Истраживање о превазилажењу разлика: Шта нам говоре подаци

Иако друштвена истраживања често тврде да се људи углавном друже са себи сличнима, ББЦ анкета показује да су пријатељства много разноврснија него што се мисли.

Онлајн анкета коју је компанија Ipsos MОRI спровела у 27 држава на 20.000 испитаника показала је да је већина прихвата да њихови пријатељи имају статове који се разликују.

Половина се сложила да је важно саслушати људе који имају другачије ставове, чак и ако се не слажу са њима.

Међутим, нема много оних који то раде редовно.

„Постоји јаз између онога што мислимо да је добро за друштво и онога што радимо", каже Глен Готфрид из Ipsos МОRI-ја.

Шта су рекли испитаници?

У свим земљама где је спроведено истраживање, око двоје од пет испитаника изјавило је да већина њихових пријатеља има сличне ставове или уверења као они када је реч о климатским променама (42 одсто), религији (38 одсто), имиграцијама (38 одсто) и феминизму (37 одсто).

Међутим, проценти су мањи када је о политичким ставовима реч.

Више од 35 одсто испитаника је изјавило да бар једном недељно разговара са људима супротниџ ставова.

Око једне петине је изјавило да овакве разговоре води мање од једном месечно, а један од десет испитаника одговорио је да то не ради никада.

Резултати су на неки начин и одговор на недавну анкету која је показала да 65 одсто испитаника сматра да људи широм света живе у онлајн балону, али само 34 одсто њих је признало да живи у таквим мехурима.

Како доживљавамо своје пријатеље?

Више од половине (56 одсто) учесника анкете изјавило је да је већина њихових пријатеља исте етничке припадности, а 46 одсто да су истог узраста као они.

То је у складу са растућим бројем података који указују да смо склони да се спријатељимо са људима који су нам слични, кажу аналитичари.

Исто важи и за образовање - глобално, већина наводи да истомишљенике проналази међу људима са сличним нивоом образовања.

Међутим, то драматично опада када се говори о приходима.

Само 30 одсто испитаника изјавило је да има исте приходе као већина њихових пријатеља.

Разлика у примањима - која се понекад јавља касније у животу, а не зависни нужно од ниво образовања - није препрека за пријатељство, показује анкета.

Али, Елисон Голдсворти, оснивачица истраживачке групе The Depolarization Projec, је опрезна.

„Људи стално лажу о томе колико зарађују", каже она.

„Њихови пријатељи можда ни немају идеју, а о у неки културама врло слабо се разговара о друштвеним интеракцијама."

Да ли се људи слажу по великим питањима?

Нешто мање од трећине испитаника изјавило је да дели политичке ставове са већином пријатеља, а само један од десет испитаника је одговорио да их дели са „свим" или „готово свим" пријатељима.

„Важно је да се утврди да ли људи мисле да су њихове групе политички разноврсније него што заправо јесу", каже Голдсворти.

Ово може бити делимично и због тога што се чешће прича о политичким поделама него о другим друштвеним разликама.

Док је више од 80 одсто испитаника искусило политичке поделе у својим друштвеним круговима, подељени су када је реч о томе да ли су позитивне или негативне.

Трећина сматра да су другачија гледишта здрав знак различитости у друштву, док је сличан проценат (32 одсто) оних који сматрају да оне стварају поделе које могу да буду опасне.

Више од 40 одсто испитаника сматра да је због подела по политичким линијама друштво угрожено више него пре две деценије, а само 14 одсто мисли супротно.

„Политика је проблематично питање у друштвеним круговима", каже Глен Готфриед из Ipsos МОRI-ја.

„То је време у току ког се политика мења и људи препознају да постају све више поделе", додаје он.

Шта је са ефектима друштвених мрежа?

Корист или проклетство? Ставови су мешовити.

Док друштвене мреже помажу у рушењу баријера и дају глас многима, истраживање показује да већина људи верује да платформе као Фејсбук и Твитер играју велику улогу у поларизацији мишљења.

Ограничења?

Постоје нека ограничења у погледу тога колико подаци из истраживања могу да сведоче о стварној природи „друштвених мехура" у којима људи можда живе.

Студија спроведена у новембру и децембру 2018. године, проценила је гледишта људи о стварности у односу на доступне информације. Другим речима, показује колико учесници сматрају да су чланови њихових кругова различити, пре него што говоре о различитости кругова.

Такође, испитивани су само они који су имали приступ интернету.

Као резултат тога, у 15 од 27 земаља узорак је био репрезентативан, али је у преосталих 12 испитаника група била урбана, образованија и са вишим приходима од националног просека, тако да резултати не могу да се односе на све.