште за мачке падају бомбе, а затим долази отровни гас, током жестоких финалних окршаја у Алепу.

Већина од његових 180 мачака је изгубљена или убијена. Као и на хиљаде других цивила, он је био заточен у источној половини града коју су непрестано бомбардовали руски и сиријски борбени авиони.

Како је опсада постајала суровија, селио се из једног кварта у други и сведочио незамисливим сценама разарања. А опет, све време је бринуо и о неколицини преживелих мачака и спасавао људе рањене у бомбардовањ, возећи их у подземне болнице.

Кад је град пао у децембру 2016. године, из Алепа је изашао у конвоју аутомобила. У комбију је возио рањенике и последњих шест мачака из уточишта.

„Одувек сам сматрао да је моја дужност и моје задовољство да помажем људима и животињама кад год им је та помоћ потребна", каже Алаа. „Верујем да ће свако ко то ради бити најрадоснија особа на свету, поред тога што ће имати среће у животу."

После кратког опоравка у Турској, успео је тајним путем да се пребаци назад у Сирију - повевши са собом турску мачку као компањона - и оснује ново склониште за мачке, веће и боље од првог, у Кафр Нахи, селу западно од Алепа које држе опозиционе снаге.

Вратио се на исти систем сакупљања средстава успешно примењен у источном Алепу, где су преко Фејсбука и Твитера донације слали љубитељи мачака из свих крајева света.

Али Алаа је одувек радио за добробит читаве заједнице, баш као и самих мачака.

У Алепу, он и његов тим помагача куповали су агрегате, копали бунаре и правили залихе хране. Чак и у време најжешћег бомбардовања, држали су деци курсеве неге животиња, да би код њих развили саосећање. Поред уточишта подигли су и игралиште, где су деца могла накратко да побегну од онога што се дешава свуда око њих.

Ново уточиште се проширило да би обухватило сиротиште, забавиште и ветеринарску клинику. Алаа и његов тим подсећају на малу развојну агенцију, пружајући услуге које влада и међународне добротворне организације не могу или не желе да пруже.

Он искрено верује да помагање деци у старању о рањивим животињама учи ту децу колико је важно бити добар према свим живим бићима и помаже им да излече ратне трауме.

„Деца и животиње су велики губитници рата у Сирији", каже он.

„Одрасли су ти који се често понашају лоше."

Као дечак који је одрастао у Алепу, Алаа је одувек бринуо о мачкама, подстичући другове да раде исто, иако држање мачака и паса као љубимаца није обичај у Сирији и остатку арапског света.

Почео је да ради са 13 година, као електричар, али се бавио и многим другим пословима - као молер, декоратер, ИТ стручњак, инсталатер сателитских тањира… чак је трговао и играчкама између Либана и Сирије.

Радио је напорно и научио како се завршавају послови. „Прашина се у твојим рукама у злато претворила, Алаа", имала је обичај да говори његова мајка.

Сан му је био да постане риболовац као његов отац и да ради за спасилачку службу, али те послове су добијали само они са јаким везама, а веза преко његовог оца није била довољна. И тако су његове пријаве за посао биле одбијане годинама.

„Наравно, никад не бих пожелео да избије рат да би ми се остварили моји снови. Волео бих да сам могао да постигнем све то без патњи којима сам присуствовао", каже он.

„Бог ме благословио ставивши ме у позицију у којој могу да помогнем људима тако што ћу бити спасилац, али у најгорим ноћним морама нисам замишљао рат за свој народ или земљу, или чак једну једину животињу."

Током опсаде Алепа, имао је обичај да посећује и хришћанске и муслиманске домове, разносећи им храну. Екстремистичке групе као што су Џабхат Ал Нусра повезана са Ал Каидом редовно га је критиковала, називајући га каафиром, неверником, али је он упркос томе настављао.

„Наш пророк Мухамед је био добар према свима. Он је разговарао са свим хришћанима и Јеврејима. Ја верујем у Мојсија, Исуса и Мухамеда, јер су сви они имали племенити циљ. Ја сам Муслиман, али нисам фанатик. Из вере узимам само оно што је добро и из чега могу нешто да научим", каже Алаа.

Упркос тешкоћама које је проживео, Алаа је увек успевао да очува невиђен смисао за хумор. У новом уточишту, дебели мачор по имену Макси краљ маркетинга главни је за сакупљање средстава, мамећи „зелене пољупце" у облику доларских новчаница преко налога на друштвеним мрежама.

Алаа носи мајицу са натписом „Максијев роб", а његов господар му замера што превише пуши и не кува специјалитете. Он признаје све своје мане. „Ми се потчињавамо Максијевом ауторитету као владару његовог краљевства. Али чак ни уз Максијево вођство није било лако покренути ново уточиште", каже он.

Алаа је преблаг у оцени. У области под контролом побуњеника у којој сада живи Алаа влада полубезакоње, а кад су моћне банде сазнале да добија средства за уточиште, покушале су да га киднапују. Више га нису бомбардовали, али му је живот и даље био у опасности.

Поред мачака, у његовом новом уточишту има паса, мајмуна, зечева, петао који мисли да је мачка и један арапски пунокрвни коњ.

„У Сирији је данас остало толико мало пунокрвних коња да се бринем да му нећу наћи кобилу са којом ће моћи да се пари. Планирам да реформишем улогу традиционалне сиријске мајке и покушам да му нађем супругу, да би могао да има децу и почне поново да гради популацију пунокрвних коња у Сирији", каже Алаа.

Све животиње имају имена, које им углавном даје Алаа. Агресивни црно-бели мачор који је сам дошао у уточиште, крао храну и плашио све остале мачке добио је име Ал Багдади, по ирачком лидеру Исламске државе.

„Наравно, овај мачак је милион пута бољи од злог убице Ал Багдадија, али то име ми је пало на памет зато што се његов долазак у уточиште поклопио са доласком банди Исламске државе у Алепо", каже Алаа.

Крупни риђи мачор добио је Трампову фризуру и крштен је именом Наранџасти председник уточишта. Пар брзих акробатских мачака добио је име Сухои 25 и Сухои 26, по руским ловцима.

„То су стари авиони, али су довољно ефикасни за оно што се од њих тражи у Сирији. Увек смо знали кад Руси долазе да нас бомбардују због њихових веома бучних мотора. Викали бисмо: 'Пазите! Долази Сухои!'"

Алаа је у Сирији постао надалеко познат, а влада је и те како свесна његових активности.

Њега је 2017. позвао зоолошки врт Магични свет, јужно од Алепа, и очајнички тражио да нахрани запуштене лавове, тигрове и медведе - што је он и урадио, упркос опасностима које је подразумевао прелазак контролних пунктова Џабхат ал Нусре. Док је био тамо, сазнао је да га је препоручио лично сиријски министар пољопривреде.

„Било ми је смешно да је министарство знало за нас и препустило нам одговорност за животиње из зоолошког врта", каже он. „Зоолошки врт Магични свет ми је задао многе главобоље."

Алаа је на крају успео да пронађе решење за животиње у договору са добротворном организацијом по имену Четири шапе, која је средила да се преживеле животиње пребаце из Сирије у нове домове у Белгији, Холандији и Јордану.

У новом уточишту он се стара о 105 деце, од којих су 85 „сирочад" (у Сирији се ова реч односи и на децу која су изгубила хранитеља, баш као и на ону која су изгубила оба родитеља). Само 11 деце тренутно спава у сиротишту, зато што оно још није довршено, али сва добијају образовање, храну и одећу, за које Алаа плаћа 25 евра месечно.

Највећа опасност је нестабилност у региону. Овде спорадично и даље избијају сукоби, због близине границе са покрајином Идлиб, коју контролишу побуњеничке групе у рату међу собом. Нико не зна шта ће бити у том делу Сирије и у чијим ће рукама он завршити.

„Једнако кривим све зараћене стране - без обзира на то ко су и за шта тврде да се боре - за убијање цивила", каже Алаа.

„Ми изнова градимо наше заједнице и моја улога у томе је да поново изградим своје уточиште за мачке. Пријатељство међу животињама је велика ствар и требало би мало више да учимо од њих. Остаћу са њима шта год да се деси."

„Чини се да свет ових дана не уме да разреши ратове и сукобе. Због тога има толико много избеглица у свету, али посебно овде на Блиском истоку."

„Не желим да будем избеглица. Желим да останем у својој земљи, у Сирији. Желим да помогнем људима како год умем и знам."

Дајана Дарк је ауторка, заједно са Алааом Алџалилом, филма Последње уточиште у Алепу.